Лудило равнице: Политичари у Бијељини прекуцавају игрицу

Ако је Добој примјер потпуног преокрета и фузије политички супротстављених страна, у Бијељини се дешава све то, само театралније и нелогичније.

петак, 13 марта, 2020 / 21:17

Неколико суштински преломних догађаја за политичку сцену у Семберији десило се у кратком размаку, па умјесто да ствари буду јасније, тек су отворена нова питања. Предсједништво СДС искључило је Мићу Мићића, градоначелника Бијељине, јер је истрајавао на договору са СНСД. Истовремено, данас је СНСД потписао коалициони споразум са ПДП, који је до сада био у коалицији са СДС, и био оштро против Мићићевог споразума са СНСД.

Због компликованости и бројности детаља, а због јасноће и онима који не прате ситуацију, текст неће бити незанимљив ако унапријед у тезама откријемо главне правце, који ће касније бити детаљније разрађени.

  • СДС у Бијељини жели да избаци из игре ПДП
  • Мићић у име СДС прави споразум са Додиком
  • ПДП у Бијељини пријети да ће на изборе изаћи са својим кандидатом
  • Предсједништво СДС избацује Мићића због споразума са СНСД
  • Одбор СДС у Бијељини даје подршку Мићићу
  • ПДП улази у коалицију са СНСД, јер се осјећају издатим од СДС
  • СНСД нема ништа против да разговара са Мићићем и његовом новом странком

Идемо редом

Да би се у цјелини сагледала дешавања у Бијељини, треба се вратити до краја 2018. (19.12.) када је неформални главни савјетник Миће Мићића, Драго Вуковић, лансирао тезу да је Бијељини потребна „велика коалиција“. Вуковић је најавио прекомпозицију скупштинске већине, уз тврдњу да би коалиција СДС и СНСД била добра, „јер би тако по страни остали мали политички субјекти који су се годинама користили уцјенама“.

Јасно је да је ова најава била пријетња ПДП, али на њу нико није реаговао, барем не јавно. Тек у јануару 2020. стижу тврдње да се Мићић тајно састаје са Додиком, са циљем да СНСД подржи Мићићеву кандидатуру за градоначелника. Прво их је потврдио Додик, док је Мићић уопштено говорио о широкој сарадњи која је потребна граду. Истовремено, огласио се бијељински ПДП, који је оптужио Мићића за издају коалиционог договора, те запријетио да ће у случају непринципијелне коалиције СДС са СНСД, на изборе изаћи са својим кандидатом за градоначелника Бијељине.

Након тога БН телевизија је у редовним периодима транжирала Мићића због сарадње са Додиком, а предсједник СДС Мирко Шаровић поручивао да неће дозволити никакве коалиције са СНСД. Додик је 28. фебруара махао коалиционим споразумом са бијељинским СДС, који је тај одбор бланко потписао, док је простор за његов потпис био празан (као и простор за датум кад је споразум направљен).

Мићић више није имао куд изврдавати о природи састанака са Додиком, али је и даље тврдио да очекује да руководство СДС схвати његове ставове. То је покопано 6. марта кад је Радо Савић рекао да је Мићић сам себе искључио из СДС, а да је тамошњи одбор зрео за повјереника. Градски одбор СДС Бијељина је на сједници дао подршку Мићићу, док је искључење формализовано 10. марта, уз Мићићеву најаву да ће се жалити. Додуше, поручио је да ће бити кандидат за градоначелника у сваком случају, СДС или других странака. Истовремено, у медијима се спекулисало да ће након искључења направити „СДС Семберије“.

Данашњим потписивањем коалиционог споразума ПДП и СНСД су договорили сарадњу у градској скупштини до избора, подршку заједничком канидидату на локалним изборима, те формирању власти након њих. Славиша Марковић тврди да од како је СДС истакао Мићићеву кандидатуру за градоначелника, ПДП није добио позив за разговоре. Након што је, по њему, СДС „на прво мјесто ставио промјену скупштинске већине и на тацни ставио главе ПДП, људи са којим су четири године биле у власти“, у ПДП су одлучили да је боље да они први утрче у загрљај СНСД.

Први човјек бијељинског одбора СНСД, Недељко Ћорић, истог дана тврди да његовој странци није циљ да на пречац постане дио скупштинске већине у Бијељини, а у коалицију са ПДП их није гурнула подјела политичког плијена или позиције у градској власти, а нису разговарали ни о имену заједничког кандидата за градоначелника. Испада да су се великодушно понудили као осигурач за позиције ПДП, те да ће скупштинску већину мијењати „ако политичка сцена то буде захтијевала“. То би се по Ћорићевој најави могло знати следеће седмице, након што буде одржан састанак са политичким странкама са којима су потписали коалициони споразум (СП и Демос, од оних који имају одборнике у градској скупштини).

Још једна фантастична Ћорићева тврдња јесте да су отворени за разговоре са свима, па и Мићићем, али не и са СДС, иако није јасно шта је од СДС остало у Бијељини, будући да је градски одбор СДС дао подршку свом предсједнику. При томе, Мићић је оличење СДС против чије власти су се у СНСД борили, па је заиста фасцинантно како је за њих он постао подобан самом промјеном странке. Користећи Мићићеву реторику о различитости „високе“ и локалне политике, за СНСД у Бијељини је била спорно градоначелниково вођење града, а не нека уопштена политика СДС, са којом је било тешко идентификовати Мићића. Он никада није критиковао рад СНСД на републичком нивоу, а по многима у СДС био је преблаг у оглашавању о опструкцијама на које градски пројекти наилазе од стране власти коју предводи СНСД.

Упадљиво да договор са Мићићем правио Милорад Додик лично, а да споразум са ПДП (који се ограђује од Мићића, а овај од њих) прави Ћорић. Ипак, тражити у томе шумове у односима врха и локалног одбора СНСД, има најмање логике. Прије ће бити да су симултано разбили двије опозиционе странке у граду у коме су биле најјаче. Након што је објављен данашњи споразум, предсједник ПДП је реаговао твитер објавом да су такве активности у Бијељини кршење страначке политике.

Марковић је данас тврдио да је страначка директива таква да локални одбори сами одлучују са ким је најбоље да сарађују, а да су се препоруке да то буде СДС држали док Мићић није почео да се понаша непринципијелно, те да више нису имали простора за сарадњу. Сада праве сарадњу са СНСД, којем је добродошао Мићић, који према Ћорићу, више није онај човјек који је био у СДС. А бијељински ПДП је из сарадње са СДС изашао јер је Мићић ушао у договоре са СНСД, и то што га је врх СДС искључио, за њих није довољно да настави сарадњу са „крњим СДС“. И то по цијену сукоба са Бореновићем.

Суштински, све недослиједности смислене су само ако се читају као грчевита борба за власт, и то у фотофинишу у коме Марковић жели да сустигне Мићића у бољем позиционирању будућег „семберског Добоја“ – ситуације у којој ће сви бити у локалној власт.

У случају да Мићић буде кандидат кога подржава СНСД, Марковић би био логичан избор за кандидата кога би подржао остатак СДС, што му је свакако од раније велика жеља. ПДП би постао водећа странка „републичке опозиције“ у Бијељини, са неограничним могућностима за кампању на локалним изборима, у којима би могли ићи и према изневјереним бирачима СДС, и СНСД, који су вјечито гласали против Миће, а сада им га њихова странка нуди као свој „најбољи избор“ након толико неуспјешних покушаја. Такав пут дугорочно ПДП отвара велике могућности, али изгледа да дугорочно никог не интересује. Марковићу очито не пада на памет да у име неког „бољег сутра“ ризикује да двије године остане без „фотеље“, колико би трајала пауза између евентуалног пораза на изборима за градоначелника, до следећих парламентарних избора. По свему, ризиковаће јединство странке, па ће бити занимљиво видјети да ли ће и ПДП реаговати исто као СДС у Мићићевом случају.

Мићићева рачуница је вјероватно таква да процјењује да на следећим изборима нема довољно коалиционог капацитета, јер након 2018. на његовој страни остају само СДС, ПДП и СДА. Друге странке су показале намјеру да се групишу по обрасцу који важи на републичком нивоу. Тако су коалицију са СНСД потписала СП, те Демос који је у Бијељини преузео већину структуре ДНС, али је до сада био у већини са СДС.

Мићић је потписао споразум са Покретом за Бијељину, који је формирао једини одборник СРС у бијељинској скупштини (Миленко Митровић, практично преузео читаву инфраструктуру СРС у Бијељини), а потпис са ДНС је одгођен јер је тај дан Мићић искључен из СДС. Парадоксално, СДС је од ДНС преузео јединог преосталог одборника у Бијељини (Огњен Ђука), а они су опет одлучили да Мићићу дају подршку. Будући да је на потписивању споразума између ПДП и СНСД било ријечи да СНСД следећи споразум потписати са ДНС, постаје комично уопште разматрати шта су имали у виду кад су планирали потписати са Мићићем који је још био у СДС, а шта потписују са СНСД након тога.

Ради уопштеног прегледа политичке слике, треба погледати чиме тренутно располажу странке у локалном парламенту. СДС има 10 одборника, јер је седморици освојених на изборима придружио Спасојевића из НДП, Ђуку из ДНС и Петровића из Успјешне Српске, чиме су све три поменуте странке изгубиле парламентарни статус. СНСД је имао шест, а онда се појачао семберским краљем прелетача, Мићом Живићем, који се вратио у СНСД, након што је одатле прешао у СДС, па у Успјешну Српску, да би из ње одмах по освајању мандата био независни одборник који подржава Мићићеву већину. ПДП има пет, а СП четири одборника (три освојена, и Мијатовића из Успјешне Српске). Демос је преузео двојицу од троје колико је на изборима освојио ДНС, а листу затвара СДА са два одборника, те поменути бивши радикал Митровић.

Дакле, и комбинација СДС – СНСД има већину (17), уколико је исказана подршка Мићићу прије искључења стварна, а има је и коалција СНСД, ПДП, СП, Демос (18). Довољно да кажемо да ништа још увијек није јасно, и не мора бити логично.



5 КОМЕНТАРА

  1. Старо правило да непријатељи мојих непријатеља нису моји пријатељи у Бијељини се показало као крајње тачно.
    Писао сам о томе на РТВ БН када је Станивуковић правио оне шетње преко улице у Бијељини.
    Довољно ми је било видјети смеће и талог који га окружује,то је као прогресивна омладина.
    Заправо ради се о најгорој врсти људског талога,режим је само требао скинути усране и подеране гаће и они су нахрлили да сисају.
    Питала се прогресивна омладина зашто ово предуго траје,када ће режим скинути гаће јер нису у стању лагати читав живот да су црквењаци и гуслари а заправо су комунистички паразити.
    Покварена Српска за покварени народ.

    ПС: Режим још мора показати своју милост и Николу убацити у тај “ КОМИТЕТ 300 патриота“ који ће (не)контролисано урушити ово што се данас зове Република Српска.

  2. Да, тако то бива кад се већина Срба декларативно врате Богу, а у глави остане Кардељовско-ватикански безбожнички одгој српског народа.

    Није случајно она прича која каже:

    „Дај ти мени дијете до девет година, ево ти га после слободно па га одгајај, промијенити га више нећеш, читава живота ће оно бити католик“.

    Као идеолог једине доследне и достојне опозиционе приче, немам шта рећи на ово недостојно понашање „семберских перјаница“ СДС и ПДП, једноставно, не мијешам се у послове других партија.

    Оно што је сигурно, сад је ваљда јасно зашто се нисам залетио да дижем „опозиционе буне“, мада су неки у доброј намјери, све знајући моју снагу то предлагали.

    Велика прича данас треба Републици Српској,то сигурно није садашње понашање власти, нити начин опозиционог дјеловања СДС и ПДП, зато код мене и ЗЕЛЕНИХ СРПСКЕ нема импровизације и политиканства.

    Знам добро колико вриједим,знам добро колико за будућност Српске вриједи авангардна и неукаљана прича ЗЕЛЕНИХ СРПСКЕ, зато ми није пало на памет да се упустам у слабо осмишљену „борбу“ опозиције, односно, да се спустам на ниво недостојан српског визионара са државничким капацитетом и господским манирима.

    За праву опозициону борбу треба супер јака ПЛАТФОРМА И ПРОГРАМ, треба глава која ће то све координирати, треба супер толерантно понашање „лидера“ и истакнутих појединаца,,не смије ту бити сујете и нарцисоидности.

    Другим ријечима, треба искрена спремност свих опозиционара на велика одрицања, односно, свим срцем припадање НАЦИОНАЛНО ОДГОВОРНОЈ ПРИЧИ, све као прави одговор бремену времена и посљедично сигурну побједу идеје, идеологије и програма, односно, побједу добро осмишљене стратегије која се код ЗЕЛЕНИХ СРПСКЕ зове „СРПСКА ЗА 21 ВИЈЕК“.

    Ја то нажалост нисам видио у дјеловању опозиционих партија после избора 2018 године, осим искрене жеље за промјенама код појединаца у СДС и ПДП.

    То је мени као визионару, стратегу и творцу спасоносног програма ЗЕЛЕНОГ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА, односно, доказаном патриоти који зна како одговорити садашњим изазовима и како извести Републику Српску из овог имбецилног стања било и остало мало, тачка.

  3. Стварно је за коментарисање неинтересантно ово дешавање у ПДП, зар не?

  4. Једним ударцем двије муве! А за ове из Подгорице, “непријатељ мог непријатеља (ни)је мој пријатељ”… смешно :)) :))

  5. Симо,

    да ти овдје одговорим на констатасцију о коментарисању на Фронталу РС’

    Све су твоји криви по више основа, тачка.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *