Катар, најбогатија држава свијета

Захваљујући растућим цијенама нафте и залихама гаса, земља персијског залива, Катар, са 1,7 милиона становника, прва је на листи најбогатијих држава свијета.

Катар је трећи у свијету по количинама резерви гаса, уз то је уложио огромна средства у инфраструктуру и средиште је бројних мултинационалних финансијских компанија. По државном уређењу је апсолутна монархија – емират. Након краја британског протектората 1971. земља се није придружила Уједињеним Арапским Емиратима, одабравши умjесто тога потпуну независност.

Kaтар је мјесто гдје ради велики број страних радника, а домицилно становништво говори арапским језиком. Катарски емир је из породице Али-Тани која доминира државом већ 150 година. Прије 13 година у овој земљи су први пут организовани локални избори.

Ал џазира, велика тв мрежа, има сједиште у Катару.

Мале, богате државе

Користећи податке ММФ-а за 2010. годину, према анализама бруто националног дохотка по глави становника израженог у куповној моћи у 182 земље, Форбс је саставио листу најбогатијих држава свијета.

Ипак, аналитичари подвлаче да богатство нације нема везе са благостањем становништва. У Катару, наводи Форбс, богатство је веома неравномјерно распоређено и огроман број популације је сиромашан. БДП је висок због добити од нафте, а будућност људи у земљи ће зависити од тога како ће се улагати тај новац од нафте.

Као и Катар, многе од земаља из 15 најбогатијих, ослањају се на своје природне ресурсе да попуне буџет. Чак и у Норвешкој, која је четврта на листи.

Kaтар је, иначе, домаћин Свјетског првенства у фудбалу, 2022. године. Прошле године, широм фудбалског свијета расправљало се о високим температурама током љета у овој земљи које би могле онемогућити нормално одигравање утакмица, па је чак било приједлога да се Мондијал игра зими. Што је одбачено када је Катар представио стадионе "нове генерације".

Печалба у пустињи

Идући трбухом за крухом, наши људи су стигли и до ове богате земље. Према ономе што причају, с обзиром да се Катар убрзано гради, највише посла има у грађевинском сектору, како за физичке раднике, тако и за инжењере. Неки који су били кажу да им је плата била око 1000 евра са плаћеним смјештајем. У зависности од уговора, понекад је немогуће напустити државу за вријеме трајања истог. Група грађевинских радника из БиХ ангажованих у Катару, прије двије године, оптужила је хрватску фирму “Ал Доха менпауер агенцију” за нехумане услове рада и кршење основних радничких права због чега су против послодавца поднијели и пријаве катарском суду. Неколико радника од укупно 250 грађевинаца који су градили огромно стамбено насеље у Дохи, главном граду Катара, тврдили су да сви раде на црно и без склопљеног уговора о раду. Послодавац им је, наводн, био одузео пасоше. Тврдили су да су били обманути приликом одласка у богату арапску земљу, јер им је било обећано да ће им бити уплаћивано пензијско и здравствено осигурање, од чега није било ништа,

Ипак, то је примјер који је доспио у јавност, а биће да многи раде и шуте, а некима је вјероватно боље, некима горе.

На свим врстама послова највише раде Азијати, а они наводно раде за много мањи новац – до 500 долара мјесечно.

"Сингапурћани"

Након Катара, чији је бруто национални доходак према паритету куповне моћи у 2010. години достигао 88 хиљада долара по глави становника, друго мјесто на листи припало је европској држави Луксембург са 81.000 долара.

Луксембург, земља од пола милиона становника, захваљујући законима строге банкарске тајне има репутацију финансијског раја.

Средиште технологије, производње и финансија на подручју тржишта Далеког истока, Сингапур, са 56.700 долара нашао се на трећем мјесту.

Слиједе земље чије се богатство заснива на природним ресурсима, првенствено нафти и гасу. Четврто и пето мјесто дијеле Брунеји и Норвешка са 48.000 долара бруто националног дохотка по глави становника.

Уједињени Арапски Емирати, су на шестом мјесту са 47.500 долара, док је Кувајт на 15. мјесту.

Сиромашни Конго

Најсиромашније три земље које су се нашле на самом дну листе су афричка држава Бурунди (400 долара), Либерија 386 долара и Демократска Република Конго (312 долара).

Према подација Агенције за статистику БиХ, БДП по глави становника у 2010. години износио је 6.397, али не долара, него конвертибилних марака.