Дани(ј)ел Симић

Дани(ј)ел Симић: Закон о језику и писму са посебним потребама

Закон о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма потпуно је непотребан документ. Да је било воље, све што се прописује и очекује од примјене новог закона могло се постићи у постојећим оквирима.

среда, 15 септембра, 2021 / 17:28

То сам тврдио још на својевременом Форуму о ћирилици, сазваном од стране ресорног министарства Владе Републике Српске. Од тада нико није ни покушао да уважи моје приједлоге. Приједлоге мјера за које сам наглашавао да неће бити потребна било каква додатна средства из буџета. Тиме се завршава и оцјена предметног закона, на крају приједлога по хитном поступку.

Што се Србије тиче, овај закон не доноси ништа ново осим новчаних казни за непоштовање устава. Непоштовање Устава Србије, који каже да је званични језик српски, са његовим писмом ћирилицом, прије да је кривично дјело, него прекршај кажњив глобом.

Шта је то до сада пријечило врховну власт у Србији, Александра Вучића поименце, да једним телефонским позивом измјени навике свих државних службеника и да се у свим органима државне управе користи писмо прописано као званично уставом?

Такође и сви медији у држави.

Имамо ситуацију да неке земље, као Украјина, у силној мржњи према свему источном, односно руском и незападном, доносе законе о забрани употребе руског језика у јавној употреби?! Језик који је већински у Украјини, уколико га употријеби конобар, продавац, кондуктер или било који "јавни службеник" – подлијеже кажњавању. При том, то се не односи, као овај српски закон, искључиво на државне установе, него и на приватне.

Не само то, већ пуштају и пробне балоне како Украјина треба прећи на – латиницу.

У исто то вријеме Александар Вучић има свој предизборно-постизборни логотип на латиничном писму (АV), док је најавио закон латиничним писмом на Инстаграму.

У Републици Српској, у којој је насиљем високих представника измјенен Устав и наметнути амандмани према којима српски језик и ћирилично писмо нијесу више званично писмо и језик, него су равноправни са хрватско-муслиманском латиницом и језичким стандардом, оваква врста закона можда дјелује потребније.

Али и то је криви пут.

Прије свега очекујем да ће ефбиховско-охаеровска страна ићи на то да је закон неуставан. Чудим се што се још увијек не оглашавају тим поводом. А хоће. Но, када се огласе, то је одличан шлагворт да се крене у правом смијеру.

Овај закон треба направити излишним, на начин да се Република Српска сјети да њени грађани имају људска права, да је номинално демократски уређена земља и устане у заштиту свог достојанства по домаћем и међународном праву, одбацујући нелегално и неуставно наметнуте амандмане на устав којим је побрисано његових првих осам чланова.

Ових дана је максимално екслоатисана фраза "српско јединство" у погледу заједничког бојкота новонаметнутог земаљског поглавара Кристијана Шмита и његовог ауторитета, као и ауторитета Суда БиХ у провођењу наметнутих законских одредби Кловна Валентина (Инцка) о увођењу вербалног деликта за неслагање са одлукама и терминологијом антисрпског Трибунала у Хагу. Посебно око обавезе употребљавања термина "геноцид" за нешто што то није.

Треба, у оквиру "српског јединства" исто испитати на данашњи дан и у пакету одбацити све наметнуте одлуке свих високих представника иза којих не стоји Народна скупштина РС. А управо уставни амандмани о укидању српског језика и писма као једино званичних, никада нијесу прошли процедуру у НСРС, него су изравно из канцеларије ОХР прослијеђени за штампу у Службени гласник РС.

Свој сопствени језик и писмо је нешто што се употребљава и његује из љубави и са поносом.

Никако по казни или уз финансијске олакшице.

Сама чињеница да смо донијели закон који силом покушава да наметне нешто што би требало да буде кућно васпитање, грозоморно је поразна за цјелокупно српско национално биће.

Фронтал.РС који сам основао прије 13 и по година никада да није добио никакву олакшицу или повластицу у раду зато што је "једини ћирилични портал западно од Дрине". Ми смо то све ове године радили не зато што смо очекивали да зато будемо награђени – већ зато што је једино тако исправно.

Исто тако, новоустановљени празник око којег се треба окупити "српски св(иј)ет" је по мом мишљењу потпуно непотребан, као и овај закон. Уколико постоји Устав – чему закон и чему неки нови празник – уколико већ постоји Видовдан.

Дан са много јачом симболиком и општесрпским значајем. И, ипак, чувенијом битком од пробијања Солунског фронта. Јунаштво са Кајмакчалана је, без сваке сумње, врхунско достигнуће мучеништва и саможртвовања српског народа у свјетским оквирима. Ту да не буде забуне.

Но, као неко ко се толике године бори за очување самосвојности српског народа, гдје је у духовном погледу српско писмо његов угаони камен, не могу и нећу да одбијем било какав позив за српско јединство, свијест о битности слободе и части заставе.

А без икаквог разлога Србија и Српска сада имају различиту заставу, а брука од ПЦ-амблема се, умјесто као срамота коју треба сакрити, и даље користи и промовише.

Често имам обичај рећи да Срби цијене слободу више од разума.

У то име и са таквом мишљу, честитам вам 15. септембар.

Од сутра је Фронтал.РС једини по закону.