Сулејман Величанствени: Да ли ће Мехмед паша Соколовић постати Хрват?

Сулејман Величанствени је за најближе сараднике имао потурчене хришћане. Приредио Горан Драговић Ибрахим паша био је велики везир за вријеме Сулејмана Величанственог, међу Турцима познатијег као Законодавац. Турски надимак говори да је више од успијешних похода и долазак под зидине Беча, оставио нешто значајније. Ибрахим паша Паргалија, био је православни Грк, а име му је […]

субота, јун 1, 2013 / 07:51

Сулејман Величанствени је за најближе сараднике имао потурчене хришћане.

Приредио Горан Драговић

Ибрахим паша био је велики везир за вријеме Сулејмана Величанственог, међу Турцима познатијег као Законодавац. Турски надимак говори да је више од успијешних похода и долазак под зидине Беча, оставио нешто значајније.

Ибрахим паша Паргалија, био је православни Грк, а име му је додато по родном граду Парги. Звали су га и Френк (западњак) због западних манира, Дамат (зет) јер се оженио Сулејмановом сестру, Макбул Ибрахим-паша (Макбул-Омиљен), које је касније промијењено у Мактул Ибрахим-паша (Мактул-Погубљен), након што је погубљен у Топкапи палати. Погубљењу је кумовала Хурем, Сулејманова омиљена жена. Знате је из серије.

Разлог њиховог сукоба који је довео до обрачуна је био тај што је Ибрахим подржавао најстаријег султановог сина Мустафу (који је био син Сулејманове прве жене Махидевран) а Хурем је видјела неког од својих тројице синова као будућег султанa.

Аустријски амбасадор Бузбек је једном приликом записао: „Сулејман међу својом дјецом има сина по имену Мустафа, чудесно добро образованог и разборитог и ближи му се доба владавине, пошто има 24 или 25 година. Дао Бог да варварин такве снаге никада не дође близу нас“.

Долазимо и до Срба

Како је Сулејмана наслиједио Селим други, познатији као пијаница, јасно је да је Ибрахим имао бољу намјеру. Селим је водио сарајски живот и посветио се уживању, а војском и походима је управљао велики везир Мехмед паша Соколовић. Након Сулејмана, турско цартво је било у бржем или лаганијем опадању.

Од Ибрахим-пашиног доласка на мјесто великог везира (1523), цар је поред њега држао још двојицу везира. У јесен 1539. на Порти се поново појавио четврти везир. Био је то Рустем-паша Опуковић. Најприје је био царски коњушар, а затим је задобио наклоност дворских кругова. То није ништа чудно, јер је Ибрахим паша био соколар, јер је такав поступак био са обуком јањичара. И што објашњава да су и један и други били изузетно омражени, јер је њихов успон углавном био стреловит, а то се није свиђало дворском друштву склоном сплеткама, љубоморним на успјех и плашљивих од оних који задобијају царево повјерење.

Заједничко Паргалији и Опуковићу је било и орођавање са Сулејманом, који је Рустему дао за жену своју једину ћерку Михримах (Сунчани мјесец). Оно што им није било заједничко, јесте да је Рустем био ведета султаније Хурем.

Ви се и даље питате откуд онај наслов на почетку

У серији Сулејман величанствени, са историјске стране критиковане и у Турској, а камо ли код нас, Рустем пашу представљају као Хрвата. А исто раде и хрватски медији, који му поријекло смијештају у Скрадин. Оно што је интересантно је да се често помиње да је и поред родног Скрадина Рустем поријеклом из Босне. У српској историографији се каже да је по народности био Србин из села Бутмира крај Сарајева. Наводи се и да је даљи рођак Мехмеда Соколовића.

Према новијим наводима, приписује му се већа улога у обнови Пећке патријаршије 1557. јер је у то вријеме имао више утицаја од Соколовића, коме се ово истицало као заслуга. Но ниједном ни другом то не треба узимати као зов поријекла, већ вјероватно прагматичном одлуком од које су они имали користи, смиривањем српског незадовољства, или подјелом хришћана.

На страници Вакифске дирекције исламске заједнице БиХ стоји да је Рустемово родно мјесто ипак ближе Сарајеву, него Далмацији. Тако кажу и турски извори: Rüstem Paşa, yaklaşık 1500 yılında Hırvat asıllı hristiyan bir ailenin çocuğu olarak Saraybosna yakınlarında olan ya Butomir ya da Sarajevsko Polje adlı bir köyde doğmuştur.[1] Ailesinin adının Öpüçoviç veya Cığaliç olduğu bildirilmektedir.

Sejdefu majka budjase by JoeCelt

(Пјесму Сејдефу мајка буђаше у серији Сулејман величанствени отпјевала је турска пјевачица поријеклом са Космета, Сузан Кардес).

Прилично је тешко пратити родбинске везе Мехмеда Соколовића. Макарије, први патријарх обновљене Пећке партијаршије, вјероватно није био његов брат. Соколовић је након стицања положаја повукао ближу родбину у Цариград. Прво је тражио двоје браће, али они су брзо умрли. На ислам је превео и мајку, оца и сестру. И прије њих на турском двору је било Соколовића. Спомињу се Дели Хусрев паша, Мустафа лала Паша, а понегдје се помиње и Рустем, Мехмед пашин стриц, чији син је био Феррхад паша, градитељ Ферадиеј у Бањој Луци. И поред сродтсва, нису сви били у љубави једни са другим.

Погрешно би било говорити како је ико од њих осјећао неки српски порив. То би у колоплету дворских сплетки било погубно. Обнављање Пећке патријаршије је чисто прагматичан потез, а иза Мехмед паше су осим разних задужбина остале су и порушене цркве, међу њима и три у Београду, да би се од њиховог камена направио безистан и каравансарај.

Дакле, о ликовима који потичу са наших подручија не можемо говорити као о Србима или Хрватима, већ као Османлијама нашег поријекла.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор