Првих пет година је најтеже: Пола деценије Фронтала

Умјесто патетисања о трудним почецима, боље је упитати што ово све радимо и данас?

уторак, април 1, 2014 / 10:05

Пише: Дани(ј)ел Симић

Данас није ни мало лакше него кад смо почињали. Данас се, зато, да опростити и патетика. Данас смо поносни. Данас је дан кад заозбиљно гледамо у сутра.

Фронтал је постигао све резултате због којих је основан. Пружили смо избор и отворили нови фронт. Намјестили се једноумљу на шаку. Показали да нас има и оваквих. Са коштаним очврснућем у леђима, које се назива кичма. То је оно што ми можемо и не заваравамо се превише око тога.

Даље је до вас.

Многи вам данас причају и обећавају. Промјене. Посао. Плате. Било их је и прије. Биће их ове године све више. Просперитет. Препород. Полет. Оно што ја, лично, као онај који је измислио, осмислио, нацртао и напунио овај портал прије пет година могу и данас усправног екрана и чврсте тастатуре написати, није ништа до фундаментално истинит плачипизам:

И даље нијесмо на продају!

Не зависимо од неког украјинастичног фонда за слугањерство туђину. Од ока се види да нас не љубе ни домаћи издајници.

Одмах да се разумијемо, ни то није нешто баш паметно, али ми ово не радимо као превасходно пословни пројекат. Ми то и даље радимо зато што нема, не умије или неће нико други.

Ми смо дружина. Удружење које даје простора свима који смију, умију и желе да јавно кажу своје мишљење.

Имамо одличне односе и познанства са многим појединцима, у многим партијама; али нити ја, нити било кo од уредника, немамо чланску картицу.

Није ни то нешто лоше. Мислим да је чланство у странци сасвим природна ствар. Просто не би било поштено, обзиром какву позицију у друштву заузима Фронтал, да пуцамо васпитне партијским војницима, а да истовремено припадамо некој од страна у сукобу. Оног тренутка када било ко од нас буде одлучио да своју борбу настави у садејству са неком странком, бићете обавјештени овдје гдје и ово читате.

Све што видите на Фронталу производ је рада по личној савјести.

Такви смо какви смо, али смо своји. Све што је било труло, среброљубно, некарактерно, издајнички настројено, конформистично и самољубиво; отпало је од нас за ових пет година.

Никакав бизМисмен или његов фекални новац не утичу на оно шта ћемо примјетити и како ћемо то обзнанити. Никакви предприступни фондови нас неће натјерати да пропишемо латиницом. Ниједна економска криза нема моћ да нас угаси, до, можда, неке кризе у нашим главама самим.

То је све у шта се могу заклети и иза чега сви стојимо.

Неки не могу ни толико.

Узећемо ми паре од свих, али реклама код нас вам је као у цркви. Пољубите икону, оставите парицу, а послије шта вам Бог да.

Како сте сијали, тако ћете и жњети.

Прије пет година

Прије пет година готово нико од Србаља није користио ћирилицу на интернету. Данас има одређен број оних који профилно име на мрежи напишу и овако. Прије пет година сте на интернету могли срести или дупедавце владајућих или чмарољупце страних непријатеља Српске. Обе струје дубоко нагнојене новцем и ограниченошћу. Преплаћене за свој послушнички медиокритетизам.

Некреативне од опонашања, до отворене крађе и сажаљивости.

Прије пет година је занемариви број корисника интернета тек почео стидљиво, али стабилно расти. Прије пет година људи су још увијек вјеровали да будалице као Валентин Инцко имају било какву моћ. Прије пет година неки су и даље мислили да је СФОР војна сила које се треба плашити, док су у стварности сви већ одавно били у Ираку и Авганистану.

Прије пет година увријежено мишљење је било како је Русија примитивна земља колхоза и совхоза, а не осма економска сила свијета. Прије пет година смо још мислили да имамо Брчко и преко милијарде у вриједности државног Телекома Српске. Прије пет година смо као друштво били дубоко подијељени и неусаглашени око приоритета нашег опстанка.

Ово посљедње смо и данас.

Друга петољетка

Јесте, ми волимо Српску и залажемо се за што је могуће већи степен њене државности, као основног гаранта трајног мира. Јесте, ми не волимо оне који украдоше из ока, док лажу и себе и друге да се залажу за исто што и ми.

Њих посебно не волимо.

Је ли много или непристојно, тражити да волимо Српску у којој државна администрација и институције система коштају тачно онолико колико се пара скупи у буџет? Без сталног задуживања свих нас, да би се исплатиле плате непотребним мастиљарама запосленим по партијској припадности?

У којој се не мора задуживати 15.000.000 КМ да се полицији купе нова возила, пошто се претходно на глупости и мутљавине спискало милијарду и кусур? Зар није Полиција Републике Српске приоритет у односу на Горана Марковића, Срђана Драгојевића, Емира Кустурицу или неки прволигашки фудбалски клуб?

Је ли пуно тражити да се престане са прањем буџетских пара кроз професионалне спортске клубове, да се исти приватизују, и да се тај новац преусмјери у стварне задатке државе?

Републику Српску смо направили да нам буде потаман. Да сами себи у њој кујемо судбину, без измјештених или одрођених центара моћи, који би нас израбљивали, заглупљивали и уназађивали. Да не будемо грађани другог реда, већ слободни људи у слободној земљи, у којој влада право, слобода говора и мисли.

Јесте, крив сам.

Све је то наивно и патетично, али ја у то, заједно са својим другарима – вјерујем. И наставићемо да се на овај начин боримо за ту и такву Српску.

Док РТРС запошљава борце Армије БиХ, ми ћемо наставити да радимо посао за који грађани Републике Српске плаћају јавни медијски сервис.

Гуглајте ћирилицом!



0 КОМЕНТАРА

  1. Убједљиво најбољи портал у РС на којем се нађу текстови таквог квалитета или значаја да се чак и мени да улоговати се и прокоментарисати.

    Само газите напријед спреман сам на васа пратим и наредних пет година!

  2. Naravno, rođendani su i prilika za čestitke, ali i rekapitulaciju zajeba.

    Naprimjer:
    – Odbrana Kačavende do zadnjeg trenutka i kada je već bilo jasno da je pop uhvaćen sa spuštenim gaćama. Nikada na ovom portalu se ni prije ni kasnije nije dala prilika njegovim žrtvama da se čuje i njihova riječ.
    – Pušiona sa predstavljanjem komunalnog referenta i psihičkog bolesnika koji hvata za sisu pjevaljke na plakatima kao političkog analitičara.
    – Prenošenje blogova čovjeka koji je zbog bolesne potrebe da vrijeđa i koji je čak i banjalučke studente nazivao kopiladima čak smijenjen isa funkcije u vlastitoj stranci.
    – Višegodišnje insistiranje na laži da je u trenutku stradanja banjalučkih beba nad prostorom BiH postojala zona zabrane leta…

    Red se nekada i pogledati u ogledalo – da se vidi koje mrlje valja oprati ako se želi i dalje predstavljati kao ozbiljan.

  3. Ево моје честитке за Ваш празник написан ћирилицом.Не знам да ли сам од овог тренутка већи Србин него што сам био.Ја сам био увјерен да је добро знати и латиницу.У нашој матици Србији се равноправно користе оба писма.Тениска репрезентација Србије на дресовима има натпис латиницом.Толико о писму којим пишемо.
    Желим Вам свако добро и још много јубилеја.

  4. Сретан рођендан.Останите заувијек,ћирилични и Наши.

    Чешњак,задњи „кикаш“ је слетио у мају,бебе су умрле у јуну,а коридор је био проходан тек почетком јула.Дакле,фронтал не инсистира на лажи,већ твоја зелено-црна братија.

  5. češnjak, 02.04.2014. 09:11:21 [110802]
    Дечко,превише се правиш паметан,у ствари си дрѕак и беѕобраѕан.Резолуција је донешена касније ѕа војне летове(781,из октобра),али ако си имало паметан,требаш знати да путнички и теретни авиони,се крећу доста спорије.У војном авиону не постоји простор за транспорт кисеоника,можда си некад видио војни авион?Транспортни авиони су спори,а усташко-балијска војска је тада била у Дервенти,Броду,Оџаку,Орашју,…Хрватска је близу.А можда си чуо и за ПВО.Зар да вјерујемо вама да их нећете гађати?Против каквог зла смо се ми борили,показали су касније примјери рушења Будиних споменика,“близанкиње“,мадридски метро,лондонски метро,позориште у Москви,Беслан и школа,……..

  6. Serbinum,
    hvala na potvrdi da je Frontal iznosio lažnu tvrdnju kada je objavljivao da je u trenutku stradanja banjalučkih beba postojala Zona zabrane letova iznad BiH.

    O tome da li su i kako su dolijetali i odlijetali avioni sa banjalučkog aerodroma u to vrijeme i šta su i koga odvozili i dovozili neka ti pričaju banjalučani.

  7. Сербиум,

    Кикаш је летио сваки дан БЛ-БГ.
    А за судбину бањалучких беба би неко морао одговарати.
    Или СДС ако је Чешњак у праву или ови други на које мисли Стевандић.

    Ја слутим шта је било и коме је то одговарало.

  8. Симо П. Ороз, 02.04.2014. 11:55:15 [110830]
    Opoзе,мој кум је отишао у БГ задњим кикашем у мају мјесецу,уписао факс и вратио се у октобру,класа 03.10.1992.Послије њега сам ишао и ја у Маховљане,да упишем економију у БГ,он никад није слетио,тако да сам ја отишао 03.07.у ВРС.Значи да одговорност никако не може бити на СДС.Имају они других гријехова.Једино ако није слетио на други аеродром.

  9. Не стижем да прочитам, па с малим закашњењем ЧЕСТИТАМ.

    Од почетка читам и често активно учествујем. Чини ми се да и данас Фронтал има јачу екипу од оних које су многе странке делегирале на најодговорнија мјеста у Српској. А и маскоте попут Симе Пјетлића добро дођу да не буде к’о код Вучића у Србији. Симо је наш Риза Хаљими.

    Живи и здрави били, на многаја љета. 😀

Оставите одговор