Фронтал јавно похваљује Тању Ђаковић (извршна власт)

Помоћница министра културе је то била и у прошлом сазиву Владе РС, када је имала латиничну варијанту свог профила на Фејсбуку, док је данас њено име на истом мјесту исписано српским писмом.

четвртак, јануар 16, 2020 / 14:38

Истичемо је као примјер и за остале који плату добијају од народа убраних пара кроз порез. Опет кажемо, није овај пут циљ хвалити оне у извршној власти, као што је Срђан Рајчевић, који се за српско писмо у сајберсвијету залажу и личним примјером од раније, већ истаћи позитиван развој догађаја.

Они, у чудним и озбиљније у науци необјашњаваним случајевима као што је овај, не резултира азбукоубиством, већ оним што ми тагујемо као азбуковаскрсеније.

У очувању културног идентитета, а писмо је у оваквим околностима кључно, нама је изразито умирујуће да и у сајберсвијету имамо заговорника на тако важној позицији, као што је обавља Тања Ђаковић.

Надамо се да ће се њен позитиван примјер и утицај раширити и на друге упосленике Владе Републике Српске.



7 КОМЕНТАРА

  1. Да ли сте подизали нову личну карту? У МУП-у РС, у Бањој Луци, рекли су ми да попуним прво образац – захтијев. Лоша копија, написана латиницом. Тражим ћириличну верзију истог. Кажу ми – нема. Дакле, ћирилица је непожељна код ове институције.

  2. У време када је безбедњак друг Средоје Новић свугде приказиван у друштву са другом Додиком , зауставила ме саобраћајна полиција због пребрзе вожње. Нашалих се и рекох полицајцу да би ми било лакше да платим казну ако ми налог испише ћирилицом. Он ће на то да увек пише ћирилицом и да због тога трпи критике шефова, и то по занимљивом основу -формулар је штампан латиницом , па се њоме мора и попуњавати. И одустаде од наплаћивања казне. Питам га ко је њега научио да је српска ћирилица. Одговара да је то чуо на једном часу историје у околини Зенице ,одакле је избегао. Дакле , једна искра наставника историје нашла је удар у камену младог Србина ! А шта је све рађено у корист латинице када је почетком осамдесетих година посланик Батрић Јовановић морао да нападне у Савезној скупштини Микулића и Поздерца због потпуног полатиничења Срба у БиХ. Враћена је онда ћирилица поред латинице на партијским комитетима и државним установама. Али није враћена ни у једно социјалистичко предузеће. Из тога су мислећи Срби извукли закључак да није добро имати посла са том ћирилицом, па ње није било на вратима њихових станова.
    Ових дана читам књигу Верољуба Малетића о четничком одреду у подручју Мотајице. Командант одреда Никола Форкапа једини није потписао споразум о сарадњи са усташама и Немцима , а што је учинио његов претпостављени Раде Радић. Иначе ,тај Радић, по занимању трговац, био је комуниста 20 г. пре почетка рата , а против њега је било покренуто око стотину тужби због превара и дугова. Форкапа договори са партизанима да им помогне у ослобађању Прњавора и пошаље тамо део својих снага. Када је Прњавор ослобођен партизани разоружају и пусте четнике који су им помогли ,па одмах крену на Форкапу.
    Одмах су партизани формирали течајеве за описмењавање народа. За тај рад су ангажовали једног заробљеног хоџу и домобранског надсатника. Православне попове је побио Павелић или депортовао у Србију , па је у мотајичком крају службу вршио само један поп. Имао је велики углед и код народа и код Форкапе, јер је знао немачки и ишао је на преговоре са Немцима уместо њега ,како би српски народ био заштићен од усташког терора. Партизани ухвате попа на превару и убију. Настала је толика жалост да је Форкапа морао покренути сву војску, да би био пронађен мртав поп, и нађен је. Када су партизани приликом заузимања Бања Луке ухватили два муслимана усташке главешине и злочинце ,пуштени су после три дана.
    Дакле , хоџа и домобрански надсатник учили су српски народ латиници. Али данас српски народ уче хрватској латиници сами Срби . Прво , српским правописом у коме пише да је српска и латиница. Па онда, читали смо на овом порталу да учитељи у Републици Српској уче из уџбеника да су равноправне ћирилица и латиница. Само слеп човек не види да је то једна колосална лаж и подвала Србима.
    Млађани Додик је био у оној југословенској странци,а шеф му је био данашњи његов саветник
    Ненад Кецмановић, који још никада јавно није ни поменуо ћирилицу. А Кецмановићу је шеф би Хрват Анте Марковић . Други, неформални, саветник Додика био је југословен Кустурица,који је тек недавно рекао да се Срби морају решити свог титоизма.
    Вратимо се безбедњаку Средоју. Пре рата он је чувао братство и јединство од Срба, тј.од ћирилице. Био се изгубио у време стварања Републике Српске, али га је касније активирала Биљана Плавшић, кад је и Додик стигао на непријатељском тенку да буде председник владе. Зато је могуће да Бања Лука буде очишћена од ћирилице.

    Друг Тито више не влада Србима, сада влада другарица хрватска латиница.

  3. Ево, уз УСПУТ и УЗГРЕД.
    Сви они који у Републици Српској, па и Додик, не ссхватају зашто је Србиам важна ћирилица, то не схватају јер немају узор у самој Србији. Српска власт, а у њој је данас „спиритус мовенс“, врх врхова у власти, човек који одлучује о свему о судбини Срба, паа и у писму, још неће ад спроведее у Србији ЧПлан 10. Уставга Срби9је у коме је народ изгласао Члан 10. Устава Србије у коме је у писању српскогг језика нерикосновена ћирилиац, без било ког другог писмаа. Међутим, иако ссе председник Вучић з7аклео народу да ће спроводити Устав Србије, држећи ссвоју десну руку на Уставу, његова власт још неће да спроведее уставну, тачниеје народу, па тиме и његову обавпепзу да се свудаа у Србији српски језик има писати српсским писмом, ћирилицом. Зато је у Србији и данас под Вучићевом влашћу 90 одсто српског јеезика у јавности на хрватском писму (гахјици), а само 10 одсто у просеку на српсској ћирилици.
    С обзиром на то да су данашња власт у Србији и у Републуици Српској у највеећем јединству (што је нормално и хваала Богу да је тако), оне су у јединству и у томе ад и у Србији и у Републици Српској и даље сувереено влада у писањуњ језика Сраб у јавности оно писмо које су аустроугарски војници дионеели на окупаторским бајонетима у Првом светском раату, када је ћирилица била строго забрањенас а наметнуат хрватскаа гајиаца. Исто тако, у време НДХ, то окупаторско писмо наметнуто еј Србима такође под забраном ћирилицее и због ћирилице ссе лако, буквално, одсецала глава Србима.
    И Вулић и Додик су у томе или необавеештени или их то пиолитички нее занима, па зато овакав пример Ђпјкпвићеве служи као редак мелем на српску душу и српсјко понижавање хрватским писмом у исписима на српском језику.
    Валст у Србији не схвата колико је њена небриаг за ћирилицу и у Србији утицала да се данас расрбљују Срби у Црној Гори преко латиничења и отимања перавославних храмова Српској православној цркви и Србима. Својим дугим нехајем у Србији и према праву Срба на своје слободно прабвославље и на своју праавославну и српску ћирилицу добили смо аз последицу свее ово што се данас догађа са Србима изван Србије. А како се не би догађало, када срспка власт у Србихји, ево, тачно 14 година после усвајања новог Устава Србије који је вратио српском писму пуну сувереност, ту суверееност неће да спровеедее валст ни у Србији. У тоем им здушно помажу српски лингвисти који исто толуико дуго ругају се српском народу и неће да у српски правопис примене уставну обавезу и праксу у Европи и свету где сви престижни језици нормално функционишу само на свом, јеедном, писму.

  4. Пишите Срби ћирилицом, није то срамота, то је једноставно нормално, нека се свако држи свога писма, језика, обичаја, тиме да чува свој индентитет,нека искрено поштује друге и одгаја здраву и хуману нацију, све у корак са новим временом, само тако и никако другачије, па да нас све Бог и данашњи свети Јован види, амин.

    Срећно весеље свима који данас уздижу вишњу славу у част светог Јована Крститеља.

  5. Апострофе , ако сам те добро разумео ти си за то да српска младост учи у српској просвети из српског правописа да Срби имају и своју латиницу, а ћирилицу ће ипак спасити твоја порука да није срамота њоме писати. Теби не смета то што учитељи у Српској уче из уџбеника да су равноправне ћирилица и латиница. Ко је прописао ту равноправност ? У коме документу ? Па ако се слажеш да су оба писма равноправна, зашто препоручујеш да се пише једним од њих ?
    Ти као и Вучић не кажеш да треба писати ћирилицом зато што је то једини српско писмо. Или можда и ти мислиш да Срби имају два писма?

  6. Протеклих дана мноштво доказаних српских родољуба ( макар по писању ) огласило се поводом побуне Срба у Црној Гори. Ниједан од њих није приметио да су све народне поруке ћириличке. Онда су се огласили и Црногорци са Цетиња .Њих неколико носе латинички транспарент NA CETINJE NEMA ŠETNJE. И опет на родољубивим порталима нико није приметио очигледну поделу : Срби користе ћирилицу , а они који су се од њих одвојили користе хрватску латиницу.
    Академик Крестић је писао да су Срби у Хрватској увек чували свој индивидуалитет неговањем православне вере и ћирилице .Дакле , ћирилици је дат већи значај него језику.
    У Никшићу је један професор српског језика остао без посла јер није хтео да предаје српскохрватски језик .Касније је он у својој књизи писао и о случају 14 Бјелопавловићких учитеља који 1916.г под претњом стрељања нису хтели да уче децу хрватском уместо српском језику ,ни хрватску латиницу уместо српске ћирилице. Нису стрељани, него су осуђени на робију у мађарским казаматима. Ипак ,у тој истој књизи аутор је за два српска писма , што значи да је за латиницу јер два писма не могу да опстану у једном језику. Ето до које мере се хрватско-југословенска латиница увукла под кожу Србима.
    Вратимо се млађаној помоћници министра за културу у Републици Српској. Односно ,упоредимо њен могући утицај на судбину ћирилице у односу на онај који је у Србији имао мр Бранислав Брборић 2006.г., помоћник министра за културу.
    Брборић је био инспирисан радом удружења ЋИРИЛИЦА Нови Сад ( оснивач Драгољуб Збиљић ) , па је иницирао још бољу уставну заштиту ћирилице од оне из 1990.г., за коју је био заслужан искључиво професор права академик Радомир Лукић. Министар за културу је био Којадиновић који је подржао иницијативу, а нарочито је исту подржао председник владе проф. др Воислав Коштуница. Предлог заштите је отишао на референдум и народ га је изгласао. Убеђен сам да су и министарка за културу и њена помоћница опредељене за ћирилицу, али сумњам да је за то опредељен председник Владе (из техничке струке ), а потпуно сам сигуран да није опредељена председница Српске. Она следи Додика за чије владавине је Српска готово потпуно полатиничена. А Додик следи Вучића. Зато помоћница министарке културе може највише учинити оно што је већ и учинила – да на интернету користи ћирилицу.
    Било је на овом порталу подоста критичких коментара у смислу да се он, по питању ћирилице, бави последицама уместо узроцима .И за мене је велика загонетка зашто ни овај портал неће да се бави српским правописом ,којим је и латиница проглашена српским писмом. У томе је глава латиничке змије.

  7. ВИДИЋ ЈЕ ДАНАС ЈЕДАН ОД ТЕК НЕКОЛИКО СЛИЛЧНИХ МУ

    Све што је рекао овде (и не само овде и сада) Немања Видић о српској ћирилици и Србима наметнутом веома смишљено проблему у вези с њом – сушта је истина. У разуемвању проблема српске ћирилице (како је до њега дошли,м ко је тај проблем направио у име система и поименично, како, зашто и како је једино могуће данас спасити српску ћириллицу од изумирања, тачније, од завршетак заполеет њене потпуне замене хрватским латиничким писмом (гајицом) веома је мало тако јаких и разумно темељних стручњака. Иако стручњак у томе Видић није формално студирао српски језик и писмо у југословенској школској „дебилани“ (израз М. Петровића за југословенско школство) него их је учио из живота, из стварности и сопственим читањем и уздизањем у томе знању, него је својом јаком, минуциозном инжењерски прецизном логиком схватили да: 1. ниједно писмо није могуће нормално чуавти и сачуавти у двоазбучју, 2. да је једном језику не само непотребно него мора да изазове штету увођење другог писма, друго писмо се уводи само онда када је претходно писмо недовољно у неким елементиам неподесно аз природу дотичног језику (у српском случају увођење хрватске абецеде нема веезе с тим, јер еј ћирилица оцењена од највећих стручњака да је од те латинице подеснија за приорду српског језиак), увођење другог писма само Србиам била је велика и добро осмишљена велика манипулација лукавих комуниста (у томе су они надмашили у мудрости све раније српске окупаторе, забрањиваче српске ћирилице и наметаче хрватске абецеде, који су се служили само окупаторским насиљем, а комунисти су с лингвистима осмислили нешто што свет до тада није познавао и што до данас није нигде више призанто и верификовано, а то еј „богатство двоазбучја“, што је аз лаике и недоучене Србе веома взучно, обећавајуће и примамљиво и прихватљиво, јер су се многи Срби полакомили од обећаног им „богатства“ у писању свога језика двама писмима), како је једино могуће било (комбианцијом насиља комунистичке власти и манипулације за наивен Србе у Југославији уништити отпорну ћирилицу међу Србима који су је, пре Југославије, успешно чували дуже од хиљаду година, да је добро спроведена комунистичка обмана ад се српска ћирилица замеењује хрватском латиницом као „равноправан“, а не понижена (и „равноправност“ Срба с њеним покрајинама и са два писма којима су Срби почели успешно да се међусобно деле и разбијају, а затим расрбљују и у коначном асимилују. Видић је један од ретких нормалних Срба који је схватио да се Срби могу расрбљиавти ако им поништиш, исмејеш и практично им забраниш православну веру и одбијеш их од ње, ако им разбијеш језик најпер преко српскохрватског језика, па преко његових разних преименовања и ако им трећи снажан стуб српства разбијеш тако што им уведеш веровање да су најбогатији нардо на свету зато што, тобож, има два писма (што нико други нема јер је то штетно да има у свом језику), а многи наивни Срби, а још више српски антисрби тиме се и даанас хвале. Таквих високоумних стручњака за спас срспке ћирилице данас који су схватили све то, који су разумели зашто се српска ћирилиац тобож чувала у оквиру два алтернативна писма, па је хрватска гајиац преко комуниста нааметнута као већинско писмо које је до овога часа држи под окупацијом Србе и њихов језик чак преко 90 одсто. Сачуваних десетак одсто српске ћирилице до данас служи још саамо за сећање да су Срби имали и имају једно (своје, довољно) писмо. Немања је један опд свеаг три стручњака који су сигурни у знању да нема у будућности нишат до српске ћирилице ако и даље Србима владају владее и владари који све то што је Немања Видић схавтио не разумеју или нећее ад разумеју, па их нее занима шта пише у Члану 10. Уставу Србије, не занима их колико се данас задржало ћирилице у наметнутој навици Срба на туђше писмо, не занима их чињениац да у Србији неће да спроводее Члан 10. Устава Србији ни политиачри ни државници у својој области и плаћеној обавези, као што не занима ни српске лингвисте што имају и даље питање писма решено вансветски, ванразумски и ванлингвиситчки у српском правопису и држе га као да је и даље српски језик, у ствари, српскохрватски језик, и ад је зато савим логично што су Срби данас на путу којим су отишли у непиоврат Срби католици којима је најпре анметнуат латиница, па сум, оставши без два стуаб Српства (без срспкее вере и без српског писма) лако отишли путеем без повратка, тј. асимиловани су.
    Н. Видић је одмах схватио како су Срби у Црној Гори у пракси губили себе преко најпре уништавања њиховог једног од три стуаб Српстав – ћириличко писмо, одузето им јее име језика његовим преименоавњем, а сада су ударили на одузимање вере преко одузиамња српских храмова чиме се убија српски дух и душа у Црној Гори.
    Немања је схавтио да у том убиајњу српске духовнсоти и уништавања кључних стубова Српства иам, ако не подршку, а оно допуштањем ад се и у Србији већ 14 година багателише српски Устав који је формално заштитио ћирилицу, али те заштите нема у пракси, лингвисти у Србији не схватају како је био велики зналчај првог српског руководства у Републици Српској које је први пут у пракси бикло уједначило све Србе у језиклу и писму (екавиац – ћирилиац) у учевном, службеном језику и писму. Српски лингвисти, докторанти и стручњаци из Југославије аз српску сербокроатистику нису хтели или нису били спремни да схвате како је то огроман и дугачак корак Сраб био за њихово обједињавање попут свих других народа, па су – чим је страна сила скинула прво руководство Републиек Српске с валсти, одмах су су српски лингвсити (с М. Ковачевићем и другим лингвистима на челу) поново разбили Србе и у изговору и у писму тиме што су поново вратили српску „равноправност изговора“ и „равноправност писама“ (Истиан, Ковачевић се у последњих десетак годиан бори за „првенство ћирилице“, чак јее уелствовао у изменама Закоан о службеној употреби језика и писма у Србији, у коме ће се проширити службена употреба српскее ћирилице, али еј све то недовољно јер ни он није схавтио зашто српски језик у писму мора и правописно да буде поравнат с енгелским, француским, немачким, шпанским, хрватским, руским и свим осталим језицвиам који се пишу само једним писмом – писмом дотичног језика и његовог народа.)
    Н. Видић је све то схавтио, раскринкао је такву и „политику“, и „лингвистику“, и „језичку политику“ и такав „српски правопппис“ у своји8м књиагма и радовима.
    То је све могао да схвати и уради стручњак какав је само Немања Видић и још свега два три слична му човека данас, али Видић није могао још да уради нешто: није могао да у главе српских политичара, државника и лингвиста задужених и плаћених да спроводе Устав Србије и праксу европске и светске лингвистике за решење питања српског језика и писма као два главна стуба од три за (о)чување Српства и у садашњости и у будућности. Онда када се уопште могло и смело да се подигне српски барјак у природном и за Србе и њихову будућност и очување идентитета неизбежном рату за српску ћирилицу, Видић је узео тај барјак у своје руке и никада га није испуштао. Убеђени смо и да га никада неће испустити све док и Срби не добију коначно власт и лингвисте који ће схавтити да се без примене оноаг што Видић и слилни му предлажу није могуће спасти ћирилицу. А ових десетрак одсто сачуваних данас ћирилице у језику Срба доказ је да нису сви Срби изгубили осећај за српство и нису изгубили разум о тоем шта за Србе зне три њихова главан стуба: српска вера, српски језик (али онакав који у учевном језику обједињава Србе и у изговору и у писму) и српско писмо!
    Видић је данас један од ретких Срба копји је схватио шта еј (то малопре речеено) у српском темељу и што је јединма гаранциај (о)чувања њих за трајање.
    Одавно је част бити сарадник Немање Видића (из завичаја у Календеровцима, Реопублика Српска, а данас доприноси (о)чуавњу Српства у Београду који по раду и идејама у вези са српским обједињавањем у језику и писму још није постао нормално у свему српски кад је реч о онима који су плаћени од народа да чувају српски језик и српско писмо.
    (23. јануар 2020).
    Неко ће можда рећи да сам прехвалио Немању Видића. А ја знам шта је још много требало рећи о њему и његовим заслугама за српску ћирилицу, али сам скратио јер има и Срба који ће употеребити оно о сердару и коме већ….

Оставите одговор