За ову Српску нову 2020. годину, бирамо да похвалимо, такође, не оне новинаре који већ иначе користе српско писмо у виртуелној стварности, већ оне који су у релативно недавном периоду на њега прешли, или су му се вратили.
Помоћница министра културе је то била и у прошлом сазиву Владе РС, када је имала латиничну варијанту свог профила на Фејсбуку, док је данас њено име на истом мјесту исписано српским писмом.
Додуше Бања Лука је културна касаба, али за разлику од једнако од државе подржаног Зимзограда, који је био програмски опредјељен за латиницу као званично празично писмо, нови пројекат, нових извођача, употријебио је српско писмо за исту ствар.
Гледам и слушам жучну полемику српских политичких странака, која се ових дана одвија у Републици Српској на тему њеног (не)уласка у НАТО. Једни кажу да тзв. Програмом реформи нисмо ушли у тај савез, док њихови опоненти тврде супротно.
Јесте, наше тржиште је мало и сами ће увозници унапријед да се извињавају, односно траже изворни жиг, тј. "оригинални бренд" на паковању. Но, шта пријечи да за тржиште (Српска-Ефбих) то буде на полеђини двописмено?
Навијачи, они најтврђи, код нас су увијек себи давали нека што одбојнија и грозоморнија имена. Гробари, Цигани, Манијаци, Хорде зла… па ни Лешинарима ништа не фали да откаче Вултуресе.
Обраћање предсједавајућег Предсједништва БиХ Жељка Комшића на 18. међународној научној конференцији "Дани криминалистичких наука” о теми "Савремени изазови у сајбер-безбједности”, претворио се у заљубљену рекламу НАТО.
Ускоро ће се обзнанити позоришна представа о насилном цртању граница у бази Рајт Петерсон, након што су НАТО авиони избомбардовани Српску. Новац дају УСАИД и Католички центар за помоћ.
Пре свега, добро би било подсетити се чињенице да су ћирилицу створили свети људи, највероватније непосредни ученици Светих равноапостолних Ћирила и Методија. Ниједно данашње писмо не може се нечим сличним похвалити. То нас веома обавезује.
