Дани(ј)ел Симић

Тужибапство Ефбиха против геноцидаша из ЕУ

Не постоји потез који више правно обезвријеђује, а истовремено разоткрива таблоидно-политички карактер тзв. Тужилаштва БиХ, од одлуке да у предмету који су брзопотезним жаром формирали као истрагу "рушења уставно-правног поретка кроз Закључке Народне скупштине Републике Српске", на саслушање прво зовну представнике опозиције.

четвртак, децембар 23, 2021 / 04:05

Посебно, јер су међу "осумњиченима" прваци посланичких клубова, предсједница Жељка Цвијановић и премијер Радован Вишковић.

Замислите ситуацију у којој је неко осумњичен за "кривично дјело" које је најавио и извео пред медијима у преносу уживо? Да је у питању убиство или крађа, а не тако богоугодна работа као враћање базичног људског достојанства кроз повратак надлежности Републике Српске, да ли би судска власт и репресивни апарат прво на информативни разговор привела осумњиченог или свједоке?

Томе се зачудио и Мирко Шаровић, истакавши да опозиционе странке нијесу учествовале ни у писању, ни у изгласавању скупштинских Закључака. Предсједник СДС је исповиједио и да је за враћање пренесених надлежности још од 2005. године, те не сматра да се ради о било каквом "рушењу уставно-правног поретка".

Нажалост, захваљујући беспредметно-навијачком, односно поларизовано-дезинформишућем карактеру медијске сцене, нијесмо сазнали ништа подробније о два кључна политичка става. На који начин Шаровић сматра да је требало "прво постићи унутрашњи консензус", односно који је то конкретно "други начин" за повратак надлежности који би он одабрао?

Потпуно јасно, пак, јесте да тзв. Тужилаштво БиХ дјелује по малочаршијском диктату Тамног вилајета. У Сарајстану се истраге покрећу и оптужнице пишу у средствима јавног информисања.

Информатички башибозлук је опозиционо напуштање гласања за вријеме посебне сједнице НСРС, теленаркотичној сиротињи раји очекивано представио као велику пукотину у српском политичком корпусу. Као што сазнајемо из уста предсједника највеће опозиционе странке, то не само да није тако по питању стратешке потребе враћања надлежности, већ и министар унутрашњих послова Српске, Драган Лукач, каже да ће се одазвати позиву овог естрадно-пропагандистичког тијела, које се издаје за чувара законитости. Но, њему су заказали рандес читаву хефту након опозиције. (?!)

Као што је БХТ заправо ФТВ2, тако је и Тужилаштво БиХ заправо Тужибапство Ефбиха. Чак и да се овај заједнички, да простите орган, бојао како да ће испасти смијешан попут Кристијана Шмита при посјети Бањој Луци, ако им се представници власти у Српској не одазову; јасно је да је превасходни циљ ове њихове "истраге" мућење воде и правдање пред политичком, а онда и широм јавности муслиманског дијела Ефбиха.

Немоћ се види и у мораторијуму на исто тако исхитрено обећање истрага и привођења, сваког оног кога су невладинићко-исламистички инквизитори огласили као кривца по Инцковом законику о вербалном деликту. Са тим се стало, као практично непроводивом, тиме медијски и политички контрапродуктивном мјером. Чак и најострашћенији новоспахија, сложиће се да то нема везе са поступањем по "закону".

Тужибапство Ефбиха ће се сада персонално наћи под још већим притиском, а унитаристичка политика у изолацији. Посланик у Парламентарној скупштини БиХ испред СДА, Шемсудин Мехмедовић, затражио је да се поведу истраге против, ни више, ни мање, него комесара ЕУ за проширење Оливера Вархељија и шефа Делегације ЕУ у БиХ, Јохана Сатлера.

Шемсудин, као мегафон плебса и партије, упада у психозу мотива "издаје". У маниру размажене љубавнице, која напада мужа јер је вара са законитом женом, он формулише и антиевропску спољну политику. Од сада преговарати само са Сједињеним Ентитетима Америке и Великом Британијом (нипошто Великом Србијом). Као врхунац свог вилењења испуцава: "ЕУ нас је на исти начин продала 1992. и испоручила геноцидашима и УЗП-у".

Хистерија је посљедица чињенице да синтагма "међународна заједница", данас против Срба није употребљива ни као флоскула. Уз Бисеру Турковић у Сочију, гдје јој Сергеј Лавров лично и по позиву појашњава потребу укидања ОХР, подршку за државну аутономију изборену Дејтоном, више не пружају само Русија и Кина.

На иступе Аналене Бербок, фришко именоване министрице иностраних послова Њемачке, како ће затражити санкције против Милорада Додика; огласио се колега из Мађарске. Петер Сијарто каже да ће његова земља уложити вето. То је потврдио и Виктор Орбан, подижући љествицу најавом улагања 100 милиона евра у привреду Српске.

Уз амбивалентну подршку предсједника Хрватске Зорана Милановића, који стаје на страну Хрвата у Ефбиху, очигледно имамо пукотину у ЕУ. Спољнополитичке околности никада нијесу биле овако повољне да се боримо за основна људска права и демократију. Једино што нам сад недостаје, усаглашен став и заједничко дјеловање без дневнополитичких агенди, нешто је што можемо обезбједити сами.

Шта се чека, осим евентуалног доказа српске друштвене и политичке недораслости овом историјском тренутку?



Оставите одговор