27 КОМЕНТАРА

  1. Читам на сајту ФАКТИ шта је о вези Србије и Републике Српске рекао стални представник Српске у Србији Цицовић . Уз српски језик ни једном није поменуо ћирилицу. Није то случајно, јер су власт у Србији, лингвисти и књижевници издали ћирилицу и током спровођења кампање НЕГУЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК, а коју је финансирала држава. Нису написали НЕГУЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК И ЋИРИЛИЦУ. Захваљујући највише почившем мр Браниславу Брборићу, некадашњем помоћнику министара за културу , у Уставу Србије само је ћирилица везана за српски језик. Сада власт и лингвисти задојени србохрватством раскидају то јединство. На пример, у Закону о трговини , којег је припремао Расим Љајић, стоји да декларације производа морају бити на српском језику. А пошто се у Закону не помиње ћирилица,то подразумева коришћење или ње или хрватске латинице, па у српским продавницама нема производа на српском писму. Боље речено,када се уз српски језик не помиње ћирилица, подразумева се коришћење латинице.
    Све полази од Вучића , који зна да се у народу ћирилица више не доживљава као нешто српско и национално, па је овим речима поручио српском народу да се неће спроводити уставна норма о језику и писму :“Ћирилица је толико лепа да никога не треба терати да њоме пише“.
    На њега се угледа Додик, па је ћирилица пуштена низ воду и у Републици Српској. Да није тако не би тамо будући учитељи учили из књига својих професора да српски језик има два равноправна писма. Била је некада у комунизму равноправност писама ( лажна) после 1954.г. али у српскохрватском језику. После формалног пада комунизма Срби опет имају свој српски језик, али није пало србохрватство и братство и јединство. Остало је да дави ћирилицу и да српски народ преведе у латински табор.
    Велики је родољуб Даниел Симић и својим упорним залагањем за ћирилицу , али још нисмо видели да је нишанске справе подесио на главу латиничке змије – на српски правопис.Он то уствари и није, јер у њему стоји да је и латиница српско писмо. Несврсисходно је бавити се последицама – латиничењем Срба , ако се не укаже на то да је српски правопис лингвистичко , државно системско средство за затирање ћирилице. Увођењем и латинице у српски правопис ћирилици је одузет карактер српског националног симбола, без кога она не може и не треба да опстане.
    Неки хрватски професор лингвиста јавно је одржао лекцију српским колегама , доказујући зашто Србима у Вуковару не треба дозволити да могу видети и ћирилицу на таблама државних установа. Прво је навео да у српском правопису пише да је и латиница српско писмо. А пошто је то иста она латиница која је у Хрватској општенародно и службено писмо, зашто би се у Хрватској Србима дозволила два писма, када то нема ни један други народ у Европи.
    Мене чуди то што Даниел Симић као угледни родољубиви интелектуалац ћути о разорном дејству српског правописа на српско писмо, а не чуди ме када то прећуткују академици , сенатори и председник државе.Зато испада да је опредељење за једно од два писма ствар стихије, а истина је да се плански и смишљено ради на затирању ћирилице. То је стари, необјављени ватиканско-комунистички државни програм расрбљавања Срба.

  2. Уз подршку Немањи Видићу за сву истину коју је (и) овде рекао (написао), само да додам оно што је један коментатор иза текста у „Политици“ ,(у рубрици „Међу нама“) , под насловом „Бернард Шо и ћирилица“ записао да трееба ићи на све или ништа“ јер је последња четвртина утакмице у борби за ћирилицу. Подржао сам га речима: „Тачно рече Василије, мора се кренути на све или ништа. Или ће се српски лингвисти куцнути у главу и упитати се зашто нико други у Европи и свету не решава питање свога писма у свом језику кроз избор конкурентских писама (тј. писма и параписма) и вратити и српски језик на једноазбучје, или за десетак до највише 20 година српска ћирилица ће бити само егзотика, тј. будући споменик ћирилици биће у Србији надгробни.“ Мисли се на тамо у коментарима предложено подизање у Београду споменика Бернарду Шоу и српсској ћирилици.
    Додаћу само да је Немања Видић један од ретких стручњака изван српског језика и писма (реч о врсном дипл. инжењеру с усвојеним патентиам из његове струке) који је успео да схвати оно што још нису схватили српски лингвисти у свим институцијама за српски језик. А он је схватио да је српско писмо прогоњено и из многих области употрееб српског језика већ замењено хрватским националним писмом и да је то могло да се изведе тек када је комунистилчка власт смишљено ударила на ћирилицу после Другог светског рата. А ударила је на ћирилицу тако што је политички придобиал српске политичаре који су, злоупотребом лингвиста, спровели поништавањее осећаја у Срба да је српска ћирилица национални симбол веома значајан за (о)чување српског идентитета као народа и нације. А учинили су то на лукав начин. Комунисти нису забранили српску ћирилицу, као што су то чинили много пута проверени непријатељи и окупатори Срба у историји, него тако што су и хрватско (латиничко) писмо прозвали „наше писмо“, „српскохрватско“, па тиме и „српско писмо“. И нормално је маса српског народа тај „насук“ примила јер јој је кроз школу објашњавано да је то „српско богатство“ (имати два писма, што „нико дрруги нема“). То се у народу примило јер је комунистичка власт вила без ограничења владавине и у наукама и у политици, па је могла ад спроводи и оно што друаг власт није нигде спроводила. Чињеница да је немогуће, јер је нееприродно у језику стално користиоти два писма (јеер је то посеебна врста шизофрееније), народ се морао спасавати такве „болести“, па је прихватао ово друго, туђе (латиничко) писмо кад је већ и оно „наше“. Лингвисти су српски то под комунистима морали да подржавају, а онда када је комунизам пао, српски лингвисти су учинили нешто катастрофално када их више политика није терала да настављају с глупостиам и погубностима у вези са српским писмом. АСрпски лингвисти су се опирали да врате ием српском језику и када је било јасно да пропада Југославија, да нема више „братстав-јединства“, када су се Хрвати изборили за „хрватски језик“ и када су прекинули у њиховој лингвистици да се уопшет баве двоазбучјем, него су одмах свој правопис усмерили на њихово писмо. Српски лингвсити су и тада формално вратили име српском језику, али су наставили да у језику и писму раде исто као док је било српскохрватског језика. Чак су поједини српски лингвисти и фуилолози не само заступали и даље „богатство двоазбучја“, него су учинили корак даље у упропашћивању и замењиавњу српскее ћирилице на тај начин што су хрватску абецеду (познату гајицу) преименовали у „(оопште)српску латиницу, чиме су за нови велики корак омогућили наставак замењивања и затиеања српске азбуке. Јер, ако је та латиница „српска“, а српски народ је веећ опре тоаг смишљено био навикнут на туђе писмо, он није могао бити паметнији од својих лингвиста и ниеј могао већински да разуме ад је то лаж и опака зла намера према српском писму ћирилици.
    А онад када је, како Видић рече, највише захваљујући мр Браниславу Брборићу, усвојио на референдум,у у Србији за Устав 2006. у Члану 10. да је српско писмо само српска азбука (што је једина истина), српски лингвисти у Србији нису се ни тада опаметили. Они су се угледали на српске власти које спроводе уставне обавезе „с мене па на уштап“ или како им се и у чему ћефне, па су и у новом издању с неким изменама и допунама, оставили погубно решење питања писма у двоазбучју и чак су у том изадњу (Матиац српска, 2010) цитирали Члан 10. Устава којим су потврдили да је њихово решење противуставно. То њих није било бриаг. Правописци су чак, на стр. 15. закључили да је то исправно решење све док „ћирилица не би била егзистенцијално угрожена“. За српске правописце, дакле, 2010. године ћирилица није била егзистенцијално угрожена јер је има једва до десетак процената у писању српсског језика. Удружење „Ћирилица“ (од 2001. године) објашњавала им је писмено у својим књигама непрекидно двадесетак година да је ћирилица на издисају међу Србима, али су они на то ћуталуи. Ћутали су све до 2017. године, док на чело Одбора за стандардиазцију српског језика није изабран проф. др Срето Танасић кохји је први пут с највишег места у лингвистици итзјавио да „латиница није српско писмо“ и да ње у службеној употреби у српском језику не треба ни да буде. А проф. др Милош Ковачевић тек је 2018. објавио књигу „Борба за ћирилицу и српски језик“ (Андрићев институт, Андрићград) у којој је такође написао да „латиница није српско писмо“, да у службеној употреби српског језика ћирилица мора бити „једино писмо“, али се, нажалост, и он, не знамо зашто, није сетио да каже пуну истину о српским лингвистима и српском правопису у коме је ћирилици противуставно и противно пракси у свим другим језицима, одузет суверенитет тиме што је у српском правиопису она само једно од два писма, тј. она је и даље само9 алтернативно писмо. А у Уставу Србије јасно пише о службености српсклог језика и ћирилице овако: „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.“ Ту је тачка што се тиче службености српског језика и писнма. Дакле, нема другог писма за српски језик, ни латиничког, ни арапског, ни кинеског ни биуло ког другог, као што ни у било ком другом језику у Европи и свету нема два писма у алтернативној употреби. Нажалост, мој пријатељ у трајању од више деценија М. Ковачевић , није нигде у својој, иначе доброј и научно заснованој књизи у вези с језиком Срба, ни споменуо да се српска лингвистика много огрешила о српску ћирилицу и да се и данас огрешује и даље. Имам утисак да он није (про)читао ни једну од 20-ак књиаг „Ћирилице“ у којима јасно стоји понављано много пута да се ћирилица у језику Срба никада више не може вратити у пуни живот уколико се српски стручњаци, пре свих других, не врате у свом раду пракси целе Европе и света где се нигде не решава питање писма кроз два алтернативна писма од којих је једно домаће, своје (које је у српском језику доведено до последњих остатака) остало на изузециам а туђе је смишљено преко политике и лингвистике доведено до 90-процентне окупације српског писма, које је Србе у навици одвикло већински од срспке азбуке. „Ћирилица“ и „Српска азбука“ поднеле су пере годину дана поново прелдог да Одбор за стандардизацију српског језика размотри проблем решења питања писма у правопису и струци и даа питање писма ускладе с обавезом из српског Устава и да га ускладее с општом праксом у свим језицима Европе и престижног света јер нигде не постоји случај употребе писма алтернативно (своје или туђе писмо).
    Код српских инстзитуција државе и пиолитике одавно је уобичајено да се на писма, на доописе, на предлоге не одговара, па немамо никаквог одговора ни из Одбора. Тако да још не знамо хоће ли се лингвисти стварно и практично укључити у стварну одбрану српског писма или ће наставити да се вербално (реда ради) залажћу за српску ћирилицу, а у пракси да држе и даље главу (као ној) у песку и да мисле да нико не уме да види шта су они с политилчарима и властима урадили са српском миленумском ћирилицом.
    За данас довољно у подршци Видићевим напоменама.
    Нека ми се опрости на словним превидима, јер због презаузетсоти не стижем да превиде одстраним, али верујем да то неће оместо паметен људе да разумеју шта о овом великом српском проблему мислим. Проблем велики постоји, али постоји зато што ни српске власти ни српски лингвисти не преузимају практилчне кораке ад тај проблем нестане међу Србима. А то уопште н9ије тешко реешити. Ако су комубнисти успели да изврше 90 одсто ћирилицоцид међу Србима, када би српске лингвисти с властиам хтеле, тај проблем би се лако могао решити као што су га решиле све наше комшије и сви народи Европе и света. Ако су сви други народи лако решили питање свога писма у свом језику, зашто српске власти и српски лингвисти неће тај проблем да реше. Немања Видић и многи други то тумаче као издају српске ћирилице. Ако то није издаја, заиста је тешко рећи шта је друго у питању. Ако споља и данас Србима забрањују ћирилицу, власти и лингвисти у нашим институцијама треба то да кажу народу. Или некаа дозволе онима који би то питање лако решили.

  3. Данашње Новости су поклониле доста пажње ћирилици,али погрешно.
    Прво је Ивана Мићевић у свом коментару на другој страни добро написала да држава брине о ћирилици више него Хрвати у Вуковару тек толико да се овде још не разбијају чекићима ћириличке табле.
    Онда је упрскала када је написала да се не зна зашто две године стоји у фијоци закон о језику и писму који би суштински променио положај ћирилице. Није јој јасно да ли је то немар или намера . У својој књизи „ИЗДАЈА ЋИРИЛИЦЕ спроведеним увођењем хрватске латинице у српски правопис“ прогнозирао сам да тај предлог закона неће никада стићи пред народне посланике све док је на власти А.Вучић.
    Потом је упрскала када је написала :“Колико је држава крива, још више смо сами“.Неће бити тако јер нисмо „ми“ унели у српски правопис хрватску латиницу и прогласили је другим српским писмом, него су то учинили лингвисти , а држава је дозволила да се коришћењем таквог срамног правописа у српској просвети српска младост већ деценијама одвикава од ћирилице , јер ако већ имамо и своју латиницу шта ће нам тамо нека анахрона ћирилица. А та двоазбучност, смртоносна по ћирилицу, смишљена је Србима и наметнута још 1954. Новосадским књижевним договором Срба и Хрвата управо са циљем да се Срби расрбе удаљавањем од ћирилице.
    Најгоре од Иване је ово : „Због тога се секирају само лингвисти – на округлим столовима, панелима ,семинарима…“ Истина је да се они састају и добијају неку парицу, али не да би исправили своју правописну срамоту , него да би сачували ћирилицу уз латиницу .Они ,у коначном ,чувају латиницу. Њихово чување је исто као имати заједно ватру и воду ,вука и јагње.
    На половини15.стране је текст под насловом ГЕНОЦИД НАД ЋИРИЛИЦОМ.Таман сам се био поуздао, кад оно опет ћорак. Састали се књижевници у Будви и опет иста идеја : и ћирилица и латиница . Сада је то рекао Мухарем Баздуљ,а присећало се да је то рекао економиста Бранко Хорват још 1988.г. Сви су паметни а нико да се запита због чега је хрватска латиница у српском правопису , који је главно системско државно средство у латиничењу Срба.
    Када видим ове глупости око ћирилице помислим да Драгољуб Збиљић треба да буде вишеструки српски академик
    Статус ћирилице сведочи о грдном српском поразу и изгледа да боље и не заслужујемо.

  4. Родољубиви интелектуалци подржавају ‘рваЦку латиницу у Вуковару па тиме и окупираној РСК у којој је извршен геноцид над нашим народом као и у остатку „лијепе њине“.
    То је њихово легитимно право али како са таквим идејама могу себе сматрати родољубима?
    Интелектуалци? Можда?
    Родољуби? Никако.

  5. Ћујте , Марица Хрдало ,
    Земите своју метлу па је зајахаjте или „зајахајте“ , кај гот желите. нек вам бу по вољи.
    Неки морти и јесу холцали балване по лијепој њиној а ја вам пак за то нис’ имал времана. Ја сам „холцал“ рватице. И онак је познато да и данас трче у београд на „холц“.

  6. Велиш, како вас расчераше?

    Увјерен сам да би балијски ентузијазам имао грдне успјехе у интернет ратовима, захваљујући силној вољи и жељи, али их јебе ч и ћ, џ и ђ. Тада их лако идентификујеш и ставиш у саф којем припадају.

  7. Лијепо и поштено од Бакира је то што је коначно признао да је инсистирање на називу босанског језика политички инструмент за стварање унитарне босанске нације.

    Коначно је и Бакир схватио да се језик може назвати само по народу који га говори, па је у циљу сачувања босанског језика одлучио да направи босански народ.

    Јесте мало необично да прво створиш језик па онда народ који га говори, али су махалаши увијек били мимо свијет и оригинални.

    Поштено је што је Бакир коначно и озваничио политику укидања РС, укидања конститутивности народа итд.

    Што каже Пеђа Којовић, нема веће казне за неку политичкз идеју од те да је спроводи СДА.

    Ива декларација је Србима дар са неба.

    Хвала нашим америчким пријатељима што су их на то наговорили.

  8. Ћа пјениш?

    Кад већ имате босански језик нигдје не пише да морате имати 30 слова у алфабету. Избаците она која вас јебу.

    Ту сте у великој предности над црногорцима. Они су морали измишљати слова, а вама је довољно да избаците неколика која не знате.

    Још једном, ча пјениш?

    1. Опет балинће подмече…

      Џе си ти то проћитао да мене вријеџа када ме неко назове Босанцем?

    1. „Они многи негују…“

      Шта ти као зналцу језика значи оно „они“?

      „Они“ означавају ‘неке тамо“.
      Ако припадаш Србима онда и мане треба да буду на „ми“, а не на „они“.

  9. То што ти изврћеш стварност да нико не разуме ћирилично писмо а потписао си се латиничним писмом које нема слово за глас Ц него га пише као З и још пише ЕИ а чита АЈ и два слова СС чита као једно С говори колико си ти накарадан, неписмен и немаш појма о писмености европског белог човека и о томе да је ћирилично (првобитно названо рашанско) писмо савршено.

  10. Било је овде коментара неколико људи који се очигледно добро разумеју у проблем изгона ћирилице из јавног живота Срба. Очекивао сам да ће то поштовати Даниел Симић и да ће и он , напокон , устати против постојећег правописног решења писма у ћирилици и латиници. Ево и сада Немања Видић га просто моли да се као угледан српски интелектуалац родољубиве орјентације огласи против оваквог српског правописа. Ко ће ако неће он. А он неће . Онда , збогом ћирилицо.
    У потпуности се слажем са Видићем и Збиљићем да ћирилицу не изгоне они који су своје фирме исписали хрватском латиницом, јер не знају шта раде, него они који су у српском правопису написали да српски језик има два писма.
    Јавља нам Збиљић да је проф . др Милош Ковачевић написао књигу “Одбрана ћирилице и српског језика.“ Од свих професора он је једини који нешто покушава у корист ћирилице. Али је и његова одбрана ћирилице лажна све док не устане против , по питању ћирилице, српског правописа, који је српски само по имену.

  11. и разум

    Језик којим говоре , Хрвати и Словенци био је исти онај језик којим су говорили рашанска племена у Италији која су оставила тај језик забележен у својим писаним споменицима у којима се међу собом зову Раси и Рашани а не Етрурци како су их Римљани прозвали, као што су рашанска племена која су живела у данашњој Словенији, Истри, Хрватској и Србији, прозвали се Илирима. Рашански буквар и читанка, чија су слова салита у бронзу пре три хиљаде година у областима падованске Венеције, исти је језик којим данас говоре Срби, Крвати и Словенци. Стога поред Срба, Крвати и Словенци могу на исти начин читати и разумети етрурске, ликијске и лидијске писане споменике само ако се буду служили ћириличним словима која су поред етрурског писма и писма руна дошла на европско тло из србичких културних центара у Малој Азији где се обликовало словно писмо које је потекло из критских сликописних знакова. Латинско писмо се обликовало из етрурског у време каџа је Рим почео да ствара своју индивидуалност уништавајући све што је било рашанско. Реформирано и ново уређено латинско писмо избацило је из рашанског алфабета неколико базалних слова са њиховом гласовном вредношћу што је довело до стварности да се никада није успела помоћу средњевековног латинског језика и писма правилно да прочитају и разумеју етрурски записи. Стога знајте да је латиница настала крњењем и осакићевањем писма које је предходиђо данашњој ћирилици. Како данас Италина и пишу Ђ? Као слово Г. Изговарају глас Ђ а немају слово за њега. И тако је у свим латиничним језицима и писмима европских народа сем Срба. И да вам не причам даље….

  12. За Симу Ороза,
    Нисам ја велики зналац српског језика, него само верујем да добро разумем узрок страдања ћирилице, То сам разумео из прве Видићеве књиге ( заборавио сам јој наслов) у којој каже да ћирилица нестаје од оног момента када јој одузет карактер српског националног симбола увођењем и хрватске латинице у срспки правопис као другог српског писма. Нисам приметио да је било ко и покушао да оспори ту тезу. Резултат ове вишедеценијске подвале Србима је да они данас не дају ћирилици значење српске националне вредности.Зато власници радњи могу безбрижно исписивати латиницом њихова имена.
    Пошто Ороза овде оптужују као поборника Милорада Додика, било би добро да нам каже да ли се нада да ће Додик јавно проговорити о ћирилици као важном српском средству против унитаризације БиХ. Или ће можда њу само понекад споменути само реда ради као и Вучић.
    Да се разумемо , ја сам раније гласао за СДС а сада гласам не толико за Додикову странку колико за њега самога . Да он није на власти нико други у Српској не би имао храбрости да исказује српске интересе.

    1. Извини, али не разумијем шта си хтио са овим својим коментаром мени поручити.

      Моја опаска се односила на то да си осервирао Србе као „они“,а ја мислим да је ред да кажеш „ми“.

      И онда си поентирао да сам ја некакав штовалац Миле Додика!?

      Колико ми је познато, ја сам једини, не бројећу турке, коментатор који има супротан став од Додика по једино битном политичком питању. Куда требају Срби, на Исток или Запад?

      То што смо истомишљеници да је Мирсо говно и да је Никола будала нема везе са темељним политичким увјерењима.

  13. Рекао сам да нисам никакав стручњак зз језик па нисам ни порицао да сам погрешио.То су ситнице наспрам проблема страдања ћирилице. Мислио сам да ћете рећи нешто по том питању, јер већина коментара овде није усмерена на то.

    1. Не треба бити никакав стручњак за језик да би се схватило значење замјеница “они“ и “ми“.

      Замјеница “они“ се односи на неке друге, а замјеница “ми“ на нас.

      Јесте наоко ситница, али мени такве ситнице сметају, нарочито када долазе од оних који помало србуцкају.

  14. Не треба бити никакав стручњак за језик да би се схватило значење замјеница “они“ и “ми“.

    Замјеница “они“ се односи на неке друге, а замјеница “ми“ на нас.

    Јесте наоко ситница, али мени такве ситнице сметају, нарочито када долазе од оних који помало србуцкају.

    1. А шта бих ја то требао о ћирилици?
      Да позовем народ да пише ћирилицом?
      Ево позивам…

      Узроци потискивања ћирилице су дубоки и без дубоке анализе тешко ће се доћи до правилних сазнања.

      Ја сматрам да је зло по Србе кренуло појавом комуниста, а још веће зло је Србе снашло када су комунисти постали Срби и то још српске вође.

      Можда би комунисте и издржали, али фукару (Милошевића, Шешеља, Младића, Караџића, Мартића …) која се ставила на чело Срба нисмо и изгледа да и нећемо.
      Све док има оних који би ћирилићарили, данкепутиновали и србуцкали. И горе поменуте славили као српске хероје.

  15. Симо се потпуно разоткрио већ и изразом ћирилићарили. А назвати фукаром Милошевића који је убијен у Хагу,Младића ,Караџића и Мартића који ће трунути у разним страним казамтима, може само српски отпадник.

    1. Разоткрио си се ти…

      Мора ћирилица пропасти када се таква памет брине за њу.

Оставите одговор