Да комшији цркну права

На адресу редакције је стигло једно симптоматично писмо, које, маниром судских спорова око међе, изгледа потпуно потврђује писање наше сараднице Жане Вукичевић. Постовани, На васем интернет порталу је објављен текст аутора Зане Вукицевиц, историцара умјетности, под називом "Енди Ворхол на бањолуцки нацин". Текст наведене г-дјице није поље мог интересовања. Овим путем вас молим да скинете […]

субота, март 10, 2012 / 05:32

На адресу редакције је стигло једно симптоматично писмо, које, маниром судских спорова око међе, изгледа потпуно потврђује писање наше сараднице Жане Вукичевић.

Постовани,

На васем интернет порталу је објављен текст аутора Зане Вукицевиц, историцара умјетности, под називом "Енди Ворхол на бањолуцки нацин".

Текст наведене г-дјице није поље мог интересовања. Овим путем вас молим да скинете фотографије мојих радова, које сте објавили без моје сагласности, а цији сам такодје аутор, јер крсите Закон о ауторским правима.

Надам се да цете испостовати моју молбу и увидјети своју греску, која није безазлена јер је у питању озбиљно крсење горе наведеног Закона, на основу којег могу да покренем управни процес и тразим одстету.

Унапријед вам се захваљујем!

С постовањем.
Проф.мр Маја Додиг

или у оригиналу:

Postovani,

Na vasem internet portalu je objavljen tekst autora Zane Vukicevic, istoricara umjetnosti, pod nazivom "Endi Vorhol na banjolucki nacin".

Tekst navedene g-djice nije polje mog interesovanja. Ovim putem vas molim da skinete fotografije mojih radova, koje ste objavili bez moje saglasnosti, a ciji sam takodje autor, jer krsite Zakon o autorskim pravima.

Nadam se da cete ispostovati moju molbu i uvidjeti svoju gresku, koja nije bezazlena jer je u pitanju ozbiljno krsenje gore navedenog Zakona, na osnovu kojeg mogu da pokrenem upravni proces i trazim odstetu.

Unaprijed vam se zahvaljujem!

S postovanjem.
Prof.mr Maja Dodig

Да комшији цркну права…

Фронтал.СРБ, за разлику од свих (али баш свих) медија у Српској, труди се да посвети озбиљну и незанемарљиву пажњу култури у цјелини. Једна од главних полуга у циљу постизања тог циља, јесте критичко мишљење и вредновање. Нешто што сви препознају као трагичан недостатак наше сцене.

Као што смо у обавези да пишемо ћирилицом, тако смо и у обавези да поштујемо законе и обичаје медијског рата. Било како било, опет смо крајње изненађени и, мало је рећи, ожалошћени оваквим наступом особа које би се требале бавити духовним дисциплинама.

Такав, да-комшији-цркне-крава испад, нешто је што смо до сад доживљавали од пословођа у шумаријама или начелника општина у пасивним крајевима. Без обзира што би било од непроцјењиве вриједности видјети научнофантастичног судију који би уопште прихватио да се бакће оваквим крштеним јарићима, ипак смо услишили молбу гђице Додиг и промијенили фотографије онима, за које смо сигурни да их није она направила. Просто зато, што не желимо да било шта радимо на силу и против нечије стваралачко-власничке воље.

Имали смо жељу да, што се редакције тиче, што непосредније, јасније и објективније приближимо тему о којој је писала наша сарадница, Жана Вукичевић. Ми нисмо ту да вреднујемо рад гђице Додиг, већ да опремимо текст који се њом позабавио. Нема бољег начина, мислили смо, него да представимо и платна о којима гђица Вукичевић пише.

Феномен Паповић на бањолучки начин

Нажалост, испоставило се да имамо посла са једнако необјашњивим феноменом у умјетности, као што је Рајко Паповић у политици. Нисмо имали намјеру да на било који начин финансијски оштетимо гђицу Додик, употребљавајући фотографије њених слика које се могу наћи широм интернета. Гдје их је сама лансирала, будући да у обраћању редакцији лично тврди да је она аутор оних које смо пронашли.

Стога смо, рекосмо, замијенили фотографије и прије тога провјерили да случајно на једној јавној изложби није постојао можда знак да је фотографисање забрањено? Није га било, друже судија.

Све скупа нас је то ражалостило, јер показује на којем се интелектуално-цивилизацијском нивоу налази наша умјетничка сцена, када један сликар може да себи допусти овакву бламажу. До сада смо небројено много пута представљали нечије радове, па чак и вршили интервенције на њима без икаквог питања и често у критичком тону.

Ти умјетници нису имали ништа против тога што то чинимо, или нам се бар нису јављали са могућношћу тужбе, па и у случајевима када редакција не полаже ауторско право на фотографију. Нико није био у искушењу да нам доставља потписан документ на основу којег имамо право да (њихове) фотографије (њихових) јавно изложених дјела објавимо.

Заправо, све је то јако комично, али шта сад… Нисмо ми први почели.

Провинцијски дух незамијерања и неплурализма

„Текст наведене г-дјице није поље мог интересовања“ – једина је реченица из које можемо пробати да одгонетамо мотиве гђице Додиг да се понаша овако формално-љутито. Нелогично звучи да једном „проф. мр“ који се бави сликарством, није у пољу интересовања нешто што историчар умјетности пише. И то о баш њеном раду.

Тако ће бити прије да се гђици Додиг није допало оно што је написано о истом. Заправо, готово смо сигурни да је то у питању, јер иста гђица Додиг није имала намјеру да се буни или суди са Фронталом, у случају када смо јој, тим истим (њеним) фотографијама које се могу наћи на интернету, најавили изложбу слика која је и била повод за текст наше сараднице.

Е, управо је то разлог због којег смо посветили пажњу овом, иначе потпуно бесмисленом потезу, који воња на очај и безизлаз. Крајње је одвратно да 2012. године, у граду величине Бање Луке, живимо по касаблијским интелектуалним капацитетима. Једна од главних мисија Фронтал.СРБ је да се у главама таквих појединаца, којима одговара тај провинцијски дух незамијерања, створи осјећај за постојање индивидуалца и његовог права на мишљење.

Ти анахрони умови треба да схвате да уколико нешто у свом ауторском тексту напише Жана Вукичевић, Рајко Васић, Марко Шикуљак… то нису ставови редакције, већ тих другарица и другова лично! Ставови редакције су, као овај текст, оно што потпише редакција. То не спречава друге чланове Централног Комитета Чаршијске Самоуправе, да се огласе својим реаговањем, демантијем, или контратекстом. Нисмо једном имали такав случај, који се претвара у неку врсту полемике.

Наравоученије

Најдубље се извињавамо гђици Маји Додиг на повреди њеног поља интересовања и ауторских права, понављајући да нам то није било у циљу, али ни на крај памети. Надамо се да је ово писмо на адресу редакције посљедица медијског неискуства и првог ненарученог текста о њеном дјелу. Уколико је жеља за повећаном пажњом медија, врло је лоше маркетиншки интонирана по аутора и то до степена штетности.

Фронтал.СРБ ће наставити да даје прилику оним појединицима који имају и умију шта да кажу, да то и учине без икакве цензуре, осим нивоа квалитета и истинитости написаног.

ГУГЛАЈТЕ ЋИРИЛИЦОМ!



0 КОМЕНТАРА

  1. Хахаха!
    Не могу да вјерујем!!!!!!!!!!

    Стварно вам је овако писала једна професорица? Људи који не могу да поднесу критику, не би требали ни да излажу своја дјела. Ова реакција је на нивоу трогодишњег дјетета, а не академског сликара.
    Да није трагично било би пресмијешно.
    B-)B-)B-)B-)B-)B-)B-)B-)B-)B-)B-)B-)B-)B-)B-)B-)

  2. Писао Исток Павловић на ову тему. Позитиван примјер Монти Пајтон (сами себе пиратизовали на јутјубу, кренули у комуникацију са гледаоцима, који су их заготивили и продаја ДВД скочила, иако су имали доступно све на јутјубу). Други примјер негативан, сви они снимци са хитлером, ликови који су снимили филм умјесто да искористе ту популарност, тражили да се све скине. На кога више личи особа за коју нико не би чуо, да јој нису угрожена аутрска права

  3. Ау…критичар песника јавно вређа..што би рек’о Бора Чорба!

    То фамозно веб-„ауторско право“ биће разбацано на све стране као вербални деликт и сличне ограде од „неподобне“ критичке мисли.

    Умјесто захвалности…
    😛

  4. „Nadam se da cete ispostovati moju molbu i uvidjeti svoju gresku, koja nije bezazlena jer je u pitanju ozbiljno krsenje gore navedenog Zakona, na osnovu kojeg mogu da pokrenem upravni proces i trazim odstetu.“

    Сад се питам јел’ то Фронтал добио статус Јавне установе кад треба хоће да покрене „управни процес“, а текстови са Фронтала су управни акти? B-)

    Ова не разликује ТУЖБУ од управног односа/спора…

    Управни однос је ДРУШТВЕНИ ОДНОС који је настао или је бар конкретно заокружен управним радом, чиме добија одговарајућу правну садржину, има ТРИ специфична обиљежја:

    – јавно-службени карактер
    – непотпуна правна изблалансираност у њему ангажованих интереса (управа је јача)
    – начелна промјењивост и дозирана нестабилност

    Управни спор покреће се само у случајевима испитивања ЗАКОНИТОСТ УПРАВНИХ ОДЛУКА!

    Скупа је памет…

    😛

  5. rakovic, 12.03.2012. 13:11:39 [33788]

    Е мој добри Раковићу, та титула је мало онако чудна, искрен да будем нисам је видио нигдје на кабинетским вратима током школовања, ал’ опет не смијем 100% тврдити да је нема, јер су у питању титуле са Академије умјетности, а они су ти мало специфични. Баш бих волио да нам се прикључи неко са Академије умјетности и разјасни ове титуле 😉

Оставите одговор