Технолошки титани надмећу се палатама

Док највећи део корпоративне Америке штеди кад су у питању некретнине, четири најутицајније технолошке компаније планирају да граде велелепне палате и не питају колико кошта. „Амазон” је недавно најавио да ће у центру Сијетла подићи три футуристичке грађевине у облику стакленог балона, док су „Епл”, „Фејсбук” и „Гугл” раније саопштили планове о пословном простору који ће заувек променити појам канцеларије.

„Амазон” је урбанистима у Сијетлу прошле седмице представио објекат у облику три повезане сфере од стакла и челика, високе скоро 30 метара које ће се налазити испред три нова небодера. У сферама ће запослени радити окружени биљкама на простору око шест хиљада квадрата.

„Еплов” „свемирски брод” представљаће споменик Стиву Џобсу

Марк Закерберг је за пројекат „Највеће отворене канцеларије на свету” ангажовао познатог архитекту Френка Герија. „Фејсбук” ће уз постојећи објекат у Менло Парку градити нови отворени простор величине седам фудбалских игралишта, у ком радник неће морати да прође ни кроз једна врата да би дошао до колеге на другом крају зграде. На врху комплекса у ком ће радити 3.400 инжењера налазиће се велелепни парк.

Нови „Гуглплекс”, који ниче у близини постојећег, састојаће се од девет зграда у облику закривљеног правоугаоника укупне површине од 102.000 квадратних метара. Кровови зграда биће повезани мостовима тако да запосленима неће бити потребно више од два и по минута да стигну до било ког колеге. Идеја „Гугла” да је „задовољство део ефикасности”, вероватно се показала као оправдана, јер ће нови простор садржати исти спој радне и опуштајуће атмосфере, као и досадашњи. Један од мостова водиће људе директно у башту кафића на травнатом крову.

„Фејсбук” гради највећу отворену канцеларију на свету

Најамбициознији је ипак „Еплов” „свемирски брод” у Купертину. Компанија коју је основао покојни Стив Џобс гради зграду у облику стакленог прстена са више од 260.000 квадратних метара пословног простора. То ће бити нека врста споменика Џобсу, који је замишљао управо такву зграду и учествовао у плановима. У згради ће радити 13.000 људи, а процењује се да би трошкови могли да достигну пет милијарди долара.

Магнет Омара, професорка историје на Универзитету у Вашингтону, која је писала о изградњи Силицијумске долине, каже да технолошки џинови на овај начин остварују своје жеље, истовремено шаљући свету поруку да су посебни, да су променили свет и да ће наставити да га мењају.

„То је такође и одраз дебелог банковног рачуна. Имају много новца”, каже Омара за Ројтерс.

И нови „Гуглплекс” заснован је на идеји да је задовољство део ефикасности

Историја међутим показује да када једна компанија постане преокупирана блиставошћу својих зграда, то значи да је на врхунцу финансијске моћи иза ког обично следи – низбрдица. Ове велелепне грађевине могле би врло лако да постану прескупи споменици таштине и скретање пажње са основног посла који је допринео успеху, упозоравају аналитичари.

„Мислим да ће ’Еплов’ ’свемирски брод’ добити надимак ’звезда смрти’, јер у питању је огроман пројекат у веома лоше време. Зграду праве у тренутку када је циклус ’Еплових’ производа можда достигао засићење”, каже инвеститор Џеф Метјуз за Ројтерс.

Говори се такође о „проклетству пословне зграде”, које је погодило многе компаније које су почеле са амбициозним пројектима непосредно пре него што је притисла финансијска криза. Међу њима су „Тајм Ворнер” и „Њујорк тајмс”.

Други кажу да су атрактивне просторије један од начина да компаније привуку најталентованије инжењере и да су радници продуктивнији у добром окружењу.

„Градња је скупа, али ако ће се одразити на повећање продуктивности од само пет одсто, улагање ја паметно”, закључује Џон Бартон, директор програма за архитектонски дизајн Универзитета „Стенфорд”.