Бајка о аутопуту: Тражимо заједничке тачке за спајање са Србијом

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић навео је да је са Додиком разговарао о заједничким инфраструктурним пројектима.

Било је ријечи о инфраструктурним пројектима, међу којима су и мост Љубовија-Братунац, који би требало да буде постављен следеће године, као и о изградњи путева у Србији и РС – Ужице-Вишеград и Кузмин-Рача.

„Иза себе остављамо ствари које се виде”, поручио је Додик.

Он је изразио уверење да ће мост у Братунцу веома брзо, у року, бити завршен, а да преостаје обавеза да се постигну договори о следећим пројектима који су стратешки веома важни, у националном смислу битни.

С тим у вези је поменуо аутопут који се гради од Бањалуке, преко Бијелине до Добоја, према Србији.

„Мислим да у наредних неколико месеци треба дефинисати додирну тачку са Србијом како би се могло ићи у пројектовање пре свега деонице од границе Србије и РС према њеној унутаршњости Српске. Ту су и други путни правци који су у додиру са Србијом, између Ужица и Вишеграда”, рекао је Додик.

РС не би могла да уради ништа од свих тих пројеката да нема свестрану подршку Србије и без напора Србије да обезбеди праву презентацију онога што ради РС, додао је Додик.

Издвојено мишљење

Један од планова спајања Српске и Србије везивано је за изградњу аутопута од Новог Сада до Руме. За његовру градњу потребно би било пробити тунел кроз Фрушку Гору, а од Руме би се вјероватно градио наставак, који би стигао до Шапца. У том потезу тражила би се тачка спајања аутопута са Српском. Међутим, почетак градње тог аутопута, најављиван од 2013. није ни на видику.

Србија је прокупирана градњом обилазнице око Београда и завршетком Коридора 10, од Ниша према македонској и бугарској граници. Нема назнака ни да ће почети изградња аутопута кроз западну Србију који би се продужио до Црне Горе, и ту не постоји ни сагласност о траси аутопута.

Увелико трају спорови да ли аутоппут трееба ићи до Златибора или до Голије. Златибор је развијено туристичко подручје, а аутопут би му дао нови замах. Заговорници друге опције истичу да је градња јефтинија 50 милиона, и да би развила неразвијену Пештерску висораван.

Друга опција би удаљила аутопут од Ужица, а тиме и од Вишеграда. Притом, у Ужицу трасу преко Пештера називају "трасом за Угљанина" што говори о ефекту задовољавања политичких интереса кроз регионални или национални принцип.

(Легенда: Црном бојом означени су постојећи, а ружичастом путеви у изградњи. Испредкидане линије су планови и могуће трасе.)

Последња опција за Ужице и аутопут је спомињана траса која је на најдужем штапу, а ишка би од Појата, на већ постојећем Београд – Ниш, преко Крушевца и Краљева, и имала би опцију продужења до Српске.

Дакле, већина ових "планова" је у зони нагађања, и далеко од било каквих озбиљних пројеката. Примјетна је и мегаломанија и "разбацивање аутопутевима" као фактору развоја, што је беспредмена прича. Са друге стране, свјетска искуства (посебно Шпанија) кажу да регионални аутопутеви немају исплативост, посебно уколико постоје бесплатне саобраћајнице до истог мјеста.