Највећи православни цар

Након смрти цара Теодосија 395. године римско царство се коначно подијелило на Источно и Западно. Пише: Мр Владимир Вучковић Суочени са многобројним проблемима два царства, два брата, крваре на бојном пољу борећи се против вањских и унутрашњих непријатеља. Након краха Западног римског царства велики број богатих Римљана са породицама и богатством сели се у Константинопољ, […]

уторак, март 1, 2016 / 13:53

Након смрти цара Теодосија 395. године римско царство се коначно подијелило на Источно и Западно.

Пише: Мр Владимир Вучковић

Суочени са многобројним проблемима два царства, два брата, крваре на бојном пољу борећи се против вањских и унутрашњих непријатеља. Након краха Западног римског царства велики број богатих Римљана са породицама и богатством сели се у Константинопољ, гдје почиње нова ера.

Мудрост царева и велико природно богатство ствара од Источног римског царства једну од најмоћнијих држава коју је свијет икада видио. Ново свјетло свијета и цивилизациjа којој све варварске државице завиде и мрзе је до те мјере да им постаје опсесија уништење и поробљавање Источног римског царства, али Ромеји имају једну другу визију.

Већина интелектуалаца, политичара, државника, црквених великодостојника и војсковођа сања о поновном обнављању старе римске моћи и уједињењу свих провинција под власт Константинопоља. Највећи заговорник ове идеје био је Јустинијан I Велики. Највећи православни и један од највећих царева у историји човјечанства.

Ступањем на власт, Јустинијан је у потпуности био свјестан политичке, интелектуалне, војне, културне и сваке друге инфериорности своје државе. Благовремено је препознао потенцијалне слабости и могао је да крене у реализацију плана. Древни записничари писали су о Јустинијану као човјеку који је имао мјеру у свему. Управљање државом је схватао озбољно до те мјере, да је врло мало спавао, а на дворским забавама јео је плодове шумског биља и пио чај.

Без обзира на велику енергију, одрицања и напоре које је улагао Јустинијан није могао сам владати великим царством. Био је довољно мудар и учен човјек да препозна најобразованије и најспособније људе свог времена и да их стави у службу царевине. Највећег сарадника и огромну подршку је имао у својој супрузи царици Теодори.

Да би се створила огромна војска били су потребни приходи. Корумпирани локални властодржци су велики дио прикупљених пореза остављали за себе. Јустинијан је имао другачију визију. На чело трезора цар поставља Јована Кападохијског, који својим феноменалним економским мјерама пуни државну благајну „брзином свјетлости“. И прикупљање пореза из руку локалних посједника строго централизује. Упоредо са економским дешавају се и правне реформе. Стари римски систем права полако постаје омча око врата царства и Јустинијан то жели да промјени. Овај одговоран и важан посао повјерава Трибунијану, правном генију, чији постулати и данас служе за примјер у правној науци. Поред Јована Кападохијског и Трибунијана ваља споменути и Прокопија. Великог писца и најближег сарадника цара. Прокопије је написао мноштво дјела у којима се јасно види како се моћно царство мјењало и постајало још јаче и снажније.

Када је све дошло на своје мјесто Јустинијан се могао посветити војсци. Упади варвара са сјевера и озбиљна пријетња од Персије на истоку захтјевали су муњевито дјеловање. Команда над војском повјерена је двојици војних генија. Први од њих био је Велизар, човјек којег стављају у ранг са Александром Македонским и Наполеоном, а други Нарзес.

Велизар се истакао за вријеме побуне Ника, кад је са 1.500 коњеника убио 30.000 побуњеника који су се спремали да нападну царску палату. Као човјека од највећег повјерења Јустинијан га поставља за команданта источних легија, гдје Велизар недуго након тога показује војничку генијалност. Године 530. огромна персијска војска креће према римској граници, 50.000 људи под командом прекаљених персијских генерала долазе до пограничног града Дара. Суочен са бројчано надмоћнијим непријатељем Велизар се почиње користити триковима и врло лако са својих 25.000 људи наноси тежак пораз Персијанцима и приморава их да плате огромну новчану одштету.

Након осигуравањa својих источних територија Јустинијан се окреће западу. Главну улогу у походима и даље има Велизар. Након покоравања Вандала на подручју данашњег Туниса, Јустинијан у Италију шаље Велизара са 7.500 војника. Становништво Италије дочекује Јустинијанову војску као ослободиоце и град за градом се предаје без борбе. Због недостатка у људству Јустинијан се одлучује да појача своје легије у Италији и шање појачање под командом генерала Нарзеса. Брзо и ефикасно се читаво Апенинско полуострво ставља под власт моћног цара Јустинијана и тиме се остварује његов сан да град Рим поново буде под контролом Римљана.

О Јустинијановим достигнућима говоре разни списи и споменици, али један можда и највише, храм Свете Софије или Храм свете мудрости. Споменик који најбоље осликава моћ њеноговог градитеља. За вријеме побуне Ника велики дио Константинопоља је страдао у пожару, па се Јустинијан одлучује да на темељима старе цркве, страдале у пожару, подигне нову највећу на свијету. И поново као небројено пута раније цар ангажује генијалце, угледне архитекте и инжењере Исидора из Милета и Антемија из Тралеса. Света мидрост је засијала у пуном сјају.

„Јустинијан велики и славни, Витез крста и цар православни“: како то лијепо рече Свети владика Николај. Јустинијан Велики чија је круна сијала свијетом као сунце у сред љетњег дана, велики владар и православни теолог, страх и трепет паганских народа и јеретичких учења умире 565. године, али сјена великог заштитника православља и данас прогони све оне који желе да понизе, потлаче, обесхрабре или униште православне народе широм свијета.



0 КОМЕНТАРА

  1. Поштовано уредништво,

    иако није примјерено и жао ми је што користим прилику да уз овај чланак који се не бави политичким темама већ историјским, али просто ми је онемогућено да другачије добијем одговор на питање: Зашто је онемогућено даље коментарисање на чланак Његош Томић из Вишеграда протестује у Бањалучком парку? Зашто баш кад сам хтјела одговорити господину Сими Орозу који је стварно толико параноичан по питању Емира Кустурице да је то просто невјероватно.

    Е мој Симо, Емир Кустурица је узео што је хтио, напушта брод који тоне, одлази Вучићу да гради Милошев Град у Обреновцу, највјероватније ће се ставити на листи СНС-а. Њега опљачкана Република Српска не интересује више.

    Али Ви господине Симо вјероватно ово нећете прочитати, Вас не интересује ни Јустинијан, ни Византија, ни православљве, Вас интересују конвертити и харачлије.

    Хвала аутору за чланак, али ја бих вољела кад би се аутор позабавио и Јустинијановом супругом Теодором која му је била и најближи сарадник и савјетница, посебно што је био интересантан њен пут од куртизане до владарке.

  2. Да бих Зони доказао да сам прочитао чланак ево темељне грешке којом почиње овај текст:

    “Након смрти цара Теодосија 395. године римско царство се коначно подијелило на Источно и Западно.“

    Царство није подијељено послије смрти цара Теодосија, него је цар Теодосије пред смрт подијелио царство на два дијела.

    Старији царев син Аркадије је добио Источни дио, а млађи Хонорије Западни дио царства. Пошто је цар убрзо послије тога умро, површни познаваоци историје Римског царства мисле да је царство подијељено послије Теодосијеве смрти.

    Пошто сам још синоћ прочитао текст, видим да су исправљене грешке где су ријечи Римљани и Ромеји биле написане малим словом.

    Клише је да се у Јустинијановом доприносу свјетској културној баштини помиње углавном Аја Софија, а заборавља се да се данас најјачи траг његовог генија може видјети у црквама из времена када је Италија била православна земља. Свако ко зна какве цркве је у Равени градио Јустинијан зна о чему причам. То се намјерно код нас гура под тепих јер кад би то дошло до ума просјечног становника Босне, Далмације, Херцеговине, Славоније, Брда и Црне Горе, онда би престала свака препирка да ли су старохришћанске цркве на Балкану биле латинске или византијске и престала би дилема да ли је Црква Босанска била црква источног или западног обреда итд.итд.

    Могао је Вучковић нешто и о томе, а не да објављује клишеизирани текст којег нико, осим нас заједљивих трагача за грешкама, не чита.

  3. zona 1,01.03.2016. 21:48:26

    “Али Ви господине Симо вјероватно ово нећете прочитати, Вас не интересује ни Јустинијан, ни Византија, ни православљве, Вас интересују конвертити и харачлије.“

    Шта сад кажеш? Јеси ли виђела како добре коментаре пишем.

    Признај да си научила више из моја два коемнтара него из читавог Вучковећевог текста.

    А шта сам све о Тедори могу написати, али нећу. Она је споредна историјска личност која није интересантна нама озбиљним историчарима.

  4. Kolega Vučkoviću, od Vas sam očekivao nesto sa stilom. Interesantno i sasvim korektno. Pričati o Justinijanu je jako zahvalno, jer jedna takva ljudska veličina može biti inspiracija svakom covjeku.

    Što tiče komentara! Kolega Vučković je kriminolog, bezbjednjak i apsolutno se dobro osvrnuo na tu tematiku. Vojska, Velizar, bitka kod Dare, Narzes…..

    Nećemo traziti dlaku u jajetu, jer ko radi taj i pravi greške 🙂

    Pozdrav redakciji mog omiljenog portala 🙂

  5. „Мудрост царева и велико природно богатство ствара од Источног римског царства једну од најмоћнијих држава коју је свијет икада видио“..

    nema značajnijeg vladara od Aleksandra Makedonskog. Nije bio pravoslavac ali šta ćemo.. samo zahvaljujući začetniku zapadne civilizacije i do „vaših“ careva i do vas su doprli prevodi tekstova koji su vama danas svetinja a i mnogih drugih na kojima počiva i rimsko pravo.. zahvaljujuči njemu i njegovom širenju grčkog jezika danas možemo prevoditi i hijeroglife.. valjda ga spomeeute u svojim molitvama…bar ponekad.

  6. Pitam se i ja zasto su blokirani komentari na clanke o Njegosu i rudniku Sase. Vidim da je Simo P. Oroz jedini koji to pozdravlja. To mi je malo cudno, cak toliko da sam se zapitao da i frontal nije rezimski portal. Nikad se ne zna.

    Meni se cini da diskusija na temu propadanja drzavne firme i rudnika Sase jos nije zavrsena. Taman se rasplamsala. tacno je da su neki komentari skrenuli sa teme, ali to nije razlog da redakcija blokira komentare. Koristim priliku da iz zamolim da tu gresku isprave, a sve komentatore, ukljucujuci i Simu P. Oroza da se drze „novinarske etike“ i budu pristojni u komentarima. Nije uvijek receno da se „klin klinom izbija“, ili „oko za oko, zub za zub“. Prosla su ta vremena. Bar se nadam.

    A raspad rimskog zarstva na Istocno i zapadno je tema kojoj se treba posvetiti i na ovom portalu, ne samo „tracesrki“ nego, i prije svega, naucno. Mislim da posledice toga i danas osjecamao i da je to bio izvor i povod mnogih sukoba u istoriji.

  7. Јустинијан велики и славни,
    Витез крста и цар православни,
    Храм подиже Божије Мудрости
    Да потраје до прага вечности,
    Друго сунце – на земљи да сјаји,
    Да се њиме греју нараштаји,
    И клањају Ваплоћеном Слову,
    Да познаду красоту Христову,
    Царства Божјег безмерну висину,
    Уз висину безмерну дубину,
    Уз дубину безмерну ширину,
    Уз ширину безмерну дужину.
    Као сунце усред летњег дана
    Засја круна цар–Јустинијана,
    Засја круна слуге Божијега,
    По мудрости понајмудријега
    А по сили понајсилнијега,
    Још по вери понајвернијега.
    О велики православни царе,
    Твоје цркве никада не старе,
    Твоја вера још се светом блиста,
    То је блесак православног Христа,
    Свети царе Христу се помоли,
    Да та вера времену одоли.

    Хвала на тексту Владо!

  8. Господине Симо Ви сте веома малициозни, када ме питате који дио Теодориног живота мене интересује. Наравно и један и други, али много више владарски. Обзиром да је царица Теодора била монофизита, а Јустинијан православац. Углавном тај аспект Теодориног утицаја на Јустинијана у заштити монофизита.

    Интересантан је њен допринос Јустинијановом законодавству. Посебно се то односи на неколико закона који су донесени у циљу заштите жена.

    Глумице које су напустиле сцену нису могле бите силом задржаване, жене су добиле право да посједују и наслеђују имовину, а будући мужеви су морали да обезбједе својим невјестама дар у висини вриједности њихових мираза. Закон из 535 забранио је проституцију у Цариграду, трговину женама, протјерао је подводаче из града и наложио затварање јавних кућа.

  9. @jezdo

    Захваљујем Вам што сте се потрудили да обкедините примитивизам Симе Ороза испод свега два текста:

    Clanak: „Његош Томић из Вишеграда протестује у бањалучком парку (18.02.2016)“ 

    20.02.2016. 16:26:14[
    „Маму вам јебем покварену, ђутуре!!!“
    20.02.2016. 16:33:57 
    „За што му дајеш подршку, ђубре покварено?“ 
    25.02.2016. 22:44:02[ 
    „Мр’ш стоко лажљива!!!“
    27.02.2016. 10:13:43[1 
    „Само глупани из телалукa ту не виде разлику.“
    27.02.2016. 13:47:22 
    „Гадите ми се…“
    28.02.2016. 09:50:14 
    „а у принципу си глуп к’о курац.“
    „Е јебем матер свима који тако мисле…“
    ,28.02.2016. 10:06:55 
    „Маму ли им јебем покварену …“ 

    Clanak „Пут у средиште Рудника „Сасе” Сребреница“
    16.02.2016. 10:05:01 
    „Ти си веома покварен тип“
    16.02.2016. 10:09:32 
    „Пичка је орган, а пизда карактерна особина.“ 
    25.02.2016. 23:12:18 
    „а да видимо ко ће на крају остати усрани голуб“ 
    ,28.02.2016. 10:22:18 
    „Пиздо, немој бре да вређаш“ 
    ,29.02.2016. 12:33:30 
    „Језда је педер.
    Језда је глуп.
    Језда је лопов.“

  10. Као ситан човјек још ситнијих амбиција често сањам Фронтал – па тако и јавну сферу Републике Српске – на којем свака дискусија неће након пар коментара скренути у разлучивање да ли је Симо П. Ороз заправо Рајко Васић или Перо Симић (или можда обојица дијеле исти ник?!) и да ли су Приједор и Јездо заправо Турци дијаспорци, већ ће се мислећа јавност усредоточити на суштину, па ћемо сви једни другима оспоравати аргументе умјесто личности иза истих.

    Знам да је јадно сањати Фронтал, ал’ још је јадније што се из тог сна увијек, нажалост, пробудим…

Оставите одговор