Америчка мека моћ: И трубачи и кошаркаши у дипломатским мисијама

Сврха меке моћи у дипломатији и међународним односима је да замијени или смањи све оне силне међуцивилизацијске и међукултурне сукобе. Моћ грубе силе није изашла из моде, али се ставља на друго мјесто, па се меком моћи смањују разлике, или поставља пут на коме сила лакше наступа.

Масмедији и друга средства комуникације имају значајне улоге у обезбјеђивању политичке стабилности, а посебно у примјени силе без насиља. И ту су Американци без премца. Први су путем медија и филма почели са извозом "америчког начина живота" и стварањем брендова који, у најширем, говоре: у САД је све најбоље.

Када је 1963. америчка кошаркашка селекција изгубила примат и на свјетском првенству остала на 4. мјесту, у Стејт департменту је одлучено да се окупи селекција најбољих НБА кошаркаша, која ће пропутовати Европом и показати ко је газда под обручима. Избор земаља у коме је играо тај први "тим снова" (тренер Ојербах, играчи Расел, Коузи, Лукас, Роберстон, Пети) доста говори: Пољска, Румунија, Египат, Југославија, све земље које се жели удаљити од утицаја Москве.

Нешто прије пада Берлинског зида, 1988. у СССР су гостовали Атланта Хокси. Осим у Москви, играли су се мечеви у Грузији и Литванији, а ти мечеви били су дио приближавања у вријеме Горбачовљеве перестројке.

Није само спорт био оруђе. ЦИА је 1958. имала суптилан план како да убаци "буву" у СССР, тако што је тајно штампала Пастернаковог Доктора Живага. Роман који није могао бити штампан у СССР имао је према америчком виђењу велику пропагандну вриједност, због унутрашње поруке коју је носио. Прича о руском доктору за вријеме револуције могла је нагнати совјетске грађане да се запитају шта није у реду са њиховом владом.

План је изгледао овако: Роман је штампан у Холандији, како би се избјегла повезаност са САД, а онда дијељен совјетским посјетиоцима Бриселске међународне изложбе. Рачунало се да ће бити оних који ће га понијети кући, а тамо ће се већ ширити и умножавати. Судећи по почупаним корицама, било је доста оних који су књигу распарчали како би је лакше сакрили у пртљагу и однијели у СССР.

Причу ваља зачинити и са нама ближим детаљем. Документи Викиликса открили су да је из америчке амбасаде у Београду националном савјету за безбједност послат извјештај о "успјешном тактичком нападу на антиамеричко расположење" на фестивалу трубачких оркестара у Гучи.

У српску унутрашњост на сабор који посјећују националисти несклони САД, послат је оркестар америчке морнарице стациониране у Напуљу. Иако испочетка дочекани звиждуцима и понеком пластичном флашом, након тактова пјесме Свилен конац, услиједила је пјесма Ај фил гуд Џејмса Брауна, након чега су посјетиоци одушевљено заиграли.

Америчке дипломате су биле задовољне: Све то је виђено у преносу РТС, а новине су јавиле да су Американци у Гучи били због музике, те исказали поштовања према српској традиционалној култури.