Сајбер пчеларство, српски ИТ производ

Двојица стручњака за информационе технологије из Крагујевца, од којих је један и пчелар, осмислила су софтверско рјешење које ће пчеле слати на тачно одређене њиве и воћњаке. Ова апликација пчеларима ће омогућити више меда, а власницима њива боље опрашивање усјева и 30 одсто већи принос са тих њива.

Ријеч је о апликацији "Бивеб" (Beeweb), која ће повезивати власнике медоносних биљних култура- воћа и сунцокрета, са власницима пчела. Идеја о Бивебу потекла је од Душана Јагличића, ИТ инжењера који се из хобија бави пчеларством.

– Одвезем своје пчеле у Војводину, а да бих знао где има сунцокрета морам да се попнем на ауто или камион и да тако у даљини негде спазим ову биљку. Стигнем тамо, поређам кошнице, појма немајући на чијој њиви их остављам и шта ће газда да каже када то види. Онда, у 21. веку, забодем у земљу колац са таблом на којој је мој број телефона, да би газда њиве могао да ме позове ако треба. Још може да се деси да када дођем по кошнице затекенем на истој њиви кошнице још неколико пчелара, па је питање колико смо сви ми уопште скупили меда. У једном тренутку ми је од свега било мука и решио сам да повежем нас пчеларе и власнике њива, па да се заједно вратимо у 21. век – уз осмјех каже Јагличић.

Замисао је да свака медоносна локација буде видљива на компјутеру пчеларима удаљеним и 300 километара, да знају унапријед гдје ће и на чију њиву довести своје кошнице. То је битно јер се пчеле превозе искључиво ноћу, па пчерали буквално тумарају у мраку када их остављају на локацијама за пашу.

На овој апликацији радио је, разумећи проблем пријатеља пчелара, и Ђорђе Ђокић, веб стручњак из Крагујевца. Њих двојица кажу да је у питању јединствено софтверско рјешење у свијету. Оно ће за чланове у Србији бити бесплатно, док ће двојица ИТ стручњака главно тржиште за профит потражити на другим континентима.

Апликација је једноставна за коришћење. Корисници треба да оставе податке, колико имају кошница и за коју биљну културу су заинтересовани. Пољопривредници, пак, остављају податке о томе где се налазе њихови воћњаци или поља сунцокрета, плацеви са багремом и колике су површине које поседују. У бази података већ је регистровано око 300 пчелара из Србије.

– Воћари или власници њива под сунцокретом би у том случају поруком, мејлом или писмом добили податке о пчелару који је заинтересован да на њихов посед довезе кошнице и добија његов контакт. Ко коме одговара одређује се помоћу алгоритма који непогрешиво спаја обе заинтересоване стране, уз минималне трошкове превоза. Рецимо, у Војводини има 300.000 хектара под сунцокретом. Када би се пчелари распоредили, опрашивање ове културе било би равномерно, а сав мед би био покупљен – објашњава Ђорђе Ђокић.

Двојица Крагујевчана планирају посао да окрену ка америчком тржишту, а већ следећег мјесеца представиће своју платформу на сајму у Сан Франциску.

– У Америци нема ни опрашивања ни меда без такозваних би брокера, брокера за пчеле, који власнике пчела повезују са власницима њива и воћњака. Тамо је просечан воћњак на 500 хектара, а просечан пчелар има 1.000 кошница. Тамо не постоји начин да се рецимо опраши бадем без довођења пчела и пчелара. Тако је и за јабуку и друго воће. Би брокери у Америци зарађују на спајају пчелара и воћара, а воћари за опрашивање бадема које траје три недеље плаћају 200 долара по кошници – појашњава Ђорђе Ђокић.