Милан Благојевић

Милан Благојевић: Напад на Додика, напад је на Устав БиХ

Устав БиХ на пет мјеста у свом тексту, најприје у преамбули тог устава, а потом и у члановима два, три, пет и шест прописује да је БиХ суверена држава. И, досљедно томе, ни на једном мјесту не дозвољава да било ко други може вршити државну власт у БиХ осим надлежних институција на нивоу БиХ и ентитета, у складу са расподјелом уставних и државних надлежности између БиХ и ентитета извршеном тим уставом.

Дакле, нема ниједне једине ријечи у Уставу БиХ којом би било дозвољено ОХР-у да он своју вољу намеће као закон у БиХ. А и како би му то могло бити дозвољено када се, на примјер, у преамбули Устава БиХ каже да се он доноси "вођен циљевима и принципима Повеље УН", што се затим понавља у члану 3.1.а) истог устава, и то ријечима да ће "Општи принципи међународног права бити саставни дио правног поретка у БиХ".

Најважнији и врховни принцип међународног права је принцип суверености сваке државе чланице УН, а то значи и БиХ која је држава чланица УН. Тај принцип и право сваке државе прописани су врховним прописом међународног права – Повељом УН која не дозвољава било коме у било ком тренутку да крши тај принцип. А садржај тог принципа такође је прописан Повељом УН, која у члановим 2. и 78. ЗАБРАЊУЈЕ свима и свакоме, почевши од свих органа УН, па преко свих држава и појединаца да се на било који начин уплићу у унутрашња питања других држава чланица УН.

То значи да нико на свијету нема право да држави чланици УН намеће своју вољу као закон. У конкретном случају, принцип суверености БиХ значи да само надлежне институције БиХ могу да одлуче да ли ће неко понашање бити кривично дјело, што БиХ, као и свака друга цивилизована држава, чини путем закона усвојеног од стране надлежног домаћег парламента. То правило и принцип темељи се на већ наведеним нормама Повеље УН, али и на принципу правне науке који гласи: Nullum crimen sine lege parlamenti – Нема кривичног дјела без закона парламента.

Истакох све ово подстакнут оним што пише у оптужници Тужилаштва БиХ од 22. августа 2023. године против предсједника Републике Српске господина Милорада Додика и директора Службеног гласника Републике Српске господина Милоша Лукића. Кључно мјесто у тој оптужници је оно гдје се каже да је Кристијан Шмит своју вољу да неизвршење његових одлука представља наводно кривично дјело наметнуо зато што је то "обавезујуће у складу са овлашћењима која су му дата чланом 5 Анекса 10 Општег оквирног споразума за мир у БиХ и чланом 2.1д) наведеног Споразума". Колико је ова кључна тврдња Тужилаштва БиХ супротна праву доказује управо све оно што је речено о принципу суверености БиХ прописаном Повељом УН и Уставом БиХ.

Поред тога, цитирана тврдња Тужилаштва БиХ, на коју се своди цијела конструкција предметне оптужнице, се противи и Дејтонском мировном споразуму на који се позива оптужница. Наиме, члан 5. Анекса 10 Дејтонског споразума високог представника овлашћује само на ТУМАЧЕЊЕ тог анекса, а не на ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА У БиХ. Другим ријечима, из термина "ТУМАЧЕЊЕ" никако се не може, а да то не буде злоупотреба тужилачке и судијске функције, извести закључак да тумачити значи ДОНОСИТИ ЗАКОНЕ. Једнако важи и за члан 2.1д) Анекса 10 Дејтонског споразума.

Том одредбом је речено да високи представник може да ОЛАКША рјешавање било каквих проблема у вези са спровођењем цивилних аспеката. Ријеч ОЛАКШАТИ никада и нигдје не значи нити може значити право појединца да своју вољу намеће као закон становништву државе чланице УН.

Тако може закључивати само изопачени ум, а не носилац правосудне функције који се држи владавине права. А о томе да Тужилаштво БиХ у предметној оптужници нигдје не наводи да Савјет безбједности УН није именовао Кристијана Шмита за високог представника и да је то супротно члану 1. став 2. Анекса 10 Дејтонског споразума, не треба више трошити ријечи, јер је то постала општепозната чињеница. Дакле, све претходно речено представља саму суштину наведене оптужнице, написане на 11 страница.

То је суштина њене неуставности и необориви доказ да она није напад на господина Милорада Додика, већ се њоме напада Устав сопствене државе и држава БиХ. А нападају се и Дејтонски споразум у цјелини, као и Повеља УН.