Грчка дише на другу сламку

На Самиту шефова држава и влада земаља еврозоне донесене су одлуке које ће омогућити да се Грчка, други пут заредом ове године, спаси од банкрота, јавио је дописник Срне из Брисела.

Атини је омогућена реструктурација дуговања, знатно продужење рока доспијећа и јако олакшани услови отплате.

Европски лидери чије земље користе евро договорили су се да с циљем спречавања даљег ширења кризе, одобре ову "ванредну" помоћ Грчкој. Ангела Меркел, Никола Саркози и други шефови држава рекли су да не желе да се поступак који су покренули, назива дјелимичном одгодом на уговорене обавезе плаћања, али експерти упозоравају да ће рејтинг агенције ипак закључити да је ријеч о томе.

ЕУ лидери су се договорили да рокове за враћање дугова Грчкој продуже са седам и по година на 15 година. Каматна стопа по којој ће еврозона, из Европског стабилизационог фонда, да одобрава кредите смањена је са четири и по одсто на три одсто.

У санацији финансија Грчке учествује и приватни сектор тиме што би на тридесет година био продужен рок за наплату грчких државних обавезница које доспијевају до 2019. године.

На тај начин обезбијеђено је да приватни сектор, односно банке, пензиони и други фондови, те осигурања, ипак добију своја улагања назад.

На основу овог аргумента предсједник Европског савјета Херман Ван Ромпеј је рекао да је ЕУ обранила стабилност евра што је важно за цијелу еврозону. Спријечило се ширење "заразе" и побољшани су механизми еврозоне. Он је навео да су се сви сложили око ових одлука.

"Проблеми еврозоне могу бити ријешени само на највишем нивоу и врло брзо. Из серије дужничких криза, настала је кризна и тешка ситуација за све и зато смо одлучили да је ријешимо", рекао је Ван Ромпеј.