Станић обзнанио списак асистената чији су родитељи професори

У Информацији о избору сарадника на Универзитету у Бањалуци, коју је ректор Станко Станић у петак прослиједио Унији студената и министру просвјете и културе РС, наводи се да је избор свих кандидата обављен у складу за Законом о високом образовању и Статутом Универзитета. У Информацији, коју је потписао Станић, стоји да је син професора Драгана […]

субота, април 21, 2012 / 19:17

У Информацији о избору сарадника на Универзитету у Бањалуци, коју је ректор Станко Станић у петак прослиједио Унији студената и министру просвјете и културе РС, наводи се да је избор свих кандидата обављен у складу за Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.

У Информацији, коју је потписао Станић, стоји да је син професора Драгана Микеревића, Дејан, на Економском факултету изабран за вишег асистента на предмету Међународне финансије, јер је стекао звање магистра у Енглеској, посједовао четири чланка, али између осталог и јер је био једини кандидат који се јавио за овај посао.

– Владан, син Драгољуба Мирјанића, изабран је у звање асистента на предмету Болести зуба 2006. године, јер је испуњавао услове, имао просјек оцјена 8,54, а био је и једини кандидат на конкурсу – наводи се у информацији.

У информацији се наводи и да је Ђорђе Раковић, син Милене Раковић, изабран је за звање асистента на предмету Насљедно право, због тога што је испуњавао све услове за избор, имао просјек оцјена 8,23, али и због тога што на том конкурсу није било других кандидата.

– И Александар Јањић, син професора Милана Јањића са Природно-математичког факултета изабран је за асистента на предмету Математика, јер има просјек 8,04, три објављена рада, али и због тога јер је био једини кандидат, наводи се у овој Информацији.

За асистента на ужој научној области Међународно право изабран је син Снежане Савић, Матеј Савић, који је такође поред свих испуњених услова, те просјека 8,83, био једини кандидат за посао.

На конкурсу за посао конкуренцију су имали Игор Тодоровић, Јован Шкундрић, Вера Јотановић и Павле Драгичевић, а посао су добили јер су имали најбоље квалификације међу пријављеним кандидатима.

Професор на Економском факултету Здравко Тодоровић за “Глас Српске” каже да је његов син Игор виши асистент на том факултету, али да је на факултет запослен без његове помоћи.

– Он је завршио факултет у Аустралији кад сам тамо био амбасадор. Магистрирао је и докторирао овдје. На конкурс се пријавило више кандидата, мислим четири. Али он је био магистар и имао је предност – каже Тодоровић.

Продекан за научноистраживачки рад на Економском факултету професор Драган Микеревић тврди да је његов син без ичије помоћи дошао на мјесто вишег асистента.

Предсједник Коморе доктора медицине РС Славко Пећанац рекао је раније за “Глас Српске” да су синови Драгољуба Мирјанића Ђорђе и Владан уписани на факултет без пријемног испита, те да је био присутан када је Владан бранио магистеријум.

– Било ме је срамота да слушам плагијат. У комисији за његов магистеријум били су све гостујући професори из Новог Сада. Ти исти људи му пишу и докторат – рекао је Пећанац.

Предсједник Уније студената РС Никола Дроњак рекао је да је веома сумњиво да су на већини конкурса једини кандидати били управо дјеца професора, јер се тада доводи у питање и сама транспарентност конкурса.

– Немогуће је да се нико није јавио на те конкурсе осим дјеце професора. Ипак, оно што се треба нагласити јесте да се не ставља акценат само на “професорску” дјецу, већ да се спискови направе и за дјецу функционера и бизнисмена, који су преко везе дошли до посла – нагласио је Дроњак.

Према ријечима социолога Ранке Перић, млади који су вриједни и посједују квалитетно знање не смију бити дискриминисани без обзира да ли су дјеца професора, функционера или обичних људи.

– Чињеница је да има студената, односно дипломаца који су заиста својим квалитетима заслужили своје мјесто у друштву, те добили запослење, и то невезано за позицију својих родитеља. Они су једноставно својим радом заслужили да буду на неком положају – истакла је Перићева.

Нагласила је се ипак мора разграничити чија дјеца су дошла на позиције захваљујући интервенцији родитеља, од оне дјеце која посједују квалитете и та мјеста су заслужила својим знањем и трудом без обзира ко су им отац и мајка.

Састанак

Министар просвјете и културе РС Антон Касиповић заказао је за понедјељак нови састанак са ректорима и проректорима за наставу на два јавна универзитета у Српској, представницима етичких комитета, те студентских организација, како би се разговарало о проблему корупције и непотизма на факултетима.

Како незванично сазнајемо, у уторак би студенте требало да прими и предсједник РС, како би разговарали о овом проблему.



0 КОМЕНТАРА

  1. Невјероватно је да су баш они били најбољи кандидати, да противкандидата уопште није било. Ајде да се то деси на једном факултету, једном, али баш у оволико случајева… У сваком случају, није морално да имамо дјецу професора на мјестима асистената јер прилику треба пружити људима којима нико не раду у породици, дјеци која су се школовала од радничке плате или пензије, а добри су студенти. Овако, опет имамо читаве породице на буџету, са добрим примањима са једне стране и породице у којима не ради ни један члан или само један за неку платицу у „привреди“. Но, то није својствено само за Универзитет.

    Студентси представници, очигледно, ипак немају храбрости да отворе најважнију тему – приватне „високошколске установе“.

  2. Univerzitet je ogledalo cijele md rs. U svakom segmentu njenom je isto stanje kao na univerzitetu. Samovolja , korupcija, nepotizam… gore od goreg.. Jednom rijecju propast nasa. Imamo tu nesrecu sto zivimo u doba apsolutisticke zle vladavine stvorenja koje je zbog zadovoljenja primitivnopohlepnih pobuda pristalo da rastoci tkivo srpskoga naroda na ovom prostoru.
    Da ga stigne i one koji sa njim rade na stetu naroda kao i one koji ih podrzavaju i odobravaju njihove gadosti svaka suza, svaka kap krvi i znoja narodna.Da im bude sve prokleto i crno.

  3. „Продекан за научноистраживачки рад на Економском факултету професор Драган Микеревић тврди да је његов син без ичије помоћи дошао на мјесто вишег асистента.“
    И сад ми треба да вјерујемо Микеревићу (старијем), па ни он није способан да буде асистент, а камо ли професор…, о његовом сину да и не говоримо…
    Прочитајте мало биографију Драгана Микеревић, гдје је завршио факултет, гдје и како магистрирао итд… па он нема знања да води књиге за обичну задругу….

    А декана Новака Кондића нико и не спомиње, његов син је радио на Економском факултету, Станко Станић му је зет, његова сестра има ревизорску кућу у којој тренутно ради Новаков син… Све што се дешава на Економском факултету личи на један „породични бизнис“ у ком учествује више повезаних породица…
    Само ме чуди Младен Иванић зашто не проговори о проблему непотизма на Економском факултету или и он има „ораха у џепу“…
    Све ово је смијурија, када ово човјек прати рекао би да се нека дјеца играју, а оно „фол“ универзитетски професори.
    Само се питам „Зашто неко од ових татиних синова није завршио Електротехнички факултет, па постао асистент на ЕТФ-у, већ „без икаквих интервенција“ тамо гдје им очеви имају огроман утицај на све живо, али нормално они су „оличење принципјелности и поштења и никада не би помогли властитој дјеци…“

  4. Овдје је кључни проблем овај: “ и није било других кандидата“ и „јер је био једини кандидат на конкурсу “ . Ово говори само једно. Људи су корупцију и непотизам прихватили као начин живљења, као нешто сасвим нормално и више и не конкуришу на било који конкурс, јер се у напријед зна ко ће бити примљен. Само губе вријеме,новац и живце. Тиме изабрани „једини“ кандидат добијаја легитимитет и законитост је испоштована.

    Корупција је у нашој свијести, ушла је у све поре друштва, а свему је узрок никад успостављена правна држава, која је онима „ушемљеним“ мајка, а осталима маћеха .

    Услов за било какве промјене на боље, је постављање темеља правне државе. „Ушемљени“ ће се свим силама борити за останак оваквог стања, сиротиња раја ће гунђати, без снаге да било шта промијени, а дугорочно највише ће страдати овај ентитет, јер ће га напустити све што вриједи, а осталима, због очаја и огорчености неће бити стало до постојања институција РС, чак ће у њима видјети своје непријатеље, односно узрок свог злог положаја,тј. лошег и биједног живота.

    „Ушемљени“ ће постати сами себи сврха и кад више не буду имали кога да музу они ће отићи одавде на већ обезбијеђене локације у иностранству, тј.резервне положаје са позамашним банковним рачунима. Осиромашеном, старом, необразобаном,незапосленом, болесном народу ће бити свеједно ко њиме влада – домаћи или туђин. Апатичан народ је лако покорити, а празну љуштуру је лако запосјести.

    То је, по мени, највећа опасност за РС, односно тај унутрашњи непријатељ, је опаснији од вањског.

    Сви који су овога свјесни, а имају снаге за то, под хитно морају нешто предузети на успостављању ВЛАДАВИНЕ ПРАВА .

  5. Рале брада

    Ја бих прије рекао да су ти конкурси објављени у неким „десетим“ новинама које нико ни не купује, чисто да би све било по закону јер конкурси морају бити објављени „у неком од средстава јавног информисања“. Или нису ни објављени али је исценирано да јесу. Тако да ако нико други није ни знао за конкурс логично да није ни могао да се пријави.

  6. rale brada, 22.04.2012.

    То Брада!

    Сва суштина приче је у овоме што си написао.
    Било којом темом да се бавимо, около около и опет хтели или не мора се доћи до овога.

    Зајашио нас је мањи, и најгори слој друштва, који упорно не бира средства и начине да се представи да су они баш „елита“, тог истог друштва. А све никоговићи, покварењаци, похлепници, недовршене личности…,

  7. Анонимус, 23.04.2012. 13:46:13

    Не сумњам да су се они правно покрили и да се служе свим марифетлуцима.

    Проблем је да онима који су најбољи нико не гарантује да ће бити примљени. Тако су људи изгубили вјеру у правду и након неколико покушаја више и не конкуришау, поготово ако сазнају да је конкурс расписан за некога ко већ ради или ако сазнају за кога је припремљено то радно мјесто.

    Написао сам дуг коментар у којем сам ово елаборирао,али сам га обрисао, јер нема потребе дубоко анализирати оно што сви знамо. Док год будемо функционисали по принципу „ја теби-ти мени“ или „неком све-неком ништа“ нема правне, ни социјалне државе. ВЛАДАВИНА ПРАВА је камен темељац за све што је позитивно,а само СОЦИЈАЛНА ДРЖАВА има смисао постојања.

Оставите одговор