Пољска и Турска нови лидери у Европи

Брза промјена догађаја у цијелом свијету изазвала је и лавину размишљања о будућности Европе, Русије, Блиског Истока…

Пише Драшко Аћимовић

Као никада прије разне теорије смјењују једна другу невиђеном брзином, те бити увјерен у било коју аналитичку поставку, у овом је моменту јако незахвално.

Међутим, чињеница је да се рат из Сирије проширио попут пожара и да се не може више лако зауставити. Чињеница је да Блиски Исток гори. Рат који се до сада водио на територијама мањих земаља, пријети да се прошири и на највеће земље, Иран и Саудијску Арабију, а то је онда трагедија невиђених размјера, која се неће моћи лако зауставити, јер и са свим достигнућима савремене технолошке контроле, људски фактор или принцип "одвојених самосталних челија" је нешто што је најтеже у тероризму предвидјети, барем за сада, у ком правцу ће дјеловати. Као и све друге земље, тако и Босну и Херцеговину интересује гдје и како се у овом свјетском геополитицком, тренутном хаосу позиционирати и орјентисати.

Многа питања су у етеру:

Да ли ће се ЕУ распасти?

Да ли ће се Русија прошрити на све православне земље?

Да ли ће се рат са Блиског Истока пренијети на Балкан?

…..

Много је отворених питања које муче нашу јавност, па и неке од политичара који желе бити на "правилној" страни и предвидјети дешавања.

Један од тренутно изгледних сценарија, који би могли бити од велике важности за нашу земљу, је да ће Европска унија сигурно опстати, али у некој модифицираној, другачијој варијанти.

Њемачка која води процес ЕУ је на врхунцу своје привредне активности и резултати које има заиста фасцинирају. Међутим, почињу удари на њу са много страна и она ће вјероватно препустити управљање ЕУ процесима, некоме другом, јер ће се морати концентрисати на борбу за своју привреду, која ће бити у паду из много разлога, а један од њих је и раст национализма до којег долази због прилива великог броја миграната, као и до пада Њемачког извоза. Вјероватно се питате у каквој су корелацији национализам и економија, а посебно извоз?

У великој, јер је Њемачка својим имиџом мултикултурализма и помирења обезбједила себи простор пласмана роба у многим земљама, а које ће при јачању национализма пробудити духове из прошлости који ће почети затварати врата за Њемачке производе.

Самим тим, Европска геополитика ће требати нову земљу лидера, а најизгледније је да ће то мјесто заузети Пољска.

Можда ће за многе аналитичаре бити чудно зашто Пољска, али ако се вратимо на почетак деведесетих година и пад Варшавског блока, подсјетицемо се да је све кренуло из Пољске.

Покрет Солидарност на челу са Лех Валенсом је уз велику помоћ Западних земаља, срушио комунистичку власт, а то је за собом довело до рушења Берлинског зида, стварања велике уједињене Њемачке и распада цјелокупног Источног социјалистичког система.

Последњих дана смо свједоци да се у Пољској дешавају огромне промјене, под новом конзервативном влашћу, а које се огледају у потпуној контроли медија односно поновним преузимањем у руке државе. То је једна од индиција да ће ускоро почети јака контролисана пропаганда у циљу остваривања одређених циљева.

Пољска има одличне односе са властима у Украјини, Румунији, Мађарској и земљама Балтика, и територијално гледано то је један огроман простор, по површини већи од остатка Европе, који ствара уједно и једну својеврсну брану према Русији, која ће се све висе окретати себи и због великих проблема које има у економији, због ембарга пада цијена нафте и других сировина трпи велике штете, те ће морати као и Њемацка посветити велику пажњу унутрашњој консолидацији, а вероватно и неком другом територијалном устроју земље, јер се удаљени региони Русије муче са огромним проблемима.

Пољска има одличну економију, која једина у цијелој Европи 2008. године није имала рецесију и сигурно може бити одличан примјер за све земље ЕУ. Велику подршку има од Америке и Ватикана што јој даје засигурно огромну снагу. Са друге стране су земље бившег Источног блока које изврсно разумију менталитет и начин размишљања Источне Европе и то су само неки од разлога да могу разумјети и Исток и Запад, као и преузети на себе дио задатка стварања Нове Европе.

Са друге стране Турска преузима све већу улогу на Блиском Истоку и постаје најважнији савезник Запада који без Турске не може сам зауставити да се ратни пожар угаси и да се заустави огроман прилив избјеглица у Европу са несагледивим посљедицама за њену сигурност.

Турска сама не мозе то ријешити, али ће сигурно искористити шансу која јој се пружила, да поново постане једна од најважнијих земаља на свијету. Оно што се дешава у Пољској са преузимањем власти по једној вертикали, дешава се и у Турској, која је поновним изборима довела Ердогана у позицију да његова вертикала добије апсолутну моћ и може урадити све сто планира, без било каквог отпора јавности.

Турска већ сад добија, а изазивањем јос већег рата на Блиском Истоку, добиће од Западних земаља и Америке огромну количину оружја и новца, те самим тим ће и све мање развијене земље у Европи, које су територијално ближе њој, почеће да сарађују у овој или оној форми, због својих економских интереса. Тренутно земље попут Бугарске и Грчке труде се да скривено од јавности успоставе што боље односе са Турском.

Србија има добре односе са Турском, а са економске и политичке стране њихов однос ће имати све веће значење за стабилности Западног Балкана. За будућност грађана у цијелој Босни и Херцеговини од велике је важности престанак било каквих конфликата, па и бесмислених реторичких, те што активније укључивање у процес придруживања ЕУ уз максимално кориштење свих финансијских средстава које нам стоје тренутно на располагању од стране ЕУ, а то нису само фондови и велики инфраструктурни пројекти, већ и друге могућности , од помоћи привреди до стипендија и других могућности за насе студенте. То треба почети користити, јер Босна и Херцеговина само са богатом Републиком Српском и богатом Федерацијом може бити фактор стабилности, не само за своје грађане, већ и за цијели регион, па и Европу.

Да ли ће Босна и Херцеговина за пар година постати чланица уједињене ЕУ или ЕУ-Западни Балкан у овом тренутку није од круцијалног значаја.