Драгољуб Збиљић: Ово су можда моји последњи текстови о ћирилици
У периоду сам кад полако бројим своје лепе године. 79. ми је.
У периоду сам кад полако бројим своје лепе године. 79. ми је.
Одавно није било вијести у нашем одјељку Азбуковаскрсеније. Тако да ова заслужује насловну страну, гдје је већ на фотографији издвојено оно најзначајније. И најрадосније.
Поштоване колеге, Удружење новинара Републике Српске са изузетним задовољством честита осамдесету годишњицу Гласу Српске, нашем најстаријем медију.
Ова фотографија је на толико начина сублимација стања у којем се налази наша културно геноцидисана нација, односно стања и правца дјеловања државних органа Републике Српске.
Сазнали смо да ће за ишчекивани нови српски правопис питање писма решавати комисија у саставу: проф. др Мато Пижурица, проф. др Александар Милановић и проф. др Виктор Савић. Иако је Одбор увек игнорисао напоре у одбрани ћирилице од школованих Срба које су улагала удружења ЋИРИЛИЦА Нови Сад и СРПСКА АЗБУКА Београд, јављамо се још једном у нади да би неке изнесене чињенице и мишљења могле бити од користи комисији.
Градски одбор Српског просвјетног и културног друштва /СПКД/ "Просвјета" Бијељина организује у суботу, 27. маја, републичко такмичење "Ћирилице, чедо моје".
Велика је вјероватноћа да сте њен текст видјели и ви. Можда чак и подијелили. Оно што нисте знали, јесте ко га је заиста написао.
Анђела Продановић, ученица деветог разреда "Прве основне школе" из Сребренице, освојила је прву награду на конкурсу "Језик наш насушни" за најбољи ћирилични рукопис у категорији ученика од шестог до деветог разреда основне школе.
"У прошлом вијеку, за вријеме аустроугарске окупације смо доживјели забрану употребе ћириличног писма што је стравична и драстична мјера. Знамо шта се догађало у Независној Држави Хрватској /НДХ/, али то стално гушење ћирилице кроз тај вијек што јавно, што перфидно, учинило је своје да је 1983. године, према неким статистикама, ћирилица пала на 31 одсто", истакао је Бјелошевић.
Фонд АП Војводине за избјегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, обезбиједио је осам милиона динара /око 136.000 КМ/, за побољшање јавног информисања путем медија на српском језику и ћирилици на подручју земаља региона.
У периоду сам кад полако бројим своје лепе године. 79. ми је.
Одавно није било вијести у нашем одјељку Азбуковаскрсеније. Тако да ова заслужује насловну страну, гдје је већ на фотографији издвојено оно најзначајније. И најрадосније.
Поштоване колеге, Удружење новинара Републике Српске са изузетним задовољством честита осамдесету годишњицу Гласу Српске, нашем најстаријем медију.
Ова фотографија је на толико начина сублимација стања у којем се налази наша културно геноцидисана нација, односно стања и правца дјеловања државних органа Републике Српске.
Сазнали смо да ће за ишчекивани нови српски правопис питање писма решавати комисија у саставу: проф. др Мато Пижурица, проф. др Александар Милановић и проф. др Виктор Савић. Иако је Одбор увек игнорисао напоре у одбрани ћирилице од школованих Срба које су улагала удружења ЋИРИЛИЦА Нови Сад и СРПСКА АЗБУКА Београд, јављамо се још једном у нади да би неке изнесене чињенице и мишљења могле бити од користи комисији.
Градски одбор Српског просвјетног и културног друштва /СПКД/ "Просвјета" Бијељина организује у суботу, 27. маја, републичко такмичење "Ћирилице, чедо моје".
Велика је вјероватноћа да сте њен текст видјели и ви. Можда чак и подијелили. Оно што нисте знали, јесте ко га је заиста написао.
Анђела Продановић, ученица деветог разреда "Прве основне школе" из Сребренице, освојила је прву награду на конкурсу "Језик наш насушни" за најбољи ћирилични рукопис у категорији ученика од шестог до деветог разреда основне школе.
"У прошлом вијеку, за вријеме аустроугарске окупације смо доживјели забрану употребе ћириличног писма што је стравична и драстична мјера. Знамо шта се догађало у Независној Држави Хрватској /НДХ/, али то стално гушење ћирилице кроз тај вијек што јавно, што перфидно, учинило је своје да је 1983. године, према неким статистикама, ћирилица пала на 31 одсто", истакао је Бјелошевић.
Фонд АП Војводине за избјегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, обезбиједио је осам милиона динара /око 136.000 КМ/, за побољшање јавног информисања путем медија на српском језику и ћирилици на подручју земаља региона.