СИПА формира комисију за злочине у Сарајеву

У Државној агенцији за истраге и заштиту (SIPA) БиХ могла би бити формирана посебна комисија или тим који би се бавио питањима ратних злочина почињених на подручју Сарајева.

У SIPA сматрају да је могуће направити напредак са малом реорганизацијом те подићи продуктивност и ефикасност рада ове агенције о питању ратних злочина, а та питања већ су "отварана" на састанцима колегијума директора SIPA.

Директор SIPA Горан Зубац није желио директно да потврди да ли постоји ова могућност. Зубац је рекао јуче "Гласу Српске" да постоји много жртава ратног злочина у Сарајеву, али и доказа и материјала.

– Наш циљ је да рашчистимо сва кривична дјела из надлежности SIPA, а дио наших приоритета су свакако ратни злочини – рекао је Зубац.

Предсједник Удружења несталих сарајевско-романијске регије Милан Мандић казао је да има добру сарадњу са SIPA и да ће, ако се оформи комисија за Сарајево то подржати.

– Даћемо им све податке које имамо. Ово стање је неиздрживо, јер се за Сарајево не ради ништа. Нико ни послије 17 година није одговарао за ратне злочине у овом граду – рекао је Мандић.

– У Тужилаштву постоји "предмет Слободан Самарџић" и још око 500 случајева убистава на подручју ратног Сарајева, а када се ради о особама српске националности евидентирано је више од 200 случајева – рекао је то гостујући у емисији "Пресинг" РТРС-а Ивица Дивковић, начелник Центра за истраживање ратних злочина у SIPA.

– Извршили смо анализу и утврдили да смо добили више од 100 наредби за поступање, предузели све радње за већину и доставили Тужилаштву БиХ извјештаје и тај процес је у току – рекао је Дивковић и позвао Тужилаштво БиХ да одговори шта је са тим предметима.

Прекидање ексхумације на Aлипашином пољу у Сарајеву, на локацији на којој су нађени остаци људских скелета, била је тема емисије "Пресинг".

Породице несталих сарајевских Срба сматрају да је у Сарајеву вршено систематско скривање српских гробница по наређењу законодавне, извршне и судске власти, а посредством Цивилне заштите и санитарне инспекције.

– SIPA је од Тужилаштва БиХ 2009. године добила конкретну наредбу за спровођење истраге и предузимање одређених радњи у вези са доказивањем овог конкретног кривичног дјела. Комплетан извјештај доставили смо 2010. године Тужилаштву БиХ и од тог тренутку повратно наовамо нисмо добили никакву другу наредбу и никакав други захтјев у смислу допуне или прикупљања важних чињеница у вези са окончањем поступка – рекао је Дивковић.

Стефан Самарџић, син убијеног сарајевског кантаутора Слободана Самарyића, рекао је у "Пресингу" да државне институције имају све доказе о убиству његовог оца, потврдивши да се тијело његовог оца налазило на "микролокалитету Aлипашин мост".

– Не слажем се са стручним изразом да је ријеч о једној микролокацији. Сарајево је макролокација. Сарајево је казамат и једна велика масовна гробница. Међутим, сложићу се са Aмором Машовићем да се у Сарајеву истражују злочини само над једном етничком групом. У Сарајеву и у цијелој БиХ се истражују само злочини над бошњачким народом – сматра Самарџић.

Самарџић је рекао да су се тијела убијених Срба налазила на локалитету Aлипашин мост, а у емисији је показао слику са увиђаја над његовим оцем, гдје се јасно види тијело Слободана Самарџића којем је испаљен метак у чело…

– Погрешно је рећи да су људи нестајали. Они су побијени, нису нестали. Нестајала су тијела, у неким случајевима чак и костури. То значи да су нека тијела премјештена чак седам година послије убиства, дакле 1999. или 2000. године – рекао је Самарџић, који је за нерад на овом предмету окривио тужиоце Бранка Шљивара и Весну Илић из Кантоналног тужилаштва у Сарајеву.

– Сарајево годинама неће да призна да је било жртава и међу другим народима, а истовремено сматра да је читав град жртва… Сарајево је заказало, јер је очигледна неправда и дискриминација у погледу српских жртава – рекао је Душан Шеховац, директор Бироа за људска права Иницијативе сарајевских Срба.

Шеховац је увјерен да је "велика мрља на једном народу који хоће да носи одговорност за БиХ, а није у стању да се суочи са очигледном опструкцијом у својим редовима у погледу страдања других народа у Сарајеву, осим Бошњака".

– Свима у Сарајеву је познато, а завјера ћутања је даље присутна, да је Миљацка била стратиште – наглашава Шеховац.

Самарџић је рекао да је Елдар Јахић из Тужилаштва БиХ, који је прекинуо ексхумацију, извршио неколико кривичних дјела: прикривање ратних злочина прекидањем ексхумације, ометање правде спречавањем поступка, ометање доказивања, као и да он мора да одговара за ова дјела.

– Несхватљиво да нема извјештаја са ексхумација на Aлипашином пољу, јер је Кантонално тужилаштво морало примити извјештаје о ексхумацијама. Тужилаштво БиХ нас је обмањивало, а тужилац Весна Будимир сада нас је почела и лагати о овом процесу – истакао је Мандић.