Бањолучко гробље проширено за 800 мјеста

Друга фаза проширења Новог гробља у бањoлучком насељу Побрђе је завршена, чиме је капацитет гробља повећан за 800 гробних мјеста. У Одјељењу за комуналне и стамбене послове и послове саобраћаја Административне службе Града Бања Лука Срни је речено да је у оквиру тих радова изграђена приступна саобраћајница, стазе између гробних мјеста и хортикултурно уређење површина […]

петак, новембар 11, 2011 / 11:22

Друга фаза проширења Новог гробља у бањoлучком насељу Побрђе је завршена, чиме је капацитет гробља повећан за 800 гробних мјеста.

У Одјељењу за комуналне и стамбене послове и послове саобраћаја Административне службе Града Бања Лука Срни је речено да је у оквиру тих радова изграђена приступна саобраћајница, стазе између гробних мјеста и хортикултурно уређење површина за укоп, те измјештен двадесеткиловолтни далековод код гробља.

Град је за ове радове издвојио око 100.000 КМ, а извођач су били предузећа "Грађење Ђурић" и "Селко".

Основно државно комунално јавно предузеће "Градско гробље" недавно је, с циљем побољшања нивоа погребних услуга и омогућавања што достојанственијег погреба, набавило "Мелекс" електрично погрeбно возило.

У предузећу наводе да возило карактеришу тихи рад мотора, једноставно управљање и стална брзина, што омогућава његову употребу у веома тешким теренским условима.

Ово еколошко возило је погодно за кретање на уским и брдовитим стазама у свим временским условима.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ко каже да власт не води рачуна о пензионерима? Обезбјеђују им дугорочну перспективу. Идем у емисију „Мој бизнис“ на РТРС с пословном идејом о савременом крематоријуму.

    Електрично погрeбно возило?

    Можда неког и оживе електрошоком!?

  2. Ja opet o Crkvi…Umiranje je postao luksuz, porodice se zadužuju da bi sahranile svoje ukućane. Skoro mi priča čovjek da nije ni vratio dugove poslije očeve sahrane, a već mora da se zaduži za još jednu ceremoniju za obilježavanje godišnjice smrti i podizanja spomenika pokojniku. Zašto Crkva na kaže vjernicima da neskromnost, zaduživanje , pomordarstvo nemaju ništa sa pravoslavljem i hrišćanstvom.
    Poslije sahrane se prave skupi zadušni ručkovi po hotelima i restoranima.. Nekada je porodica davala priloge siromašnima, bolesnim, domovima za nezbrinutu djecu, za nabavku pomagala invalidnim licima…

  3. Приједор је у праву од првога до последњег слова.Био сам присутан где је након сахране на ручку један човек пошто се добро напио почео да пева. Само бих додао да је логично што наши свештееници не могу рећи да нескромност нема ништа са православљем јер како би тад објаснили своје најновије моделе Мерцедеса и џипова и огромну раскош у којој већина ужива.Хвала Богу па народ није окренуо леђа својој Цркви,али има гуњђања у вези неморалнсти једног броја свештеника.

  4. prijedor, 11.11.2011. 12:48:36

    Мудро зборите, али ја знам и неке позитивне примјере, нпр. у селима према Бронзаном Мајдану скупљају храну и пиће да се помогне породици покојника, а у неким посавским селима дају ко колико може, неко 10 КМ, неко више, углавном да се помогне људима у невољи.
    Ипак је то неко вандредно стање. Ако се даје на свадби или бабинама, далеко је логичније да се помогне и у оваквим ситуацијама. А не да људи још упадају у дугове. Нажалост, постоје ту поред нас многи људи који једва чекају да неко умре да се наједу и напију. Никад нисам волио јести послије сахрана. Боже, опрости ми, али као да једем покојника.

    Тамо у Бронзаном Мајдану је локални свештеник (мислим да се зове Миленко) организовао народ да направе кућу најсиромашнијим породицама. Заиста су позитиван примјер.

  5. Умирање је постало луксуз. Развијен је читав посао око куповине и продаје гробних мјеста, у којем, нажалост, учествују и неки свештеници. То је већ јавна тајна у граду.

    Нажалост, Црква не ради ништа да се ова празновјерја, слободно може тако да се каже, која немају никакве везе са православљем, коначно сузбију. У неким селима, скоро сам чула од пријатеља… постоје правила о 3 врсте меса која обавезно морају да се спремају, па још читави догађаји и послије сахране… људи буквално подижу кредите јер не могу да буду мимо „правила“ која важе у селу… Сјећам се да је једном и патријарх Павле говорио на тему „сеоских обичаја“ и потребе да се то заустави.

    Има наравно и позитивних примјера и солидарности.

    Многима су сахране начин преживљавања што говори у каквим условима живимо.

Оставите одговор