Број првачића варира: Након вишегодишњег пада, у прошлој години повећање
Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић изјавио је Срни да су, према подацима добијеним од основних школа, у школску 2015/2016. годину у априлу и мају уписана 10.422 првачића у Републици Српској, изражавајући наду да ће тај број до септембра бити и већи. "Неколико година имали смо смањење броја уписаних ученика. Међутим, у школској […]
Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић изјавио је Срни да су, према подацима добијеним од основних школа, у школску 2015/2016. годину у априлу и мају уписана 10.422 првачића у Републици Српској, изражавајући наду да ће тај број до септембра бити и већи.
"Неколико година имали смо смањење броја уписаних ученика. Међутим, у школској 2014/2015. години имали смо повећање броја уписаних ученика", рекао је Малешевић, изражавајући очекивање да ће се тај број одржати и у наредној школској години.
Он је додао да, према достављеним подацима и искуствима из претходних година, у периоду од маја до септембра буде уписано око 200 ученика.
"Надамо се да ће број првачића уписаних у школску 2015/2016. године бити још већи", нагласио је Малешевић, наводећи примјер да је у априлу и мају 2014. године уписано 10.336 ученика, а у септембру је било 10.505 ученика првог разреда.
Према Малешевићевим ријечима, највише дјеце у први разред уписано је у Бањој Луци – 1.915 ученика, затим слиједи Бијељина са 953 ученика, Приједор са 590 ученика и Добој са 543 ученика. Најмање ученика, пет, уписано је у Крупи на Уни и у Трнову седам.
Он је додао да, ако се пореде подаци о броју уписане дјеце у школску 2014/2015. годину и 2015/2016. годину, највише је примијетан пораст броја уписане дјеце у Доњем Жабару, Мркоњић Граду, Источном Новом Сарајеву и Шипову.
"Што се тиче смањења броја дјеце посматраног у поређењу двије школске године, највећи пад је у Крупи на Уни и Оштрој Луци", навео је Малешевић.
Када се основне школе посматрају појединачно, у школској 2015/2016. години највише првачића биће у Основној школи "Бранко Радичевић" у Бањој Луци /191 ученик/, затим у Основној школи "Свети Сава" у Бијељини /171 ученик/ и Основној школи "Свети Сава" у Добоју /162 ученика/.
Најмање ученика уписано је у основним школама "Јосиф Панчић" Козица-Оштра Лука /један ученик/, "Петар Шкундрић" Будимлић Јапра-Оштра Лука /четири ученика/ и "Бранко Ћопић" Доњи Дубовик-Крупа на Уни /пет ученика/.
Малешевић је рекао да за школску 2015/2016. годину није било уписа ученика у 53 подручна одјељења. У 83 подручна одјељења уписан је по један ученик, док су у 81 подручно одјељење уписана по два ученика.
У школској 2008/2009. години у први разред уписано је 10.831, у школској 2009/2010. 10.730, у школској 2010/2011. 10.658, у школској 2011/2012. 10.501, у школској 2012/2013. 10.154, у школској 2013/2014. 10.133, у школској 2014/2015. 10.505 и у школској 2015/2016. години 10.422 ученика.
У школској 2014/2015. години наставу у основним школама похађало је укупно 95.432 ученика распоређених у 5.186 одјељења.
Према Закону о основном образовању и васпитању, у први разред уписују се дјеца која до 1. септембра текуће године навршавају шест година и која су психофизички способна за праћење и савладавање васпитно-образовног програма у школи.
Могу да се упишу и дјеца која до краја године навршавају шест година, а за коју комисија утврди физичку и психичку зрелост.
У први разред уписују се и дјеца која имају више од шест година, а која због болести или других разлога нису била уписана у школу.
У први разред школске 2015/2016. године уписују се дјеца која су рођена 2009. године и дјеца рођена 2008. године која из одређеног разлога нису била уписана у први разред. Упис дјеце обављен је у априлу и мају.
Znaci da u narednih 5 godina broj prvacica pada za najmanje 1000, jer se u RS radja oko 9500 djece zadnjih par godina. A mozda i nece sva ta djeca ovdje u skolu, mozda ce neka u inostranstvo? U tom slucaju imacemo nesto preko 9000 prvacica.
Do sada smo imali tendenciju da godišnje stasa generacija od 25000 i svi direktno iz košle prelaza na biro rada gde neki ostaju ceo život, pa se to smanjlo na 20000.
Sada vidim da danas u škole upisuju 9500 dakle malo se smanjujue, ali te mere samanjenja populacije nisu dovoljno brze i efikasne. I dalje je to preveliko opterećenje za državu sa srušenim privrendim sistemom, za državu u kojoj je sve privreda sravanjena sa zemljom, za državu kojoj se otimanju kompletno si prirodni resursi. A prirodni resursi su ograničeni. Ako su prirodni resursi i privredeni resursi ograničeni ona i natalitet mora biti ograniečni i zakonski regulisan porezima na suzbizanju demografkse ekspozije. Za sada balans protiv demografske eksplozije ovim sa 2-3 dece drže oni koji nemaju ni jedno dijte.
Ako bi se uveo porez na 2 i 3 dete tim novcem bi se mogli isfinansirati svi nezeposlni na birou. Tako bi radila raconalna država. A onda bi se država vratila u privrdu i krenula sa izgradnjom fabrika
sami smo izgradili termoelektranu Gacko
https://www.youtube.com/watch?v=m7iPN4T551M
http://www.youtube.com/watch?v=FKlDifJ9Zgs
Radne akcije narod dobrvovoljno gradi
http://www.youtube.com/watch?v=88e5T5n2XSo
http://www.youtube.com/watch?v=HTW0OKgPeVE
http://www.youtube.com/watch?v=FKlDifJ9Zgs
Hidroelektrane Hercegovina
http://www.youtube.com/watch?v=CcUPlqiUHPA
Našim snagama izgrađeni RITE Gacko
http://www.youtube.com/watch?v=m7iPN4T551M
I hidroelektranu Bajna bašta
http://www.youtube.com/watch?v=PywUJ8pFhQE
Sami smo i ovo gradili
http://www.youtube.com/watch?v=yefroNPz0hY
http://www.youtube.com/watch?v=_15nATlSg0Q
http://www.youtube.com/watch?v=HTW0OKgPeVE
DRŽAVA NEMA PRAVO PRIČATI PRIČA I NATALITETU I O PADU NATALITETA SVE DOTLE DOK JOJ JE POLA NARODA VIŠA, SVE DOTLE DOK NAS 250.000 NEZAPOSLENIH ISTERANIH IZ FABRIKA PRIVATIZACIJOM NE ZAPOSLO. BESMISLENO JE PRIČANJE O NAŠAM NESTANKU SMANJENU BROJA STANOVNIKA KADA SE ISTOVREMENO BROJ STAVNOVNIKA NA BIROU POVEĆAVA.
DRŽAVA TREBA DA SE ZAPITA DA LI IMA PRIVRENOG SISTEMA ZA POSTOJEĆI NAROD, TREBA DA SE PROISPITA KOLIKO BI TREBALO SMANJITI BROJ STANOVNIKA, TREBALO BI DA RAZMILI O VARIJANTI ODRŽANJA BROJA STANOVNIKA RS NA 1 MILIONA BiH NA 2 MILONA O OGRANJAČAVANJU POLULACIJE, NA 1 DETE POPORODICI I OPOREZIVANJA PREKOBROJNO ROĐENE NECE A ONDA BI SE NOVCEM PRIKUPLJENIM OD POREZA NA PREKOBROJNO ROĐENU DECU ISPLAĆIVALA NADOKNANA ZA NEZAPOSENE NA ZAVODU ZA ZAPOŠLJAVAJNA, UPRAVO NA TAJ NAČIN BI SE SMANJIO PREKOBROJNI NATATALITAT I DOLAZAK NOVIH GENERACIJA NA ZAVOD ZA ZAPOŠLJAVANJA. SVAKE GODINE NA ZAVODU ZA ZAPOŠLJAVANJE RS UMRE 600 LJUDI ČEKAJUĆI POSAO.