Teпееризација општине Рогатица

О Рогатичком ТПР-у сам причао и писао… и писао, и писао… и све сам, мислим, већ написао. Мало је ту остало неречено. Ћутао бих сад ја кад би и они заћутали. Међутим, "ријеч вуче ријеч", вели наш народ.

Пише: Зоран Јанковић

Ових дана у медијима се појавила информација о рогатичком ТПР-у у којој се јавно износе прецизне цифре у КМ-овима; о цијени коштања фабрике и резултатима њеног пословања. Чак се и, наслућује се, хвале тим показатељима.

За оне који „знају знање“, међутим, то је само неуспио покушај продавања магле и предизборног спиновања; покушај да се црна слика рогатичке привреде, која јесте црна као најцрњи црнац у најцрњем тунелу најтамније афричке ноћи, представи као сива. Да човјек помисли: „Охо, види ти, па овај ТПР у Рогатици ради“. Кога он ради и шта ради велико је питање.

Одмах у наслову текста „Фабрика пречистача остварила приход од 320.000 КМ“ крије се игра ријечи! Бројке и слова. Јер текст је тако насловљен да просјечан читалац помислио како је „Нови ТПР“, ето, остварио зараду од неколико „стоја тисућа ке-ма“. Али није тако. Камо среће да јесте. Истина је то да фабрика није зарадила – ништа. Нула КМ, ништица, цвоњак, „кромпир“ зараде. Па како то? Тако што приход и зарада нису исто. У наставку текста јасно се каже да су „расходи били уравнотежени са приходима“. Народски речено није се ништа зарадило. Но ако је и то истина, ако су на чистој нули, и то би био успјех. Чак вриједан пажње. Међутим, изражаван скепсу да су резултати пословања знатно испод тог нивоа; испод нуле (дозвољавам да могу и да погријешим).

Иако су ми посао слова а не бројеви нисам могао одољети а да се овдје мало не „поиграм“ математике. Дјечје математике. Сабрао сам два броја па их подијелио са трећим. Ево шта сам добио.

Влада Републике Српске купила је фирму 2010. године за 3.200.000 КМ, а касније је издвојила додатних 600.000 КМ за набавку репроматеријала, обртних средстава, регистрацију и друго. У „Новом ТПР“-у сада ради укупно 19 радника. Овој информацији ништа не недостаје! Али само на први поглед. Јер, да би онај ко се није раније сретао са предметном проблематиком апсолвирао материју морало би му се презентовати и ово:

– Некада је ТПР запошљавао више од 700 радника, а одавде је „хљеб јело“ близу 3.000 Рогатичана. Данас „нови ТПР“ запошљава 19 радника и, не знам какав, хљеб одавде не једе ни стотињак Рогатичана. Влада РС је, претходно, продала ТПР; а онда га је, поново, купила!?

– 3.200.000 КМ пара порески обвезника РС датих за куповину ТПР-а плус 600.000 КМ пара пореских обвезника РС дато за набавку репроматеријала и осталог јестеједнако 3.800.000 КМ пара пореских обвезника РС дато за „Нови ТПР“. Стари ТПР је отишао под стечај.

– 3.800.000 КМ пореских обвезника РС дато за „Нови ТПР“ подијељено на 19 запослених радника јестеједнако 200.000 КМ пореских обвезника РС по једном радном мјесту у „Новом ТПР“-у.

– Кажу да, по ЕУ стандардима, ново, квалитетно радно мјесто кошта око 30.000 еура.

– У Европској унији да се отвори ново, квалитетно радно мјесто то кошта инвеститора око 60.000 КМ. Његових пара. У Рогатици да се задржи старо, већ постојеће, неквалитетно радно мјесто у „Новом ТПР“-у то кошта 200.000 КМ пореских обвезника РС. Но комент!

– „Свлачење у раван“ ТПР-а са некадашњих 700 радника у стечај и отварање „Новог ТПР“-а са данашњих 19 запослених трајало је, истини за вољу, годинама. И учинило је то неколико руководних гарнитура фирме. Завршни ударац, међутим, задала му је ова посљедња гарнитура „топ-менаџмента“. Неопходно је споменути их, и то појединачно. Тек да би презентована информација о „Новом ТПР“-у носила собом све релевантне чињенице.

– Посљедњи директор ТПР-а био је Радован Росић. За „бриљантно вођење“ фирме, која је са 700 радника доведена до 19, а свако од тих деветнаест неквалитетних, старих радним мјеста плаћено по 200.000 КМ пореских обвезника РС, Росић је „кажњен“ мјестом начелника (комплетне) рогатичке привреде; плус друштвених дјелатности.

– Радомир Рале Јовичић, бивши технички директор ТПР-а, коме се може приписати све ово што и Радовану Росићу, данас је начелник општине Рогатица!

– Госпава Ђерић, први човјек финансија ТПР-а, којој припадају све „заслуге“ за „успјешно“ функционисање те фирме, једнако као и Јовичићу и Росићу, данас је савјетник начелника општине Рогатица за финансије.

– Има ту још неке сиће која је само кусур у овом пазару, те није вриједна спомена. Мада су и они запослење нашли у општини.

– 19 старих радних мјеста у ТПР, дакле, који је некад запошљавао преко 700 радника, плаћана су по 200.000 КМ пореских обвезника РС, са тенденцијом да свих 19 буде укинуто чим ова политичка гарнитура сиђе са власти, а само због тога да им нико не може приговарати како су, ето, уништили ТПР а онда се дограбили општине!

– Кад они не буду више власт (и то се једном мора догодити, зар не!?) и „Нови ТПР“ ће отићи у стечај као и стари. Тако ће ниједно радно мјесто у „Новом ТПР“-у бити плаћано 200.000 КМ пореских обвезника РС. Пута деветнаест. Бачених 4.800.000 КМ пореских обвезника РС.

Зато се не треба изненадити кад Рогатица, некада средње развијена општина са 23.000 становника и 5-6 хиљада запослених, сутра буде, у овом незаустављивом процесу тепееризације, „свучена“ на укупно пар хиљада становника и неколико стотина запослених; или на величину некадашњег, великог, старог ТПР-а. А све то буде оправдано транзицијоама, реформама, трансформацијама, рецесијама… а Јовичић, Росић и Ђерићева буду „кажњени“ од стране власти РС тиме што ће им њихови дати да воде цијелу Републику Српску. Њу (РС) би, ваљда, свукли, на величину Рогатице. Онда нека им дају и БиХ; да је свуку на величину РС. И све тако…

Ето, тек сада је заокружена тужна информација о тужној судбини ТПР-а и још тужније Рогатице. „Тужна прича коју црнци зову блуз“ рекао би Момчило Бајагић.

Реакција је написана на сљедећу информацију:

Фабрика пречистача остварила приход од 320.000 КМ

РОГАТИЦА – Фабрика пречистача из Рогатице, која запошљава 19 сталних радника, у 2011. години остварила је приход од 320.000 КМ, док су расходи били уравнотежени са приходима, преносе агенције.

Вршилац дужности директора овога предузећа Александар Бојовић рекао је Срни да је 140.000 КМ остварено производњом и продајом филтера ваздуха, а да је код расхода највише средстава издвојено за плате запослених, и то 166.000 КМ.

Према његовим ријечима, вриједност извезене робе је 52.000 КМ на тржиште Републике Српске, Федерације БиХ, Србије и Црне Горе.

Он је напоменуо да је Влада Српске купила фирму 2010. године за 3.200.000 КМ, а касније је издвојила додатних 600.000 КМ за набавку репроматеријала, обртних средстава, регистрацију и друго.

Фабрика пречистача бави се производњом филтера и пречистача ваздуха, уља и горива.

Агенцијске вијести.
Извор: 058