Домаћа производња задовољава четвртину потреба
БиХ домаћом производњом задовољава тек четвртину својих потреба за храном, док све остало увози. Осим што због прекомјерног увоза хране годишње губе милијарде, домаћи произвођачи упозоравају да храна која се увози у великој мјери не задовољава ни основне критеријуме квалитета, пише “Вечерњи лист”, издање за БиХ. Према документу “Информација о стању прехрамбене индустрије у ФБиХ […]
БиХ домаћом производњом задовољава тек четвртину својих потреба за храном, док све остало увози.
Осим што због прекомјерног увоза хране годишње губе милијарде, домаћи произвођачи упозоравају да храна која се увози у великој мјери не задовољава ни основне критеријуме квалитета, пише “Вечерњи лист”, издање за БиХ.
Према документу “Информација о стању прехрамбене индустрије у ФБиХ у 2014. години”, коју је припремило федерално Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства, укупан увоз робе током 2014. године износио је око 15,78 милијарди КМ, од чега на увоз пољопривредно-прехрамбених производа отпада око 2,72 милијарде КМ.
Тако је удио пољопривредно-прехрамбених производа у односу на укупан увоз робе у БиХ заступљен са 17,28 одсто.
Подаци показују да је на нивоу БиХ увоз живих животиња, изузев перади, чак 60 пута већи од извоза, док из ФБиХ уопште није било извоза живих животиња.
“Увоз меса, осим меса перади, је веома велики и од тога се скоро двије трећине увозе у ФБиХ”, наводи се у информацији.
posledica razaranaje industrije, narod koje ne može da se prehrani, nego mora 75% hrana da uvozi, a pri tom diže kredite da bi sebi u inostranstvu kupio hranu ne može preživeti. Narod više ne može živeti u parazitizmu da svi parazitiraju na budžetu i državnim preduzećima koja se ekonomksi uništavaju poput elektroprivrede koja se pljčkom gura u gubitke umesto da ostvaruju milijadu godišnje dobiti iz koje bi se gradile hidrolekrane. BiH ima 70% neiskorišćenih hidropotencijala. To je kapital koji 25 godina otiče rekama, a političari se svađaju, i hoće da to daju pod koncesiju stranom okuptoru (investoru).
Rešenje je da se prepolove budžetke plate i polovina budetlija preuzemeri u poloprivredu i prehrambenu industriju.
Rad mora biti plaćan a ne parazitsko sedenje po kancelarijama.
Kada poljopirvrednom porizvođači mlekare budu plaćale litar mleka 1,4 KM omesto 0,4 KM tada će biti proizvodnje.
HARP klimatsko oružje kojim nas svake godine Zapad napada sušama ili poplavama naizmenično je doprineo da proizvdonja hrane u BiH padna na 25% domaćih potreba za hranom!
Država odbija da prizna HARP-klimatsko oružje koji preko jonosfere utiče na vazduše struje i ciklone u atmosferi upravajući oblacima, izazvivajući kiše ili suše.
Prošle godina HARP je napravio zastrašujući štetu. Ove godine nas nakon poplava bombarduju visokim temeperaturama koje prže sve na zemlji.
Država umesto da zaštiti narod od delovanje klimatskog oružja, ona ne priznaje da postoji to oružje, kao što hidrometeorološki zavod odbija da prizna zaprašivanje iz aviona, pa chemtrailsa – trageove koji ostaju tumače kao obične tragove koji ostaju iz aviona. A stotine tona metalnih oksida u vidu prašine se sručilo na naše, glave, truju nas, i zaprašuju kao pacove. A tek vakecine, nametnuti genocid, uništavanja čovekovog prirodnog imoniteta korporativna zvanična medicina neće da prizna jer njima u sprezi sa farmaceutksom industrijom je potreban profitabilan trajni bolesnik a ne zdrav čovek. Lekari sve ljuse posmatraju kao pacijente, oni samo vuku čak i zdrave ljude u domove zdravlja da bi ispinuli normu za višestruko veći broj zaposlenog osoblje po domovima zdravlja.