Недовољан извоз успорава крхки привредни раст Грчке

Одлична туристичка сезона у Грчкој, која је подстакла привреду после шест година рецесије, не може да надокнади разочаравајући ниво извоза од којег у ствари зависи опоравак привреде, оцијенили су данас економисти.

„Велика је разлика између Грчке и других земаља које су прошле кроз програме привредног прилагођавања, попут Ирске и Португалије, или примјениле европски план помоћи банкама, као што је случај у Шпанији”, изјавио је Франс пресу њемачки економиста Јенс Бастиан.

По његовим ријечима, те земље су се за три године вратиле на извоз који су имале 2008/2009, док се грчки извоз само дјелимично опоравио од пада, наводи се у јунском извјештају Европске комисије под називом „Случај несталог извоза Грчке”.

Грчка влада у неколико наврата је рекла да без оријентације на извоз, земља чији је бруто друштвени производ опао за 25 одсто од 2008. године, не може да изађе из економске кризе, упркос расту домаће тражње.

По извјештају Европске комисије, извоз Грчке, Ирске, Португалије и Шпаније креће се различтим путевима. После колапса 2009. године, грчки извоз се споро опарављао до 2013. године, и још није дошао до свог нивоа од прије кризе, док је шпански, ирски и португалски извоз већ изнад нивоа из 2008. године.

Уз то извоз Грчке клизи наниже: опао је за 0,2 одсто од 2012. до 2013. године, за од октобра 2013. до септембра 2014. године за 7,2 одсто.

Грчка је у петак објавила низ показатеља који говоре о „позитивној стопи” раста извоза после шест година рецесије, захваљујући углавном одличној туристичкој сезони. Туристичка индустрија стално ревидира своје процјене зараде, очекујући 23 милиона посјетилаца ове године, док их је прошле године било 18 милиона.

„Туризам је учинио што је најбоље могао за опоравак привреде, али не може све да ријеши”, оцијенио је атински екомомиста Панајотис Петракис и додао да је погрешно било размишљање током спровођења међународне помоћи, да ће привредни опоравак доћи од извоза.

То предвиђање је подстакнуто и очекиваном падом цијене рада који је износио 13,3 одсто од 2009. до 2013. године због смањења плата.

Бастиан је рекао да су изузетно високи трошкови кредита за предузећа, који од почетка кризе немају готовински новац због јавног дуга земље.

Унија грчких извозника редовно се жали и на скуп гас и струју који коштају слично као у Италији и Португалији.

У Португалији је извоз, као главни поректач економије, растао умјереним темпом од 4,6 одсто 2012. до 5,7 одсто 2013. године.

„Нажалост, Грчка нема велике сусједе попут Шпаније која је први португалски купац”, рекао је Петракис.