Добојска газета: Као у вријеме првих новина

Мало која информација о раду локалне власти му промакне. За сваки потез или одлуку, руком на бијелој хартији испише коментар, или критику и остави на најпрометнијим мјестима за оглашавање, и тако из дана у дан, мјесецима.

Добојлије већ по правилу шетњу користе за читање несвакидашњих вијести.

Од раскола у борачкој, преко протеста за смјену градоначелника, уласка у Заједницу општина турског свијета, до истрага о којима се шушка, све уредно биљежи. Критикује и опозицију, али углавном владајуће. Они се не осврћу, јер је начин на који ради, кажу, неозбиљан..

“Из разлога што се појединац или група анонимно крије давајући разне квалификације и вријеђајући градоначелника а самим тим и 25 000 грађана који су му на изборима дали повјерење”, рекао је Здравко Ђуричић, портпарол Градске управе Добој.

Слично мисле и социолози. Већи ефекат би се постигао да открије свој идентитет. Ипак у грађанској непослушности виде и добру страну.

“Лоше је то што је анонимно, а позитивна ствар је што постоји критика јер и најуређеније друштво и системи су подложни критикама и треба да се критикују”, казао је социолог Давор Видаковић.

Мишљење појединца ипак, каже Видаковић, тешко може нешто да промијени. Суграђани сматрају да није без истомишљеника, и да је вјероватно испровоциран лошом комункацијом власти и грађана. Власт поручују, нема потребе за писаним порукама, њихова врата су отоврена за разговор.