Дан за историју физике честица

За већину нас, то је нешто што научници траже у великом научном институту у Швајцарској. Шта је то?

Сриједа, 4. јул 2012 године, дан за историју физике честица. Потрага за Хигсом је готова, Хигсова честица је пронађена.

У Европској организацији за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) послије вишедеценијских истраживања и експеримената детектована је нова субатомска честица за коју се вјерује да је досад неухватљива „Божја честица”

Крај посла је још далеко, ово је тек почетак, знамо да постоји и гдjе је Хигсова честица али тек треба да знамо како она “изгледа”, кажу физичари.

Шеф тима Института за нуклеарне науке „Винча” у ЦЕРН-у др Иванка Божовић Јелисавчић је у изјави Танјугу потврдила да је нова честица „ухваћена” у два дектора на великом сударачу честица који се налази у кружном тунелу испод Женеве, а један од њих је АТЛАС на којем раде научници из тог института

„У овом тренутку можемо са великом вјероватноћом рећи да је тзв. Божја честица или Хигсов бозон оставила свој експериментални потпис у два детектора великог хадронског колајдера – АТЛАС и ЦМС”,

Након презентације ЦМС-у данас је у ЦЕРН-у и АТЛАС колаборација презентовала своје резултате на основу података из 2011. и дијела података из 2012. године. Добијени резултати “слични” су онима које је добила и ЦМС колаборација.

Према ријечима српске научнице, вјероватноћа да је у истраживању направљена грешка је изузетно мала, прецизније 1:1.500.000.

На основу анализе истих, најчистијих, канала као и ЦМС резултати које је АТЛАС добио изгледају овако:

Односно према резултатима АТЛАС колаборације Хигсова честица има масу од 126,5 ГеВ са поузданошћу од 5 сигма ! ! ! тј. вjероватноћа да овај резултат тачан је 99.999942%.

Хигсов бозон је хипотетична елементарна честица којом се, према стандардном моделу физике, објашњава маса других честица и одговара на питање зашто неке од њих имају масу, а фотони свјетлости не.

Теорију о његовом постојању поставио је још 1964. шкотски физичар Петер Вер Хигс са Универзитета у Единбургу, али она до данас није била експериментално доказана.

Славни британски физичар Стивен Хокинг се чак својевремено јавно кладио у 100 долара да Велики хадронски сударач, али и други акцелератори никада неће успјети да пронађу Хигсов бозон.

Потврда постојања Хигсовог бозона употпуниће стандардни модел физике честица. Прије свега то значи да је теорија Хигса тачна и да честице заиста добијају масу кроз процес кретања у теоретском пољу. То теоретско поље представља Велики хадронски сударач направљен испод земље између Швајцарске и Француске.

Откриће значи и велик напредак за науку у процесу истраживања субатомских елемената, можда чак и промјена парадигме – тј. промјена начина гледања на поједине ствари у оквиру науке. Но, тешко је пронаћи научника који би лаицима објаснио шта је то Хигсов бозон, а мора да је нешто битно, чим се толике милијарде троше да се пронађе.

Повезано