Бањалучка Ферхадија биће отворена 7. маја ове године. Одлучено је то у петак у Ријасету Исламске заједнице Босне и Херцеговине.

Поред великог броја вјерника, на свечаности се очекују пријатељи из свих земаља свијета које су пратиле ток обнове и учествовале у њему, представници влада САД, Велике Британије, Европске уније, али и Републике Турске, који најављују долазак делегације с премијером Ахметом Давутоглуом на челу.

У наредна 74 дана до свечаности услиједиће организација догађаја, који ће, дакле, поред вјерског и културно-историјског, имати и међународни значај.

“Међу гостима су и Валентин Инцко, високи представник, дипломате Француске, Аустрије, Турске, те сви акредитовани амбасадори у БиХ. Наравно, ту су и наше комшије, представници влада Србије и Хрватске, домаћи бх. званичници, из РС, ФБиХ и Савјета министара БиХ. Очекујемо да на тај дан Бањалука буде у центру пажње, а број званица је тешко процијенити”, напоменуо је за “Независне” Осман еф. Козлић, муфтија бањалучки.

У ишчекивању овог датума, међутим, од административних и техничких припрема симболика поновног рођења Ферхадије у Бањалуци много је значајнија. Истинска је то нада свих оних који су претходних 15 година, у трагању за њеним минираним каменом, проналазили и боље себе, обнављајући зидове, градили прекинуте односе, вјерујући да ће овог пута темељи човјека бити неуништиви!

“Ми желимо да отворимо Ферхадију на Дан џамија, односно да се она врати граду на Врбасу на дан када је и срушена. Желимо захвалити свим добрим људима који су радили на томе да она поново обасја Бањалуку и пожељети да из њеног примјера извучемо сви поуку, дамо себи завјет да никада не смијемо дозволити себи да у било којим околностима повриједимо светост сакралног објекта, без обзира на то којој конфесији и вјерској заједници припадао”, порука је муфтије Козлића. Ферхадија је минирана 1993. године, након чега су остаци и фрагменти објекта организовано одвезени на оближње депоније, а затим су на исти датум 2001. године вандали насиљем спријечили постављање камена темељца за њену обнову и том приликом од посљедица је преминуо вјерник Мурат Бадић. Врата једног од најљепших вјерских објеката на Балкану, саврхом куполе од 18 метара и мунаром од 43 метра, већ су отворена за вјернике и туристе. И данас је овај комплекс изузетне архитектонске и умјетничке љепоте, са шадрваном, 12 чесми лула, рађених рукама мароканских стручњака, односно 28 сарадника и преко 120 коопераната. Армин Џиндо, Бањалучанин, каже да је Ферхадија на личном плану симбол сјећања, успомена и велики дио живота, а затим подсјећа и на културолошке вриједности грађевине подигнуте прије 436 година. Јер, домаћи су мајстори, уз надзор водитеља грађења мимара Синана, а по изричитој жељи Ферхад-паше Соколовића, изградили Ферхадију 1590. године за 30.000 дуката, које је добио од откупа Волфа, сина барона Херберта Ауерсперга.

Љубибратићев Кур’ан на ћирилици

Муфтија бањалучки Осман еф. Козлић поводом свечаности најављује и објављивање Кур’ана у преводу Миће Љибибратића Херцеговца на српском језику и ћирилици, као и збирке есеја Енеса Карића. Каже да се посљедње двије године вјерски живот несметано одвија, јер, како тврди, езани се уче од Ферхадије до Шехера и Новоселије, односно Врбање, Челинца… “Вјерујем да су се страсти смириле, да се више међусобно поштујемо, а и раније сам наглашавао да имам потпуно повјерење у полицијске структуре у Бањалуци и РС”, истиче он.