БИТИ ЏОН МАЛКОВИЋ (BEING JOHN MALKOVICH)
Опичен филм из којег се заиста осјећа умјетничност. Нечија болесна ишчашеност, за коју је нагло добио паре да је спроведе у праксу. Истовремено и ласкаво, и обешчашћујуће за Малковића, пред изазовом да глуми самога себе. А укључење њега у сценарио, имало је везе и са логистиком. Довукао је гомиле својих веза и везица. Почев од […]
Опичен филм из којег се заиста осјећа умјетничност. Нечија болесна ишчашеност, за коју је нагло добио паре да је спроведе у праксу.
Истовремено и ласкаво, и обешчашћујуће за Малковића, пред изазовом да глуми самога себе. А укључење њега у сценарио, имало је везе и са логистиком. Довукао је гомиле својих веза и везица. Почев од Чарлија Шина, па до Шон Пена; који даје необавезну изјаву о величини дјела луткара Малковића, у ТВ емисији о истом. Који уствари и није он. Џон Малковић.
Основа филма је у надреалистичном необјашњавању болеслука. Главни лик добија посао на међуспрату, гдје је плафон упола нижи од уобичајеног. Тамо налази врата, која воде право у Џона Малковића. Онај ко уђе, осјећа све што и славни глумац.
Прича се компликује појавом пословне жене, у коју се незапослени луткар одмах заљубљује. И допушта јој, да портал претворе у туристички аранжман. Она га, међутим, уопште не воли, иако се он због ње удаљује од своје законите супруге. Чак и његови покушаји, да 24 часа буде Малковић (манипулише њим помоћу луткарских способности); не уроде плодом.
Крај је изразито окрутан. Губитници се кажњавају вјечно.
(Редитељ: Спајк Џонс; Улоге: Џон Кјузак, Камерон Дијаз, Нед Белами)
Аха, ово је џон малковић, чисто да знам