Обрачун код д.о.о. корала

(Нешто као вестерн прича са елементима хорора)

Пише: Синиша Давидовић

Све је тог касног послијеподнева изгледало као и обично: издужене сјенке су се лијено вукле дуж плочника и бетонских зидова, баш као и зловољни становници Бенџо Крика.

Из "Grand Krade" салуна су као и обично допирали звуци раштимованог клавира, праћени лармом локалних бизнисмена и раскалашeним кикотима водитељица салунских програма и сличних, јавно-услужних сервиса.

А онда је из правца Пициног парка и обасјана залазећим сунцем, у град ујахала група јахача.

На којима је била примјетна нервоза од изложености дуготрајном јахању, без обзира што су исту покушавали да прикрију "штетсонима " дубоко натученим на очи.

Њихов топот по плочницима је изненада створио неку необјашњиву језу у до тада дремљивом и од пусте доброте успаваном граду.

– Пицероси !- једва истисну из себе мудра старина, заваљена у наслоњачи испред хотела, а од ужаса му испаде лула напуњена јефтиним дуваном, јединим лијеком за преостале, суморне дане.

– Међу њима сигурно има и независних кандидата, које је тешко препознати – настави старац на престрављеност званичника сакривених иза прозорских завјеса, који одмах отпочеше са утјеривањем дјеце и чељади у куће, лупом врата, капака, жалузина,засуна и осталих механизама општенародне одбране, а једино локални напредни графички радник шмугну у своју малу штампарију, да сложи још један чланак о неопходности друштвене самозаштите.

Јахачи прво смјестише своја грла код неколико појилишта која су сачињавала градски парк, а потом се одлучним кораком, уз звецкање мамуза и осталих носача звука упутише према Градској вјећници, пред чијим, добро забрављеним вратима, један од њих из бисага просу гомилу аката.

– Стани! Даље нећеш моћи! – промуца човјечуљак из Вјећнице – Зваћу децу ! – а потом, и не сачекавши одговор, завапи: Децо! Деецоо-ооо…

Неколико деце ангажоване у Вјећници се стварно осмјели да излети и на брзину покупи хартије.

Јахачи не одступише, већ се злокобно рапоредише око виталних објеката, те исукаше транспаренте на којима је писало да још не знају шта хоће, али да то хоће одмах.

– Зовите шерифа- проциједи Градоначелник у своме заклону- нека он утврди ко су и шта то хоће…

Ово би, дакле, била само прва, пилот- епизода евентуалне серије која зависи од њеног одјека у јавности.

О томе шта ће на крају бити, хоће ли јахачи изабрати нову прву главу града или ће постати јахачи без главе, сазнаћете у наставку који слиједи у октобру.

До тада гледајте пропагандни програм јавних сервиса и разноразних, углавном независних медија.

Књижевна самокритика: Аутор зна да овај текст нема благе везе са колумном нити стварношћу, али је његовој стваралачкој кризи допринијела и ова опште-бјелосвјетска криза, која је једини узрок свега лошег, па тако и овог текста. Из наведених разлога очекује да му пружите још једну шансу да се "поправи".