Бобар прекршио Закон о сукобу интереса

Посланик СНСД, Гаврило Бобар, једини је од 83 посланика који није доставио имовинску картицу Комисији за спрјечавање сукоба интереса. Тако, осим што не долази на сједнице Парламента, отворено крши законе. Након упозорења, имовинске картице су доставили посланици Бехзад Чиркин и Александар Голијанин, али чини се, да Бобар не мари за прописе. А и зашто би, […]

понедељак, новембар 18, 2013 / 15:49

Посланик СНСД, Гаврило Бобар, једини је од 83 посланика који није доставио имовинску картицу Комисији за спрјечавање сукоба интереса.

Тако, осим што не долази на сједнице Парламента, отворено крши законе. Након упозорења, имовинске картице су доставили посланици Бехзад Чиркин и Александар Голијанин, али чини се, да Бобар не мари за прописе. А и зашто би, јер, по постојећем закону, нико га не може казнити.

„По постојећем Закону у Републици Српској нису предвиђене санкције за овај прекршај.Ми смо тражили да у новом закон то буде предвиђено“, рекла је предсједник Комисије за спрјечавање сукоба интереса, Обренка Слијепшевић.

Бобар није одговарао на наше телефонске позиве, али га је наша камера ухватила како напушта предсједничку Палату. Који је повод његовог боравка у Палати, није познато, као ни шта све Бобар има да пријави у имовински картон. Све је то омогућила лоша законска регулатива, јер чак и када се утврди сукоб интереса, процедура разријешења траје до изнемоглости.

„Оставља се огроман простор да онај који врши више неспојивих функција стекне додатну незакониту корист“, каже Ивана Корајлић, из Транспаренси Интернешнала БиХ.

Нови Закон о сукобу интереса Републике Српске тек треба да буде написан, али су многи већ разочарани, јер у њему поново неће стајати да предсједник Републике не смије бити страначки ангажован.

Поставља се озбиљна дилема да ли је и Милорад Додик у сукобу интереса јер је истовремено предсједник Републике и највеће странке, СНСД-а. По постојећем закону, није, али ако би се руководили демократским стандардима, Додик би морао да поднесе оставку на све страначке функције.

Тако је поступио Томислав Николић у Србији, прије њега Стјепан Месић и Иво Јосиповић у Хрватској. Слична је пракса у скоро свим развијеним развијеним демократијама.

Код нас није, а, чини се, нема воље ни да буде другачије.

„И Радован Караџић је био предсједник Републике и странке, као и Драган Чавић, затим Биљана Плавшић. По нашим законима то је у реду“, истакао је предсједник Народне скупштине, Игор Радојичић.

Својевремено је СДС тражио да Додик поднесе оставку на функцију предсједника СНСД-а, што је он одлучно одбацио. Зато у статуту највеће опозиционе странке стоји да ће њихов лидер, ако буде изабран за највишу функцију, заледити партијско чланство.
Промјене свијести у том смислу евидентно морају да чекају нека друга времена. За почетак било би добро да се законом бар санкционишу функционери који сједе на неколико неспојивих фотеља. Огледни примјер може да буде Црна Гора, гдје посебна комисија, коју има и Република Српска, провјерава имовину и банковне рачуне изабраних функционера, али не само њих. Тамо су под лупом и декани, професори, цариници, полицајци и остали службеници.

Они су код нас још заштићена врста.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор