Српска дјецу школује за биро, а не за тржиште рада

Иако за поједина високообразовна занимања потражња на тржишту рада у Српској због презасићености готово и да не постоји, јавне и приватне образовне установе и даље планирају да уписују и образују овај кадар.

Тако је, на примјер, у приједлозима које су ове установе доставиле Министарству просвјете и културе у наредном циклусу планиран упис 360 студената који би стекли звање професора физичког васпитања.

У Републици Српској је то звање стекло њих 493, а у прошлој години запослено их је тек 25.

На посао су у прошлој години чекала и 142 дипломирана еколога, а запослено их је 25, што приватним универзитетима очигледно неће представљати кочницу за даљи упис овог кадра, јер према приједлогу планирају да их упишу још 300, а јавни универзитети додатних 30.

Мада је, према подацима Министарства, сваки трећи дипломирани економиста и финансијски радник запослен, план јавних и приватних универзитета је да 3.540 студената добије прилику да се образује за ова занимања.

У плану јавних универзитета је и упис 50 будућих професора физике, којих нема на тржишту рада, као и 155 професора математике, те 110 професора енглеског језика, а који би према потребама са бироа за запошљавање посао могли да добију готово одмах након завршетка школовања.

Горан Мутабџија, министар просвјете и културе у Влади Српске рекао је да је циљ објављивања приједлога јавних и приватних установа у вези с уписом да покаже до које мјере иду захтјеви појединих установа.

“Управо нам је циљ био да прије завршне расправе објавимо у којем правцу иду поједини захтјеви јавних универзитета, а паралелно смо дали пресјек са стањем на тржишту рада. Од њих очекујем самокритичност, а у којој ће мјери они то бити и колико ћемо ми бити рестриктивни знаћемо у другој фази”, казао је он и додао како ће усаглашени приједлог уписне политике прво ићи у Владу, а затим и у Народну скупштину на усвајање.

Станко Станић, ректор Бањалучког универзитета, сматра како су захтјеви и приједлози факултета о упису 3.540 студената на економију нереални и како су само “скуп лијепих жеља” које неће бити остварене.

“Наравно да је превише, и до тога неће доћи. Тај број је скуп сабраних жеља са не знам више ког броја факултета, и пола од тога се неће уписати на економске факултете”, тврди он.

Додаје како ће овај универзитет инсистирати да се уписна политика подједнако поштује и на приватним факултетима и универзитетима, како не би дошло до хиперпродукције кадра који ће тешко моћи да се запосли.

“Уколико дође до смањења броја студената који уписују друштвене и хуманистичке науке, то ће да се односи на све универзитете у Републици Српској, а не само на два јавна универзитета”, казао је Станић, додајући да је први пут од оснивања Бањалучког универзитета попуњена уписна квота на Машинском и Електротехничком факултету.