Дејановић: Oбесмишљен рад Одбора за ревизију

Центар за хуману политику пратио је рад Одбора за ревизију Народне скупштине РС у периоду од његовог конституисања децембра 2010. до јуна 2012. године и заговарао унапређење поступања по ревизорским извјештајама овог одбора примјеном добре праксе.

Одбор за ревизију разматрао је укупно 83 ревизорска извјештаја у овом периоду, од чега, 77 извјештаја о финансијској ревизији, 6 извјештаја о ревизији учинка и 48 ревизорских извјештаја са квалификацијама. Чланови одбора за ревизију дискутовали су по сваком трећем ревизорском извјештају са квалификацијама. По сваком десетом разматраном ревизорском извјештају са квалификацијама одбор за ревизију је имао закључак о корективним или сличним мјерама. Приликом разматрања извјештаја о ревизијама учинка одбор за ревизију није имао закључке о корективним мјерама. Одбор за ревизију није реализовао ни један усвојени закључак о корективним мјерама и праћењу провођења ревизорских препорука.

У овом периоду одбор за ревизију одржао је укупно 17 сједница. Предсједник одбора за ревизију Славко Вучуревић заказивао је сједнице у правилу сат прије одржавања скупштинског засиједања, а двије сједнице заказане су на само пола сата прије почетка сједнице Народне скупштине РС. Осим тога, предсједник није најављивао сједнице одбора за ревизију са дневним редом, како то чине остали скупштински одбори, нити су објављивани записници са сједница одбора на интернет страници Народне скупштине РС. Предсједник одбора није обезбиједио јавност рада одбора за ревизију, када није дозвољавао присуство сједницама лицима без годишње акредитације или када није обавјештавао заинтересоване о одржавању сједница одбора на њихово тражење.

Одбор за ревизију није се у потпуности придржавао свог пословника о раду у овом периоду. Нису уопште извршаване пословничке одредбе које се односе на примјену добре праксе и одговорном раду, праћење реализације ревизорских препорука, обуку чланова одбора, одржавање тематских расправа, информисање скупштине у циљу предузимања корективних и других мјера и објављивање значајних информација о раду одбора на wеб страници скупштине, а само дјелимично су извршавање одредбе које се односе на обавезу усвајања годишњег програма рада одбора, формирање става у односу на разматране ревизорске извјештаје, тематске расправе саслушавањем ревидираних субјеката и разматрање ревизорских извјештаја у присуству јавности. Одбор за ревизију нема свој програм рада за 2012. годину, а предсједник одбора је игнорисао приједлоге и иницијативе за унапређење рада одбора и примјену добре праксе приликом поступања по ревизорским извјештајима. Крајем овог периода предсједник одбора је најавио да ће бити организована саслушања за све ревизорске извјештаје са квалификацијама и да ће се убудуће сједнице одбора одржавати дан прије скупштинског засиједања.

Већ поменуто неспровођење усвојених закључака одбора за ревизију, као и неусвајање адекватних закључака по разматраним ревизорским извјештајима са квалификацијама, неприхватање добре праксе и непредузимање других потребних мјера имају сва обиљежја нечињења, који за посљедицу имају милијардску и другу јавну штету. Посљедица овог нечињења је годишњи губитак од неколико стотина милиона КМ на јавним набавкама, ненаплаћеним јавним приходима, крађи струје и другим штетним располагањем јавним новцем и имовином, што значи да је овај одбор у периоду од децембра 2010. до јуна 2012. године одговоран за губитак најмање милијарду КМ јавног новца. Осим финансијске штете, постоје и друге посљедице, као што су успорен развој, раст незапослености, разарајућа корупција, ниже пензије, лошије здравствене услуге и образовање, мања помоћ социјално угроженим, административне баријере, урбани хаос и масовна бесправна изградња, угрожавање животне средине, зависност од кредитног задуживања и друго.

Може се закључити да одбор за ревизију у овом периоду није на адекватан начин поступао по ревизорским извјештајима, да је одговоран због губитка око милијарду КМ јавног новца и да је својим нечињењем обесмислио рад главне службе за ревизију јавног сектора, а чланови одбора нису заступали општи интерес и нису оправдали мјесечну плату од неколико хиљада КМ. Одбору за ревизију је препоручено да реализује најављена саслушања за ревизорске извјештаје са квалификацијама и одржавање сједница одбора у дане када нема скупштинског засиједања, да планира најмање пет пута више времена за поступање по ревизорским извјештајима, да обезбиједи потпуну јавност рада, да успостави праксу праћења реализације ревизорских препорука и својих закључака, да по сваком ревизорском извјештају са квалификацијама има закључак са корективном мјерама, да годишње организује тематске сједнице, да успостави систем одговорности који би укључивао и смјене одговорних за најтеже и поновљене квалификације, да успостави праксу информисања и потврђивања закључака од стране скупштине, да ојача своје административне капацитете и да усвоји смјернице за поступање по ревизорским извјештајима којим би се преузела добра пракса из државног, федералног и других парламената.

Moмир Дејановић