-10 за Републику Српску: Ко је коров на Универзитету?

Стигло нам је студентско саопштење, потписано са "Павиљон". У њему је именовано 10 људи који су у некој вези за студентима и Универзитетом, а које, по мишљењу пошиљалаца овог писма, треба смијенити.

Акција се зове “-10 ЗА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ” !

Преносимо:

Недавно је Србију и српске ФБ профиле преплавила акција под називом “10 за Србију” организована од стране СКОНУС-а (Студентска конференција универзитета Србије). Невјероватном брзином студенти, али и остали грађани широм Србије су почели прихваћати тај чин као нешто добро, нешто позитивно. Српски студентски лидери су вјешто укрстили мач са проблемима који угрожавају студентски животи кренули напријед, напријед према испуњењу дванаест захтјева за чисту десетку! Дванаест захтјева који су од стране студената оцјењени највишом оцјеном!У “нашој држави” ако се и покуша реализовати (јавно) акција попут ове с једне стране нема заинтересованих студената (више од 50), а с друге стране владајућој коалицији не одговара да се неко прави паметнији од њих па све пада у воду и одређени инцијатори долазе на Стуб срама.

Али није проблем што су студенти и политичари летаргични јер кад тад из тог стања ће изаћи, убједљиво највећи проблем нашег друштва су појединци (студенти и професори) који систематски уништавају све вриједности нашег друштва и не допуштају да ишта квалитетно исплива на површину па и не чуди што сваки други студент (али и они који нису студенти) машта о одласку из државе.

Акција под називом “-10 ЗА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ” је жеља студената појединаца (за сада) али се надамо да ће прерасти у број од 30.000 и више студената и 1.000.000 и више грађана наше нам државе који ће нас подржати у настојањима да из ТЕМЕЉА нашег друштва (високо образовање) искорјенимо КОРОВ (-10).

Доста нам је лоших, не компетентних, неистинитих, неизабраних, неквалификованих особа у високом друштву, које треба преусмјерити да се у животу баве нечим другим, а не да у јавном сектору уништавају животе других. Под хитно се мора умањити на Универзитету у Бањој Луци број “студената”, а више радника и сарадника за десет (-10), људи које не желимо у нашем друштву, људе које не желимо да диригују нама и другим студенима. Наши захтјеви су следећи:

1.“Студенти” политичари – Невен Ђенадија.

Свемогући студент Невен Ђенадија се потрудио као прави студент да дипломира у септембру 2011 године на Факултету политичких наука (мастер уписао у децембру) и након тога наставио да буде члан Студентског парламента и да обнаша дужност предсједника комисије за међународну сарадњу иако у правилнику о избору чланова Студентског парламента пише “Члану Студентског парламента коме је престао статус студента престаје мандат даном престанка статуса, а избор новог члана се обавља у року од петнаест дана.” а у свему је био подржан од тадашње скупштине парламента. Након тога у сарадњи са појединим професорима у новембру са потврдом ко зна којег факултета (иако није студент) пријављује се за члана Централне изборне комисије за изборе у мјесецу децембру гдје се бира ново руководство парламента. У правилнику о избору чланова Централне изборне комисије пише “Изборну комисију из става 2. овог члана чине један професор и четири студента.” и иако су остали чланови Централне изборне комисије знали да Ђенадија није студент они су га подржали у намјерама да као остали политичари спроводи све сем фер и демократске изброре. Сви ми се питамо какву поуку извући из овога – “добијати” лажне студентске потврде и бити члан неког парламента или студентске комисије, зарађивати мјесечно по 500КМ као горе наведени студент и имати људе као што су поједини професори себи иза леђа.

2. Вјечни студенти – Бранислав Тешановић.

Студент или да га назовемо господин студент (36 година) који цитирамо “Често упада у хистерију и опасан је по околину. Људе често гађа предметима кад се изнервира, а танак му је фитиљ, па шкрипи окрљцима (некад били зуби). Многи кажу да је темпирана бомба и да је под присмотром полиције, јер га сматрају српским вехабијом. Од раније познат полицији и био је на информативним разговорима.” У студентском дому познати и под називом Сива еминенција СОБЛ-а иза којег стоји од самог настанка СОБЛ-а а прије пар година је био и један од руководећих студената лидера, а сада ради све пројекте СОБЛ-а од Мастер магазина па до СОБЛ студентских журки од којих седмично зарађује висе стотина КМ, студент од 36 година који још живи и користи све погодности у Студентском дому Никола Тесла а поједини људи му све то допуштају јер заједно раде “чисте” послове.

3. Живописни студенти – Никола Дроњак.

Како би новинари рекли “младић живописног имена” Никола Дроњак слови као велики стручњак за термине “корупција и непотизам, јавашлук и нерад професора, лош наставни кадар, омаловажавање студената, намјештени тендери, лицемјерство и идолопоклонство” а иначе члан владајуће политичке коалиције. Изјавио како зна за „цјеновнике испита“ на појединим факултетима те како је Медицински факултет, на којем студира, легло највећег криминала и корупције, студент са просјеком 6,20 који пријети наставницима код којих није положио он или његова дјевојка. Члан (по којим основама) привременог Управног одбора Агенције за акредитацију високошколских установа РС. Свима добро познато да је заједно са још неким борцима за студентска питања (Антон Касиповић, Гордан Балабан, …) издјествовао да школарине за студије не буду 1500КМ. Након тога Касиповић уводи ванредно студирање гдје ставља школарину на 1500КМ и укида редовне студије на многим факултетима и пребацује студент на ванредно школоване. Влада РС добија новац од студената а борци за студентска права углед код студената који нису у току са дешавањима.

4. Студенти “лидери” – Александар Кецман.

Изабран на неважећим изборима под руководством Централне изборне комисије (Ђенадија) о којој смо већ писали а настоји као предсједник да спроведе “студентске” идеје у дјело. Од дана избора за парлемант кад је изабран за предсједника само се воза у аутима и састанчи са студентима лидерима (Килибарда, Мацановић, Ђенадија, …) а ни једног пројекта нису одрадили. Свему може посвједочити и Килибарда који се висе пута хвалисао по дому како “управља” Кецманом.

5. Сиве еминенције – Синиша Килибарда.

Прави примјер студената сивих еминенција који као члан Извршног одбора Студентског дома прима мјесечну накнаду од 600КМ и руководи пословима студентског клуба КСБ и од журки зарађује пар стотина КМ седмично. Дио новца уложи на опијате (заједно са Мацановићем) а дио на поткупљивање студената да би остао у врху студентског организовања. Добро познат као десна рука Игора Мацановића и Бранислава Тешановића. Такође познат по томе да одређује који студент ће у којој соби спавати и колико ће плаћати. Ако требате кревет у дому самом се њему обратите, не треба ни 500КМ које су уобичајене јер су му довољни глас на изборима и услуга.

6. Студенти “социјале” – Игор Мацановић.

Студент који је на неки начин имао тежак живот па у младости остао без родитеља и морао сам да се бори за мјесто под небом. Али опет не оправдава да на рачун тога гура своје руке свагдје и узима дио круха за себе од свега. Такође као његов најбољи друг Синиша Килибарда члан Извршног одбора (600КМ), заједно са њим руководи журкама у КСБ-у, и уједно је и потпредсједник СОБЛ-а (Бранислав Тешановић). На изборима за Студентски парламент физички напао домара Пољопривредног факултета (испред појединих професора) а професор само смирио ситуацију као да се ништа није десило.

7. Студенти аутократе – Гордан Балабан.

Студент који је школске године 2010-2011 прегласан на изборима на Правном факултету (5 мјесто) и пар мјесеци након тог дешавања нетранспарентно и нерегуларно изабран за предсједника Уније студената РС (бивши предсједник Уније заслужан), предсједник који је 0 пута одржао сједницу предсједништва, и који је урадио 0 пројеката студентима познатих. Заједно са Николом Дроњком познат по градњи четвртог павиљона и фамозних 1500КМ које студенти “не плаћају”. Још увијек власник С.У.Р. Унија студената Републике Српске.

8. Или јеси или ниси директор – Александар Главаш.

Директор приватне институције под називом “Студентски парламент” Универзитета у Источном Сарајеву у којој спроводи властите политике а све ради све већег богаћења. У коалицији са горе наведеним Балабаном основао још једну приватну институцију под називом Унија студената Републике Српске а све ради још већег монопола над студентским пројектима.

Са Унијом студената градио је све шта му је требало, све су могли али никако да направа један или два састанка Уније на којој би урадили нешто конструктивно и саслушали остале чланове скупшине.

9. Професор емеритус маxимус травелус Гордан Паповић.

Заслужан како за резултате свих напора српске демократије. Ако желите да видите фотографије из бијелога нам свијета само требате њему да се обратите. Сарадње са деканима, правним службама и студентима лидерима њему су изузетно добро познате и игра запажену улогу као амбассадор добре воље студената Републике Српске у свијету. Од Јерусалима преко свјетски признатих факултета па до разних скупштина на којима је и сам засједао, свагдје је био познат, виђен и славан.

10. Сиве политичке еминенције – Младен Лучић.

Човјек који је успио истовремено да буде геенрални секретар Студентског парламента и студент проректор Универзитета у Источном Сарајеву (а остали студенти?). Проректор познат од прије по стандардима и правилима прописаним од стране њега самога, почевши од студентског стандарда па до самих норми понашања. Шта је он одлучио тако је било па овај пут и то да “студенти” Економског факултета имају три најјаче функције (проректор, генерални секретар и предсједник) а сада у пуном јеку припрема јуриш на С.У.Р. Унија Студената Републике Српске.

Цитирамо: “Студентско организовање у РС се углавном своди на заједничко скупљање новца за дволитарке пива, а остале велике студентске проблеме углавном нико не спомиње, сем ако се не мора. А некад се мора.”

Ми студенти не желимо пијанке, ЖЕЛИМО И ХОЋЕМО напредак, хоћемо просперитет, хоћемо у Европу, у европске институције које ће се налазити на нашој територији (нашом заслугом), смањену употребу опијата, повећање броја образовних институција, студената и здравих људи али прије свега желимо живот без лажи, сплетки и превара, МИ ЖЕЛИМО НОРМАЛАН ЖИВОТ!!!

Сматрамо да је то све могуће само ако се горе наведене особе удаље од Универзитета Републици Српској (бар државних) да се не би проширили као паразити и укорјенили у све поре овдашњег друштва.

Павиљон