Демофест 2012: Зашто чекати крај?

На Демофесту ове године је скоро као некад. Кажем скоро, јер је боље.

Пише: Дани(ј)ел Симић

Примјетио сам да се у посљедње вријеме распишем озбиљно и нашироко само у случају када пишем о Јадовном, или када је у питању Демофест. Оба ова пројекта заслужују највећу пажњу и бригу заједнице. Ма колико неком изгледали различити, они раде веома сличан посао.

Но, пустимо то сад.

То буде тако опширно, зато што остаје као неки поетизовани историјски документ о нечему о чему се слабо прича или се при погледу на то не заузима тај угао. Стога, одлучих да овогодишњу апологију Демофесту напишем што прије и да се трудим да буде што краће. Ваљда тај ниво организације којом се овај фестивал опосли, не треба више одговорнима за буџетску расподјелу у овој држави појашњавати (као што сам чинио раније) надуго и нашироко.

Не могу да чекам да прође и финално вече, морамо мало мијењати ствари.

Демофест је ствар јасне креативности у односу са јавношћу, која сваке године дода нешто ново у понуду, прати трендове и бар три дана у нечему поставља Бању Луку и Српску на прво мјесто у тзв. региону (читај: бивша СФРЈ).

На тај начин Акваријус показује стварно да је најозбиљнија маркетиншка кућа коју код нас можете наћи и зачепио је уста свим оним злобним душебрижницима који су се бунили што државни новац добија приватна фирма…

Имамо ми још приватних твртки са сличним описом радног мјеста као Акваријус, али они слабо остављају неке задужбине. Или бар не ових димензија.

Ако ћемо у односу на резултате приватних медијских империја, које добијају сваке године пет милиона искришканих на неједнаке части, сад је дошло до тога да власти требају Акваријус љубити у дупе. Осим што дају паре, наравно.

А све због тога што организују овакву ствар, на овакав начин. Да се разумијемо, треба то све направити. А ови то праве веома добро и за пет година су се баш увјежбали.

Оно што бих у овом политичко-логистичком дијелу хтио да нагласим (и са тим завршавам), јесте да би стварно било у реду да се наредне године не мора правити паника око тога да ли ће овог фестивала бити, или неће.

Де, људи, министре, премијеру; стварно се уозбиљите више.

Сведимо ствари на своју мјеру

Демофест ове године први пут не доводи неке музиканте из бијелог свијета, већ из оног из којег долазе вокално-инструментални састави који се и пријављују за такмичење. Тај потез је нешто што је требало да се деси од самог почетка. Ово са Новел Ваг и Терапи, са Ејжн Даб Фондејшн и Трикијем, са кокицама и кикирикијем; било је заправо бацање бисерја пред свиње.

Са друге стране, то показује и онима који се пријављују, шта могу постићи уколико им упали на Демофесту. А могу постићи довољно, ако не и пуно.

Још давно се дало примјетити, на Егзиту напримјер, да Партибрејкерси и слични састави, скупе више масе и озбиљније их попале, него што то уради нека пројектована звијезда из свијета. А то се дало регистровати и на Демофесту раније.

Овај пут није било тих проблема. Било је препуно и на Мајке, и на Дарквуде, и на ТБФ. Сви су знали све пјесме, и баш им је било драго што слушају баш те групе. Доводити оне који се у западном свијету проглашавају за звијезде, било би просто бацање пара.

И ове године људи слабо слушају оно што је на овом фестивалу највриједније, а то су управо ти демо бендови који долазе од Триглава до Ђевђелије. Стварно се ту да свашта видјети и то је она опрашивачка прилика која ће разасијати сјеме домаћих бендова, до високих стабала у региону која ноћу цвјетају звијездама у крошњи.

Ђе су муда браћо?

Мени се највише допала најава фронтмена металаца из Подгорице, коју је завршио са: Ђе су муда браћо!? Натјерало ме то да се запитам имамо ли ми у Бањој Луци уопште тог алата?

Симпатична плавојкица из ‘Рватске, која води програм, направила је гаф чији садржај сада није битан, осим што је поменула др Фрању Туђмана. Сви су то примјетили. Свима је засметало. И публици и организацији и медијима. Нико званично ништа није рекао.

То, по ко зна који пут, указује да је Бања Лука екстремно толерантна и питома средина, без обзира што неки упорно покушавају да њихова мука пређе на другога. У овом случају на главни град Српске. Довољно би било да замислим себе како негдје у Ријеци, Загребу, Сплиту, Осијеку… изађем на сцену и направим неку шалу која завршава са „… како би то рекао др Радован Караџић“.

Не да би публика звиждала, организатори ми ускратили хонорар, већ би ме буквално ухапсили. Оглобили, забранили улазак у земљу и сличне озбиљне ствари.

И ту поново долазимо до везе између пројеката Демофест и Јадовно. Треба помоћи оба, будући да вечерашње финалне звијезде из комшилука памтимо како су прашили по првим линијама 1991. године и пјевали пјесму „Хрватска мора побиједит’“. Ту, наравно, не мислим на Сопот.

Мислим да ћу зато избојкотовати Гопца и другаре, па не могу да чекам финале. Код Срба се овакви инциденти рјешавају на индивидуално-личном нивоу, док су код свих осталих народа са којима смо били у рату, за то задужен систем државне принуде.

Све у свему

Најсимптоматичније је што је дражесна водитељка програма (иначе има баш добрих фазона дјевојка) натрчала баш Бањолучанину. Инсистирала је на надимку и Крави претјерано, па је фасовала једну озбиљнију провалу уживо у програм. Од тада је у шали зовемо Јуница.

То ме држи у нади да код нас још увијек има људи са мудима.

Демофест је ове године веома квалитетан фестивал. Додао је неке нове садржаје, одржао је квалитет од раније. Усталила се пракса да се награђује састав из Бање Луке, Демони за плаћање пића су постали Бетони, уведена је бесплатна бежична интернет мрежа и видео бим за јавно твитовање посредством паметних телефона.

Ово посљедње је веома занимљиво нама са Фронтала, будући да смо ми ту да помогнемо из одијељка за ћирилични сајберсвијет.

За онај скромни допринос који смо за свог вакта давали Демофесту, испоштовани смо тако што нам је лого стављен (крајње десно) на фототапете испред којих се дају изјаве. Тако смо и ту нешто промијенили у смислу наше главне замјерке на Демофест. Било је нешто написано и на ћирилици.

Додуше Фронтал је на Демофесту једина ћирилична ствар, будући да сви знамо да скраћеница националне ТВ куће Републике Српске заправо значи ПТПЦ.

Упркос најавама, киша ове године није пала, па је зато све друго отишло у небо.

Одох сад и ја напоље

——————————————————-

П.С.
Надам се да ове године нијесам претјерао с количином написаног, јер је ту има још свашта за рећи. И тета Бисера је била одлична пред опроштајни концерт, чак и са својим падом. И роштиљ са бесплатним купањем је занимљив. И уређење простора је било добро. И све у свему, имам неки страх од ненадахнутог призвука, али заиста смо се лијепо провели. Не могу ја то све обухватити, а да не напишем маратонски текст…