Идеје се не троше – умножавају се!

Интервјуисали смо једну партију, мало другачију.

Ипак, себе зову политичарима информационог доба, чији је циљ парламент. Oни кажу да сам концепт "интелектуалне својине" има онтолошку грешку, да сваки концепт знања и комуникација данас мора да буде отворен јер се тако његове идеје не краду, већ умножавају.

Слободне информације – слободно друштво – тврде у српској Пиратској партији.

Пират Александар Благојевић приближио је своју организацију и циљеве читаоцима који мало или ништа знају о њима. За шта се, бори Пиратска партија?

Потреба за Пиратском партијом се материјализовала у Шведској 2006. године, када је цензорски лоби покушао да угаси највећи сајт на свету за размену података на Интернету, thepiratebay.org. Нет генерација је реаговала и Пиратска партија Шведске је експлодирала одмах након рације сервера Пајрат беја. Једна од првих вести у вези са рацијом тпб сервера на популарном про пиратском сајту торент фик http://torrentfreаk.com/the-pirаtebаy-is-down-rаided-by-the-swedish-police/

Уочи тих догађаја Рик Фалквинге, оснивач пиратског покрета је формирао чувену мejл листу http://lists.pirаteweb.net/mаilmаn/listinfo која је убрзо постала један од медијума на којем пиратски покрет добија своју форму коју укратко карактеришу неколико грађанских акција.

– реформа копирајт закона
– укидање патентног система
– поштовање права на приватност

Наше информационо друштво треба паметну информациону политику јер је информација валута нашег доба. Од есенцијалне је важности паметно руковати информацијама и заштитити интегритет појединца. Свима нам је битан Интернет и морамо се потрудити да одлуке у овој сфери остану у нашем поседовању.

Генератор промене данас је слободан проток информација који се у оваквом облику никада у историји ни једне од цивилизација које смо открили или упознали није десио. Закони и регулативе из прошлог доба су престали да важе и људи их више једноставно не перцепирају као део реалности. На пример закон који регулише монополе на копирање (copyright) је ослоњен на онтолошку грешку постојања такозване “интелектуалне својине” и данас скоро све кориснике цивилизацијског сазнања доводи у позицију криминалца јер тобоже ми грађани кориситмо такозвану “интелектуалну својину” без претходне дозволе или купљених права да је користимо. За актуелни правни систем, ми обични грађани смо криминалци који неовлашћено користимо знања и информације за живот.

Идеје се не троше већ се умножавају коришћењем, тако да не постоји крађа тј. отуђење такозване “интелектуалне својине” од њеног првобитног имаоца. Први креатор идеје или неког система знања је и даље власинк тих истих информација, док креатор дељењем заправо обезбеђује чување на ултимативном медијуму: знања и информације упија и чува динамична и жива људска заједница. Даље, заједница аутору враћа квалитетне повратне информације у вези са делом и проноси вест о истом. Више њих чује за дело, више њих га конзмира, више њих га купи и небројен број пута се реемитује и рециклира. Ефекат овакве комуникације осећамо сваки дан. Лакоћа којим се информишемо, комуницирамо и послујемо је неупоредива са рутинама од пре само десет година! И сви, апсолутно сви имамо бенефит од оваквог модела комуникације. Запамтите, идеје се не троше – умножавају се!

Да ли се ви залажете да сви можемо бесплатно, када код пожелимо, скидати музику, филмове и остало што називамо "интелектуалним добром", са интернета?

Наравно, то је сама основа новог модела економије који се базира на отвореној комуникацији. Визионарске и узорне компаније већ неколико година послују по овим принципима. Практично све компаније ИТ доба послују на отвореним принципима.

Компаније прошлог доба су приморане, што због тржишта које је постало конкурентније што због закона (за које пирати даноноћно лобирају да се измене и прилагоде реалности) да отварају своје моделе. Опасно је данас затварати свој концепт, знања и комуникацију. Наравно онај јавни слој који осигурава размену знања и који је свима кориснији да буде отворен. Чак и најзатвореније и ретроградније компаније имају тренд као отварању.

Кажете да сте активисти, а не политичка партија, али да је због промјена неопходно да се уђе у политику. Ако сте у политици, шта би били конкртени циљеви ваше борбе, рецимо, када би се задесили у парламенту?

Ми нисмо политичари прошлог доба. Ми смо политичари Информационог доба који су се заузели за чување и осигуравање слободног протока информација јер једноставно осећамо да је то неопходно. Ми нисмо променили своје животе и почели да се бавимо политиком јер би то била једна згодна степеница у каријери. Не, ми креирамо политику новог доба на потпуно другачији начин – отварамо механизме и такозвани ексклузивитет елите враћамо на прагматичан и употребљив граћански, хумани ниво.

Када реализујемо план уласка у парламент, хитно ћемо се бавити отварањем свих институција које су ту за грађане док ћемо у исто време осигуравати све аспекте интегритета грађана. Нарaвно, економија базирана на регионализацији са очуваним националним интересом су такође сама база наше политике. Регионализација у смислу чувања отоворене комуникације и превазилажење свих препрека из прошлости, а национална стратегија у смислу чувања малих и средњих предузећа, стимулација оних делова привреде који су наша карактеристика и снага а не увежена стратегија.

Оно што традиционални политичари не знају а ми одрасли са Интернетом у крвотоку знамо јесте деперсонализација управе. Чак и када би традиционалним политичарима из доба које управо пролази дали детаљан нацрт како да отворе институције и осигурају интегритет својих грађана они то једноставно не би знали да ураде јер су им покретачка енергија и смисао бављења политиком персонализација политичких идеја и/или акција.

Тај део отварања институција и чувања хуманог грађанског друштва ћемо урадити ми, јер као што сам рекао ми смо једни од вас, ми смо грађани који су видели значај овог времена и импликације промена, и једноставно смо се заузели за себе и наше најближе.

Напомена: Текст нисмо скраћивали, али јесмо подијелили. Други дио интервјуа читајте у суботу, 27.08.2011. на Фронтал.РС