Професоре ово је школа
И таман се смирила ујдурма око високошколског образовања, стања и избора новог ректора универзитета у Бањој Луци а једна групица студената са одсјека за социологију мучи старе муке. Пише Перо Баришић Њима и није главна преокупација да ли би ректор требао бити Станко Станић или неко други, да ли имамо неопходне услове за болоњски систем […]
И таман се смирила ујдурма око високошколског образовања, стања и избора новог ректора универзитета у Бањој Луци а једна групица студената са одсјека за социологију мучи старе муке.
Пише Перо Баришић
Њима и није главна преокупација да ли би ректор требао бити Станко Станић или неко други, да ли имамо неопходне услове за болоњски систем образовања, да ли је тамо неки професоров ујак, кум, кћерка или син запослен као асистент или недај боже професор. НЕ, они имају само једну преокупацију – питају се како је могуће постати професор а да се при томе не проведе ни један једини дан праксе у средњој школи?
Према актуелном лиценцираном студијском програму, студенти након завршене четири године имају звање „професор социологије“ и признатих 240 ЕЦТС бодова (које су опет самоиницијативно изборили прошле године бојкотујући наставу извјесно вријеме јер је раније овај студијски програм бодован са 180 и трајао је три године) . Међутим као да се неко одлучио дебело нашалити са студентима, дајући им звање професора.
Према постојећем плану и програму студенти у оквиру четврте године (осмог семестра) имају превиђен предмет хоспитовање у оквиру којег би по свакој логици здравог разума требала да се проводи практична настава у средњим школама али будући професори то немају, за њих је то мисаона именица. На буру негодовања како мојих личних тако и од стране мојих колега са одсјека руководство Факултета политичких наука на челу са његовим деканом Ненадом Кецмановићем сваки пут се оглуши о захтјеве. Објашњења су била разна, прошле године на моје питање у наставно-научном вијећу због чега баш одсјек за социологију нема предвиђену практичну наставу (сви остали одсјеци на ФПН-у имају исту) постојала су разна објашњења, но никада искрено, сусретљиво и крајње одговорно како се то очекује од декана једне високошколске установе.
Добијао сам објашњења како би тобоже студенти требали да саставе у пар теза шта то траже и како би требало да изгледа провођење практичне наставе по нашем миљењу (као да је мудро слово претпоставити да једном будућем професору треба пракса у средњој школи гдје једино и постоји предмет социологија и да би на тој равни требало успоставити сарадњу са министарством просвјете и културе). А често се могло чути и објашњење како факултет финансијски кубури те да извођење практичне наставе изискује и одређена новчана средства. Ја се питам како је могуће да за сарадњу између непрофитних јавних установа од општег друштвеног добра треба финансијска основа и зар је толико тешко успоставити сарадњу? Неко је давно рекао „ гдје постоји воља постоји и начин“, питам се има ли воље уколико је начин и више него извјестан и спроводљив?
Да ствари буду још горе, говори и податак о положају и статусу социлога у нашој нам дивној РС. Колико је друштвена мисао са критичком оштирицом и борба за социјална питања у нашем друштву заробљења најбоље се види уколико мало „прочешљате“ занимања запослених лица у одјељењима за друштвене дјелатности диљем Републике Српске. Подаци су више него франпантни, ни један ЈЕДИНИ социолог (који би по логици ствари био пар екселанс приоритет) није запослен у таквим одјељењима, али зато имамо у таквим одјљењима свакаквих занимања па тако и дипломираних машинаца (случај у Бањој Луци). О непостојању извођења практичне наставе за студенте социологије у оваквим установама нећу полемисати, како очекивати сарадњу са министарством локалне управе и самоуправе када не постоји сарадња са министарством просвјете и културе!?
У нади да ће овај текст бар мало помјерити ствари из мјеста још један студент апсолвент сада већ друге генерације „осакаћених професора“ пита декана и остале надлежне има ли факултет новаца макар за излет и разгледање средњих школа, греота, давно смо ми завршили средње школе, бојимо се да смо заборавили како изгледају…
Хехехе па како да буде праксе кад им је сав кадар удбашки. Продекан за наставу је човјек који је завршио приватни Комуниколошки факултет, и који нема благе везе о потребама одређених професија. Најважније навући маркирану гардеробу (што је мени знак тешких комплекса), парадирати ходницима и шпијунирати. Декана боли дупе, савјетник Додика, има добра примања. Он је ту још коју годину и оде у пензију.
А да се не лажмо, и социолога је к’о пијеска. Лезилебовићи, никакве користи од њихове науке. Сви би да се увале општинску управу (друштвене дјелатности) и лелемудају… Не иде то.
„А да се не лажмо, и социолога је к’о пијеска. Лезилебовићи, никакве користи од њихове науке. Сви би да се увале општинску управу (друштвене дјелатности) и лелемудају… Не иде то.“
На основу чега тврдиш да је социлога превише?
Знаш ли ти колико се истих уписује сваке године и колико их годишње завршава факултет?
Да ли ти је позната чињеница да се социологија избацује из средњих школа а на њен уштрб уводе идеолошки предмети као што су „демократија и људска права“. Знаш ли ти ко има примат приликом заопшљавања на предмету „демократија и људкса права“?
Да ли ти је позанта чињеница да је за добијање услова да се тај предмет предаје у средњој школи потребна само положена цивитасова потврда? – (нас који смо се вуцарали на факултету за друштвени смјер ко шиша, тамо неки биолог положи тај неки циркус курс и предаје умјесто мене који сам најпозванији да такве предмете држим) – Е НЕЋЕ МОЋИ!
И није ствар толико у одјељењима за друштвене дјелатности колико је ствар у средњим школама, хоћемо ствари да истјерамо на чистац! Незапослени смо због вишегодишње маргинализације СОЦИОЛОГА у нашем друштву.. у свакој нормалној земљи они су главне контуре општедруштвеног прогреса – код нас НЕ!
Бунтовник, 02.06.2012. 12:25:33 [41459]
Знам то све што си написао. Поготово за дводневни курс ЦИВИТАС-а у сарадњи са ППЗ.
Ал’ ајде ти мени објасни каква је УПОТРЕБА вриједност соцолога?
Јел’ то помажућа професија? – Није. Ал’ зато гурају се на конкурсе гдје немају везе с мозгом нпр. центри за социјални рад, кад се распише конкурс за социјалног радника конкуришу соцолози, па падне конкурс и тако на мала врата зајебавате људе… 😀
„Ал’ ајде ти мени објасни каква је УПОТРЕБА вриједност соцолога?
Јел’ то помажућа професија? – Није. “ – Шта је по теби „помажућа професија“ – уколико мислиш да су помажуће професије само оне које имају за циљ непосредну економску продукцију, сва моја полемика с тобом се завршава моментално!
Бунтовник, 02.06.2012. 12:50:33 [41463]
Па навео сам ти примјер помажуће професије. Де мало укљући вијуге 😉
Иначе кад би се мене питало ја бих одсјек соцологије проширио и на демографију, па тако да буде вишенамјенски 😉
социологије*
Извињавам се на грешкама од јутрос једем слова ненормално, одох да се лијечим 🙁
Мислим да упорно минираш текст са беспотреним коментарима…Оно што је поента текста јесте обезбјеђивање формалних услова да сутра ти исти који заврше факултет и добију звање „професора социологије“ могу да се запосле у својој струци (или ти примарно у средњим школама). Примјер који ти наводиш није узрок већ посљедица стања и свакако да иде у прилог горе изенсеним тезама о проблемима у тексту (ето ти користи социолога – није ограничен и ствари увијек гледа из ширег угла) 😉 …
Не тражимо превише – тражимо само да нам се да оно што нам припада!
Демографија постоји у опусу изучавања социологије па је тако и усклађена са наставних планом и програмом на факултету (није све тако црно на наошој катедри) B-)
Демографија постоји у опусу изучавања социологије па је тако и усклађена са наставних планом и програмом на факултету (није све тако црно на наошој катедри) B-)
Али ето наш „бољи дио БиХ“ нема ни једног јединог социолошког института, тако да о демографији можемо да млатимо до миле воље… кажеш НЕПОТРЕБНИ СМО – у оваквим условима и јесмо
нЕ ЛУПЕТАЈ. Не мИнИрам тИ ја текст, већ тИ. СуштИну проблема сам напИсао у првом коментару:НЕСТРУЧНИ ЉУДИ НА ОДГОВОРНИМ ПОЗИЦИЈАМА.
Искрено не видим употребну вриједност соцИолога, мислим да је тај одсјек непотребан, и да га треба реформисати у друштвено КОРИСТАН (придодати му демографију) јер ДЕМОГРАФИ нам требају!
УП. осим што сам уморан, видим да не радИ ми слово И на тастатури (оде 20 марака 🙁 )
oladi,brate;)