Свједочио Кутиљеро: Многи животи би били сачувани да је Изетбеговић прихватио план

Португалски дипломата Жозе Кутиљеро окривио је некадашњег муслиманског лидера Алију Изетбеговића што је пропао план који је Кутиљеро предложио 1992. године и поновио да је "истинска трагедија" што нису прихваћени принципи тог споразума о будућности БиХ.

"Када се упореди мапа која је била додатак Изјави о принципима и мапа која је дио Дејтонског споразума из новембра 1995. године, види се да је, послије три и по године ратовања, резултат скоро исти. Многи животи су могли бити сачувани", рекао је Кутиљеро, свједочећи у доказном поступку одбране Радована Караџића.

Кутиљеро, који је, као представник тадашње Европске заједнице, преговарао са странама у БиХ у првој половини 1992. године, дао је изјаву представницима тима Караџићеве одбране прошле године и она је већ објелодањена.

Након што је свједок потврдио да би, када би му била постављења иста питања, данас дао у суштини исте одговоре, Караџић је предао Кутиљерову изјаву у доказни материјал.

Дио изјаве је и писмо амбасадора Кутиљера магазину "Економист" у децембру 1995. године, гдје он каже да су "Алију Изетбеговића и његове сараднике аутсајдери са стране, који су вјеровали да знају боље, храбрили да одбаци споразум из 1992. и бори се за унитарну босанску државу".

У изјави се описује ток преговора о уређењу БиХ, чија је завршна, шеста рунда одржана у Бриселу крајем марта 1992. Срби, Хрвати и муслимани договорили су се тада да се БиХ "састоји од три конститутивне јединице, а свака од њих, као и средишње тијело, залагала би се за зашиту људских права и за заштиту права мањина".

У складу са Изјавом, Скупштина БиХ требало је да се састоји од Дома грађана и Дома конститутивних јединица, а за доношење одлука била би неопходна већина.
Било је такође предвиђено да се одржи референдум да би били потврђени ови принципи.

Кутиљеро је потврдио да је убрзо након постизања споразума добио информације да се Изетбеговић одриче свог потписа. Муслиманска стана је у јуну 1992. формално одбацила споразум, казао је он.

У изјави свједока дати су и изводи из биљежака америчког амбасадора Херберта Окуна, бившег замјеника специјалног изасланика УН за Балкан, гдје он наводи како је "Кутиљеро престао да вјерује Изетбеговићу" и да сматра да је он "препредењак и да лаже", те да "једно говори у јавности, а друго приватно".

Забиљежен је и Кутиљеров став да је "апусрдно само српску стану кривити за ситуацију у БиХ, јер су све три стране одговорне".

Заступник оптужбе Алан Тигер сугерисао је да је "било више начина да се спријечи рат", те да је, "осим прихватања принципа, други начин био да босански Срби прихвате независност БиХ".

"Нисте споменули Хрвате, који су такође имали своје идеје", одговорио је Кутиљеро.
По проглашењу независности Хрватске многима било јасно да ће доћи до проблема у БиХ, рекао је Кутуиљеро, додавши да "Срби нису хтјели независну Босну, Хрвати су хтјели да припоје дио Босне, а муслимани су мислили да могу да остваре јединствену државу".

Он је навео да Европљани нису хтјели промјену граница, али да Срби и Хрвати нису били заинтересовани да БиХ остане каква јесте, док су се муслимани залагали баш за ту солуцију, па је требало наћи одрживо рјешење.

Кутиљеро је свједочио на основу обавезујућег налога Трибунала, пошто није хтио да да исказ добровољно, јер вјерује да би обавеза за преговараче да се појаве као свједоци могла са угрози њихову позицију у неким будућим сукобима.

Судије су тај став одбациле, наводећи да су многи други међународни преговарачи већ свједочили у Трибуналу.

Током свједочења у судници су била два представника Владе Португала.
Захваљујући свједоку за долазак у Хаг, Караџић је рекао: "Нисте били нимало меки према Србима, али ми смо се дивили вашој упорности и вјештини да се сачува мир."