Конкурсно предсједништво

Предсједништво БиХ проводи конкурсе за радна мјеста. Четири су попунили кандидати који су већ радили у овој институцији. Пише: Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) Досадашњи генерални секретар Предсједништва Босне и Херцеговине (БиХ) Ранко Нинковић постао је самостални извршилац за питања одбране и цивилне команде над Оружаним снагама БиХ. Ријеч је о новој позицији у Предсједништву […]

петак, децембар 13, 2013 / 20:32

Предсједништво БиХ проводи конкурсе за радна мјеста. Четири су попунили кандидати који су већ радили у овој институцији.

Пише: Центар за истраживачко новинарство (ЦИН)

Досадашњи генерални секретар Предсједништва Босне и Херцеговине (БиХ) Ранко Нинковић постао је самостални извршилац за питања одбране и цивилне команде над Оружаним снагама БиХ. Ријеч је о новој позицији у Предсједништву која је уведена прије неколико мјесеци, на приједлог Секретаријата на чијем челу је задњих 11 година био Нинковић.

Од пет чланова конкурсне комисије, двоје је именовано на приједлог Секретаријата. Предсједница комисије је била Равијојла Павловић, шефица Одјела за протокол у Секретаријату, а међу члановима је била Мирза Хољан, секретарка Одјела за организационе и финансијске послове у овој служби. Преостала три члана су дошла са листе експерата Агенције за државну службу БиХ (АДС): секретар Министарства за вањску трговину и економске односе БиХ Хамдо Тињак, шефица Кабинета министра финансија и трезора БиХ Сања Јокић и Мијо Катана, шеф Уреда за Регистар залога у Министарству правде БиХ.

Уз Нинковића, за ову позицију се пријавило још девет кандидата, али је он најбоље оцијењен. Павловић и Хољан су одбиле разговарати са новинарима Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) о томе како су оцјењивали свога шефа на испитима током конкурсне процедуре те ко их је предложио у комисију.

Позиције за старе кадрове

Секретаријат Предсједништва БиХ припремио је Приједлог Одлуке о новој организацији ове институције која предвиђа преко 20 нових позиција. Одлука је усвојена у мају, на самом крају мандата генералног секретара, а два мјесеца након тога расписан је конкурс за самосталног извршиоца.

Истим конкурсем тражио се и нови генерални секретар и његова два замјеника. У вријеме Нинковићевог мандата на позиције замјеника нико није био именован.

Све четири функције су добро плаћене. Основна плаћа генералног секретара износи 3.092 КМ, његовог замјеника 2.621 КМ, док је за самосталног извршиоца за питања одбране планирано 1.998 КМ.

На конкурс се укупно пријавило 36 кандидата, од којих су четверица већ радила у Предсједништву. Управо они су добили најбоље оцјене.
На највишу функцију у Секретаријату изабран је Борис Буха, а за његове замјенике Џенан Селимбеговић и Мато Зеко. Њих тројица били су запослени у уредима чланова Предсједништва БиХ по основу привремених уговора.

Буха је претходно био савјетник за уставноправна питања члана Предсједништва БиХ Небојше Радмановића, Зеко савјетник за питања дијаспоре и демобилисаних припадника Оружаних снага БиХ Жељка Комшића, а Селимбеговић сарадник за односе с јавношћу у Уреду Бакира Изетбеговића.

Конкурсна процедура

До посла у бх. институцијама се долази полагањем јавног и стручног испита. Након што АДС објави оглас за посао у институцији и кандидати пошаљу тражене документе, они који испуњавају услове иду на тестирање знања. Прво се полаже опћи испит за јавне службенике, а потом слиједи провјера стручног знања на писменом и усменом испиту пред комисијом. На крају тестирања кандидат може имати највише 130 бодова.

Савјетник Буха био је јако близу најбољем резултату. Комисија га је оцијенила са 129 бодова, док је Нинковићу, Селимбеговићу и Зеки дала нешто више од 127 бодова. Поређења ради, најбољи други кандидат је освојио 102 бода.

У АДС-у наводе да је било за очекивати да они имају најбоље резултате, јер већ годинама раде у овој институцији на истим и сличним пословима.

Закон о државној служби у институцијама БиХ каже да су чланови комисије дужни поднијети оставку, уколико се нађу у сукобу интереса.

У АДС-у, који је провео конкурс, сматрају да није било оправданих разлога за изузеће Павловић и Хољан, јер нико од кандидата није приговорио на њихово чланство. Према њиховом објашњењу, чланови комисије могу бити изузети ако се докаже ризик од предрасуда и пристрасности. Такођер, кажу да то што су чланови комисије одлучивали о избору свога шефа није ваљан разлог за њихово изузеће.

Седамнаест кандидата који су испуњавали услове тражене јавним огласом одустало је од конкурса. Новинари ЦИН-а су контактирали њих седам.

Поједини су казали да нису дошли на испите због тога што се унапријед знало ко ће бити примљен, дио је казао да нису добили обавјештење о термину испита, а било је и оних који су одустали због болести или породичних обавеза. Секретаријат Предсједништва БиХ није доставио податке о броју упослених, али је у допису наведено да би, према новој систематизацији, ово административно тијело требало имати 80 упосленика. У Министарству финансија и трезора БиХ које исплаћује плаће државним службеницима кажу да у „Секретаријату ради око педесет људи“.

За осам нових позиција је АДС почетком прошлог мјесеца расписао интерни оглас. У Секретаријату кажу да ће те позиције бити попуњене транспарентно и у складу са законом. Према Закону о државној служби у институцијама БиХ, на интерни оглас могу се пријавити само државни службеници из институције у којој је расписан оглас, чиме ће и овај пут радна мјеста попунити особе које већ раде у Предсједништву.

Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) из Сарајева је прошле године објавио неколико прича о запошљавању у државним институцијама. Новинари су тада открили да се конкурси, углавном, расписују само формално, јер су нова радна мјеста већ резервисана за људе који раде у тим институцијама.

Велики број људи у БиХ сматра да запошљавање у државној служби представља бацање новца пореских обвезника на скупе процедуре и узалудно трошење времена и новца кандидата.



Оставите одговор