Московски филмски фестивал

Мноштво утисака гарантују публици и учесницима организатори Московског филмског фестивала, који ће протећи од 21. до 30. јуна. Актуални, 34. фестивал објавио је свој програм.

Ове године на Московски филмски фестивал било је послато 837 филмова, а колико су преко тога видели селектори на фестивалима у најразличитијим земљама света! Али на крају одобрење експерата није добило тако много филмова: у свакој од номинација, а има их четири, учествоваће мање од 20 филмова. Истина, то није коначна цифра, организатори изјављују да ће бити укључено још неколико радова познатих режисера. Коментаришући програм у оном облику у којем постоји данас, програмски директор фестивала, филмски критичар и културолог Кирил Разлогов рекао је:

Оводогишњи Московски филмски фестивал, без обзира на битне допуне, сачувао је онај лик који је изграђен у последњих неколико година. И даље се трудимо да проширимо дијапазон оног што приказујемо. Главна новотарија ове године је конкурс краткометражних филмова у који се уздамо, зато што први кораци у професији, као што се зна, понекада бивају успешни. То на пример показује резултат последњег Канског фестивала. Ми такође тражимо младе геније, и мислим да подмлађивање фестивала иде у извесној мери тим путем.

Под младим генијима откривеним у Кану Кирил Разлогов је очигледно подразумевао руског режисера дебитанта Таисију Игуменцеву, која је добила главну награду за филм Пут за. Што се тиче угледних имена у савременој руској кинематографији, она представљају своје нове радове у главном конкурсу Московског филмског фестивала. То су Андреј Прошкин и Рената Литвинова. Литвинова није само режисер, већ и тражена глумица. Управо је завршила филм Последња Ритина бајка, у којем је саставила савремену бајку о три девојке, обједињене тражењем љубави. А Андреј Прошкин, аутор филма Хорда, износи међународној публици историјски филм из доба руског средњег века, када је у непрекидним крвавим најездама номада решавано питање да ли ће бити или неће бити Русије као самосталне државе.

Преосталих 14 конкурсних филмова стигло је у Москву из Пољске, Италије, Велике, Британије, Мексика, Ирана и летоније, Шпаније, Кине, Естоније, Финске, Хрватске и Мађарске. Најугледнији је међу ауторима тих филмова мађарски режисер Иштван Сабо, који је већ добијао награде на Московском филмском фестивалу. Уз главни конкурс Москва организује и конкурс Перспектива – углавном за младе ауторе, као и конкурс документарних филмова Слободна мисао.

Поред традиционалних ретроспекција, тематских избора, једном речи свега што се обједињује под одређењем „ванконкурсни програм“, Московски филмски фестивал нуди и нешто необично и непредвидиво, на пример Медијафорум. То је пројекција и дискусија о најдрскијим филмским, видео и изложбеним експериментима. Ове године ће девиза Медијафорума бити загонетно Урањање у тактилну кинематографију.