Четрдесет година од смрти Бранка Ћопића Република Српска обиљежила у Хашанима
У Хашанима је данас обиљежено 40 година од смрти Бранка Ћопића, једног од најчитанијих српских писаца.
Код пишчеве бисте испред спомен-школе вијеце су положили министар просвјете и културе Републике Српске Жељка Стојичић, представници Министарства трговине и туризма, општине Крупа на Уни, установе "Башта сљезове боје", Завичајног друштва "Бранко Ћопић" и Основне школе "Бранко Ћопић".
Стојичићева је рекла да под балканским небом није било писца који је волио свој родни крај и људе као што је био Ћопић.
"Заљубљен у Грмеч, створио је дјела која су један од највећих домета наше културне баштине. Остао је најплодоноснији и најпредвођенији писац, незаобилазан у школској лектири", рекла је она.
Према њеним ријечима, Министарство просвјете и културе је изградњом реплике Ћопићеве родне куће и пројектом "Башта сљезове боје" вратило достојанство лику Бранка Ћопића.
"Битно је да се пројекат одржава у животу у смислу да ученици посјећују ово мјесто и да на квалитететан начин доживе љепоту краја гдје је рођен Ћопић", рекла је она.
Начелник општине Крупа на Уни Младен Кљајић рекао је да 40 година од смрти Бранка Ћопића у његовом родном крају живи сјећање на писца који је својим дјелима свијет упознао са Хашанима.
"Општина Крупа на Уни и даље ће подржавати све манифестације које доприносе промоцији лика и дјела Бранка Ћопића, Хашана и наше општине", додао је Кљајић.
Директор установе "Башта сљезове боје" Блаженка Кењало рекла је да се данас, 40 година од Ћопићеве смрт оживљавају његов дух и дјела.
"Бранко Ћопић није био само књижевник, већ и визионар чија су дјела осликавала дух нашег народа, његову снагу али и дилеме и боли. Својим причама, пјесмама и романима Ћопић нас је водио кроз пејзаже наше домовине и лавиринте људских емоција и искустава", навела је она.
Предсједник Завичајног друштва "Бранко Ћопић" Хашани Душанка Дакић рекла је да ово друштво његује успомену на писца који је цијели живот Хашане носио у срцу и дјелу.
"Отворени смо за сарадњу са свима који желе да промовишу дјело Бранка Ћопића", рекла је Дакићева.
Након полагања вијенаца испред Спомен-школе, програм је настављен код Спомен-куће, а пригодан програм припремили су ученици Основне школе "Бранко Ћопић".
Спомен-плоча Бранку Ћопићу поводом обиљежавања 40 година од његове смрти биће данас откривена на улазу Природно-математичког факултета Универзитета у Бањалуци, а на иницијативу Друштва учитеља Републике Српске.
Српски писац Бранко Ћопић, члан Српске академије наука и уметности, надахнути приповједач, творац занимљивих и упечатљивих ликова и догађаја који је писао свјежим, сочним и сликовитим језиком, рођен је 1. јануара 1915. године.
Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, а у Народноослободилачком рату учествовао од 1941. године.
Ћопић је почео да пише још као ђак учитељске школе и прије Другог свјетског рата објавио је збирке приповједака "Под Грмечом", "Борци и бјегунци" и "Планинци".
Његова прозна дјела су прожета лириком, живописним реалистичким сликањем живота на селу, познавањем менталитета и психологије људи Грмеча и Подгрмечја, његовог завичаја, те ведрином и виталношћу духа.
Написао је већи број књига за дјецу, међу којим су: "Бојна лира пионира", "Пут у ведрину" /поезија/, "У свијету лептирова и медвједа", "Босоного дјетињство" /приче/, "Огњено рађање домовине" и "Ратниково прољеће" /збирке пјесама/.
Посљедњом збирком приповједака "Башта сљезове боје", за коју је добио Његошеву награду, Ћопић се представио као писац изузетне мисаоности и стила, али и као разочарани човјек обузет мелахнолијом и суморним слутњама, посебно у уводу књиге у којем пише о стрепњи од "црних коњаника" – убица шпанског пјесника Федерика Гарсије Лорке.
То као да је наговијестило његово самоубиство 1984. године у Београду. Остала Ћопићева дјела су: "Пролом", "Глуви барут", "Не тугуј, бронзана стражо", "Осма офанзива" /романи/, "Роса на бајонетима", "Сурова школа" и "Доживљаји Николетине Бурсаћа" /збирке приповједака/.