Ципрас: Можемо и без ММФ

Грчки премијер Алексис Ципрас изјавио је да ће тимови Европске уније (ЕУ) и Међународног монетарног фонда (ММФ) вјероватно 10. марта наставити ревизију реформи које спороводи Атина, алудирајући да је до одгађања тог процеса дошло због подјеле међу кредиторима.

„Моја процјена је да ће се (високи представници повјерилаца) вратити у првих десет дана марта”, рекао је Ципрас у телевизијском интервјуу, а преноси агенција Франс прес.

„Између њих (кредитора) мора доћи до коначног договора, тако да можемо кренути напред”, рекао је он за Стар телевизију.

Међународни кредитори Грчке – ЕУ, Европска централна банка и ММФ – завршили су прву фазу ревизије прије готово мјесец дана, али је од тада начињен мали напредак, наводи француска агенција. Главна тачка раздора је пензиона реформа, коју је испланирала Ципрасова влада, за коју ММФ сматра да је недовољна.

Ципрас је данас рекао да ММФ мора да се „врати у стварност” када је по среди тај проблем и да одлучи да ли и даље жели да буде дио спасилачког програма.

„Ако желимо да идемо напријед, ММФ мора да се врати у реалност”, навео је грчки премијер и додао да се од „ММФ-а мора тражити јасан став – да ли се слажу с програмом и остају, али са реалистичним циљевима, или ако се не слажу и желе да изађу из њега, онда нека то кажу правовремено”, преноси Франс прес.

Ципрас је истакао да Грчка може да подмири своје финансијске потребе без ММФ, указујући на прошлогодишњу докапитализацију грчких банака, која је спроведена с мањим дијелом средстава од оних која су била првобитно намијењена.

„Није нам било потребно 25 милијарди евра (27 милијарди долара), како је прво израчунато, већ 5,7 милијарди… (можемо) да задовољимо наше потребе за финансирањем без присуства ММФ-а”.

ММФ је сарађивао са ЕУ у два претходна спасилачка пакета за Грчку од 2010, али је међународни кредитор, са сједиштем у Вашингтону, саопштио да неће учествовати у трећем програму без вјеродостојних реформи и споразума са Бриселом о смањењу терета грчког дуга.

Шеф ММФ-а за Европу упозорио је прошлог мјесеца на опасност да „претјерано оптимистична предвиђања ускоро не проузрокују поновни страх од Грегзита и гушење инвестиционе климе”. Додао је да је пензиона реформа пресудна, будући да Грчка троши око 17 одсто бруто друштвеног производа (БДП) на пензије, према подацима Евростата, што је више од било које друге чланице ЕУ.

У једном моменту прошле године постојала је бојазан да ће Грчка морати да изађе из еврозоне, због прекорачења рока за плаћање дуга ММФ-у, који је скептичан у погледу способности Атине да спроведе реформе за смањење огромног јавног дуга.

Међутим, у јулу 2015, ЕУ је ушла у нови 86 милијарди евра вриједан пакет финансијске помоћи Грчкој (ком се ММФ није прикључио) у замјену за спровођење економских мјера и пензионе реформе, које су још увијек предмет жестоке дебате, наводи Франс прес а преноси Танјуг.