Петровићи добили жељене наследнике у Добоју и Требињу

Општи избори су иницирали неколико избора за упражњена мјеста у фотељама првих људи градова и општина. Највећи од њих, а тиме и најзанимљивији, били су Добој и Требиње.

понедељак, фебруар 18, 2019 / 15:31

Два Петровића, добојски Обрен и требињски Лука, били су очито прилично сигурни да ће њихов прелазак на виши ниво бити безболан по питању замјене. Стога није било посебне дилеме како ће изгледати исход ванредних избора.

Према првим подацима ЦИК, Мирко Ћурић је убједљиво побиједио Сашу Борјана, са скоро 68% гласова. Њих је било 14.590, што представља незнатно мање од половине уписаних бирача.

Борис Јеринић је освојио скоро 90% гласова, при излазности од 55%. Беспредметно је говорити о убједљивости јер су избори били посебан случај, и оно што је за анализу су сасвим друге ствари од тога ко су побједници избора.

Окопнила требињска опозицијa

У Америци постоје „свинг стејт“, савезне државе у којима бирачи не гласају доминантно за исту партију, па је код њих могуће да у једном циклусу гласају за демократе, а у другом за републиканце. Требиње се могло гледати као град у коме су могући обрти изборне воље.

Ћук је 2004. побиједио као кандидат СНСД, док је та странка била у опозицији, а нигдје у Херцеговини друга странка сем СДС није имала начелничко мјесто. Два циклуса након тога, док је СНСД у другом мандату републичке власти, Вучуревић (ПДП) постаје градоначелник. Након тога га је побиједио Петровић.

Оно што је фасцинантно је преокрет у броју гласова. Вучуревић и Вукановић су 2012. као противници СНСД имали у збиру више од 11.000 гласова, а Ћук 6000. На следећим изборима Петровић је имао 11, а Вучревић 8,5 хиљада гласова.

Какво је политичко стање у Требињу довољно говори то што је у односу на локалне изборе 2016. изашло скоро 5000 мање гласача. А Мирко Ћурић је имао око хиљаду и по мање гласова него Петровић. Борјан је освојио 4000 гласова мање него Вучуревић тада.

Смањење базена гласача расположених против СНСД се за шест година са једанаест смањило на четири и по хиљаде, а оних који су за власт коју персонификује СНСД, на стабилних десетак хиљада. Лако би могли извести закључак да је СНСД, уз нешто персоналних промјена и подмлађивања организације те чврсто држање главних полуга запошљавања (електро сектор) заробио Требиње. Један дио гласача је то прихватио и промијенио страну у нади да ће ту пронаћи интерес, док су други изгубили вјеру у изборе.

Добојско царство у другарству

СДС је у Добоју на локалу владао од 1990. чак и уз периоде у којима је СНСД имао успјеха на општим изборима. Међутим, након последњих, читав СДС је стао уз Петровића, који се приклонио Додику. Што је било (пред)видљиво и прије избора.

Централа СДС је претрпила такав ударац, да није имала кога да именује као противкандидата Јеринићу. Рјешење су нашли у Небојши Шајиновићу, који осим што је нови члан СДС, годинама не живи у Добоју.

Подршку Јеринићу дали су не само бивши чланови СДС, већ и њихови дојучерашњи смртни непријатељи из СНСД, као све друге странке у Добоју, изузев дјелимично СП, која је у освит предизборне ћутње поручила да – нешто не штима. А то је да не може преко ноћи најбољи избор постати неко ко је био дио гарнитуре против кога су се годинама борили и жестоко критиковали. Но то су урадили врло опрезно бирајући ријечи, да би рекли да не подржавају ни једног ни другог кандидата.

Ситуација у којој једног кандидата за градоначелника подржавају странке које имају 28 од 31 одборника, није била чудна ни бирачима. Солидних 55% излазности, тек 2000 мање гласача него 2016. свједочи да се нико значајније не буни због политичке травестије.

Јеринић је освојио 30.832 гласа, док су прије двије године Обрен Петровић и Милорад Живковић имали у збиру 35.682. Уз 3.354 колико је освојио Шајиновић (са овом цифром страначка листа на локалним изборима у Добоју имала би 3 одборника), можемо видјети колико је мали број оних који су сами себи пред изванредне изборе у Добоју рекли: Ово нема смисла!



3 КОМЕНТАРА

  1. ПДП и СП у Добоју су били за Јеринића, дакле у коалицији са СНСД и такозваном Обреновом групом, и осталим режимским курокасалицама који себе називају политичким странкама. Политички невежа Шајиновић имао је уз себе трагикомично политички неталентованог Вукоту, који је буквално спречавао примјерену кампању засновану на демаскирању једне криминалне организације која је већ преко десет година заробила град. И last but not least, кад говорите о резултату ових избора у Добоју, не заборавите да је Вукоту Говедарицу за предсједника Републике Српске предложио Обрен Петровић!

  2. Кад више од деценију немаш стратегију и изгубиш ТАПИЈУ на националну политику коју разумије и подржава у сваком тренутку твоје чланство, а поштују остали грађани, односно, кад покушаш да се „модернизујеш на погрешан начин“, управо се то десило СДС.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *