Рађање џина: Потписан меморандум о оснивању азијске банке

На иницијативу Кине, 21 земља Азије потписала је меморандум о оснивању нове међународне банке. Међутим, ту нову банку Вашингтон сматра непотребним и потенцијално опасним конкурентом постојећим институцијама као што је Светска банка (СБ). Азијска инфраструктурна инвестициона банка (АИИБ) одражава жељу Кине да покрене инвестиције у региону и њену фрустрираност због доминације институција као што су […]

петак, октобар 24, 2014 / 19:24

На иницијативу Кине, 21 земља Азије потписала је меморандум о оснивању нове међународне банке.

Међутим, ту нову банку Вашингтон сматра непотребним и потенцијално опасним конкурентом постојећим институцијама као што је Светска банка (СБ).

Азијска инфраструктурна инвестициона банка (АИИБ) одражава жељу Кине да покрене инвестиције у региону и њену фрустрираност због доминације институција као што су СБ, Међународни монетарни фонд и Азијска развојна банка.

У Пекингу су меморандум о разумевању потписале земље од регионалног гиганта Индије, преко малих и сиромашних земаља као што је Лаос, до богатих које укључују Сингапур и Катар.

Нова банка финансираће изградњу путева, пруга, електрана и телекомуникационе мреже ради јачања економија у региону.

"У Кини имамо изреку ‘Ако желиш да се обогатиш, прво изгради путеве’ и верујем да то добро описује колико је за привредни развој важна инфраструктура", изјавио је председник Кине Сји Ђинпинг.

Сји је пре годину дана на самиту азијско-пацифичких земалај предложио да се оснује ова банка, наводећи да ће Кина обезбедити највећи део, а можда и свих 50 милијарди долара оснивачког капитала. Од приватних кредитора очекује се још 50 милијарди долара.

Министар финансија Сингапура Тарман Шанмугаратан поручио је да се нада да ће сви детаљи о оснивању банке бити договорени до средине 2015, да би банка што пре почела да кредитира изградњу инфраструктуре.

Амерички министар финансија Џејкоб Лу је недавно изразио забринутост због плана оснивања нове азијске банке. Иза става Вашингтона стоји дугорочно неповерење према напорима Пекинга да своју економску снагу употреби за привлачење околних земаља у своју политичку орбиту, будући да би оне тако биле удаљене од утицаја САД.

Кина је друга по величини светска привреда и њен бруто домаћи производ ће ове године премашити 10 билиона долара. Пекинг, међутим, у СБ има свега 5,2 одсто гласачких права, за разлику од 16 одсто, колико држи Вашингтон.



0 КОМЕНТАРА

  1. Osim ovog projekta, Kina učestvije i u stvaranju investicione banke zemalja BRIKS-a, gdje se osnivački kapital takođe šrocjenjuje na 100-tinjak milijardi dolara.

    No, u odnosu na glavne poluge američke globalne dominacije Kina se zaista zanimljivo pozicionira. Mnogi griješe kad misle da se američka globalna dominacija zasniva na „nuklearkama“ ili na privredi. Dva najvažnija stuba američke dominacije su DOLAR (kao globalna moneta) i KONTROLA NAD DRUŠTVENIM MREŽAMA. Obzirom da Kina učestvuje u više projekata koji imaju za cilj da dokinu dolar kao globalni ekvivalent plaćanja, te da na svojoj teritoriji ograničavaju pristup pojedinim sadržajima društvenih mreža za kakve smatraju da štete njihovom društvo, to ukazuje na svijest šta su najvažniji instrumenti „protivnika“. Uostalom, Kina kad je bila uređeno društvo mi smo se još uvijek skrivali po pećinama, a Amerika je otkrivena nekoliko hiljada godina kasnije.

Оставите одговор