Неексклузивно: Шта пише у закону о употреби и заштити језика српског народа и ћириличког писма

Између осталог: Новчаном казном од 1.000 КМ до 5.000 КМ казниће се за прекршај орган, организација и друго правно лице уколико приликом коришћења ћириличког писма у правном промету поступа супротно члану 8. овог закона.

среда, 15 септембра, 2021 / 14:09

РЕПУБЛИКА СРПСКА

ВЛАДА

Бања Лука, септембар 2021. године

ПРИЈЕДЛОГ

(по хитном поступку)

ЗАКОН

О ЗАШТИТИ, ОЧУВАЊУ И УПОТРЕБИ ЈЕЗИКА СРПСКОГ НАРОДА И ЋИРИЛИЧКОГ ПИСМА

Члан 1.

Овим законом уређују се систем заштите, очувања и начин коришћења језика српског народа и ћириличког писма у Републици Српској (у даљем тексту: Република), као нематеријалног културног насљеђа.

Члан 2.

Језиком српског народа, у смислу овог закона, сматра се стандардизован и нормиран тип језика, с ијекавским и екавским књижевним изговором, као средство и опште добро националне културе.

Члан 3.

Ћириличким писмом, у смислу овог закона, сматра се стандардизован тип ћирилице језика српског народа, која представља темељ културног и националног идентитета.

Члан 4.

Језик српског народа и ћириличко писмо представљају нематеријално културно добро од изузетног значаја за Републику.

Члан 5.

Језик српског народа и ћириличко писмо, као нематеријално културно насљеђе, у смислу овог закона, представљају средство и опште добро за Републику, који пружају осјећај идентитета и континуитета српског народа на начин којим се уважава његов интегритет и штити његова културна вриједност.

Члан 6.

Граматички изрази употријебљени у овом закону за означавање женског или мушког рода подразумијевају оба пола.

Члан 7.

Систем заштите и очувања језика српског народа и ћириличког писма представља:

1) јединствен приступ очувању језика српског народа и ћириличког писма као нематеријалног културног насљеђа,

2) заштиту и очување језика српског народа и ћириличког писма као нематеријалног културног насљеђа и преношење будућим генерацијама у изворном облику,

3) стварање неопходних услова за очување језика српског народа и ћириличког писма као нематеријалног културног насљеђа и предузимање потребних мјера за јачање свијести о значају његовог коришћења,

4) ширење сазнања о вриједностима и значају језика српског народа и ћириличког писма као нематеријалног културног насљеђа,

5) подстицање правилног изражавања, познавања и правилне употребе језика српског народа и ћириличког писма.

Члан 8.

Јединствен приступ очувању језика српског народа и ћириличког писма као нематеријалног културног насљеђа подразумијева обавезу свих органа, организација и других правних лица да, приликом коришћења ћириличког писма у правном промету, користе стандардизован облик ћириличког писма, поштујући његов интегритет и штитећи његову културну вриједност.

Члан 9.

Републичким прописима и прописима јединица локалне самоуправе, у складу са посебним законима, могу се установити пореске и друге административне олакшице за привредне и друге субјекте који у свом пословању, односно у обављању своје дјелатности одлуче да користе ћириличко писмо, што укључује и коришћење ћириличког писма у електронским медијима и приликом издавања штампаних јавних гласила.

Члан 10.

(1) Културне и друге манифестације које се финансирају или суфинансирају из јавних средстава обавезне су да, с циљем промовисања, очувања и његовања ћириличког писма, имају лого и назив манифестације исписан на ћириличком писму.

(2) Манифестације из става 1. овог члана које имају лого и назив манифестације исписан на латиничком писму, обавезне су да имају лого и назив манифестације исписан и на ћириличком писму.

Члан 11.

(1) Друштвена брига о заштити и очувању језика српског народа и ћириличког писма нарочито се огледа у:

1) промовисању, очувању, његовању и обавезној примјени норме стандардизованог језика српског народа и ћириличког писма,

2) очувању и ширењу поштовања за дијалекте у њиховој специфичној функционалној употреби,

3) подршци проучавању и афирмацији српског писаног насљеђа и његовој заштити од присвајања и фалсификовања,

4) подршци заштити и очувању језика српског народа и ћириличког писма у земљи и иностранству.

(2) О нормирању, његовању, унапређењу и заштити језика српског народа и ћириличког писма брине се Савјет за стандардизацију језика српског народа и ћириличког писма (у даљем тексту: Савјет), у сарадњи са другим културним, научним и образовним институцијама и установама.

(3) Влада Републике Српске, на приједлог министарства надлежног за послове културе, именује Савјет, на период од четири године.

(4) Савјет броји седам чланова, од којих су најмање два члана представници Одбора за стандардизацију српског језика.

Члан 12.

Савјет у свом раду:

1) анализира и даје мишљења о стању језика српског народа и ћириличког писма,

2) даје сугестије у креирању и спровођењу система заштите и очувања језика српског народа и ћириличког писма,

3) даје приједлоге за развој и унапређење стања језика српског народа и ћириличког писма,

4) даје сугестије и приједлоге за унапређење других питања у области заштите, очувања и коришћења језика српског народа и ћириличког писма,

5) подноси извјештај о раду Влади Републике Српске.

Члан 13.

(1) Управни надзор над спровођењем овог закона врши Министарство просвјете и културе.

(2) Инспекцијски надзор над примјеном овог закона врши Републичка управа за инспекцијске послове, путем надлежних инспектора.

Члан 14.

(1) Новчаном казном од 1.000 КМ до 5.000 КМ казниће се за прекршај орган, организација и друго правно лице уколико приликом коришћења ћириличког писма у правном промету поступа супротно члану 8. овог закона.

(2) Новчаном казном од 1.000 КМ до 5.000 КМ казниће се за прекршај организатор културне и друге манифестације уколико поступа супротно члану 10. овог закона.

Члан 15.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Српске".

Број: ПРЕДСЈЕДНИК

Датум: НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

Недељко Чубриловић

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

ПРИЈЕДЛОГА ЗАКОНА О ЗАШТИТИ, ОЧУВАЊУ И УПОТРЕБИ ЈЕЗИКА СРПСКОГ НАРОДА И ЋИРИЛИЧКОГ ПИСМА

(по хитном поступку)

I УСТАВНИ ОСНОВ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА

Уставни основ за доношење Закона о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма садржан је у Амандману XXXII т. 6. и 12. на члан 68. Устава Републике Српске, којим је утврђено да Република Српска уређује и обезбјеђује бригу о дјеци и омладини, образовању, култури и заштити културних добара, физичкој култури, као и у члану 70. тачка 2. Устава Републике Српске, којим је утврђено да Народна скупштина Републике Српске доноси законе.

II УСКЛАЂЕНОСТ СА УСТАВОМ, ПРАВНИМ СИСТЕМОМ И ПРАВИЛИМА НОРМАТИВНОПРАВНЕ ТЕХНИКЕ

Према Мишљењу Републичког секретаријата за законодавство, број: 22.04-020-2585/21 од 26. августа 2021. године, уставни основ за доношење овог закона садржан је у Амандману XXXII на члан 68. т. 6. и 8. Устава Републике Српске, према којима Република, између осталог, уређује и обезбјеђује бригу о дјеци и омладини, образовању, култури, заштити културних добара и физичкој култури, као и у члану 70. Устава, којим је утврђено да Народна скупштина доноси законе, друге прописе и опште акте.

Обрађивач Закона је, у складу са чланом 41. став 1. т. 5) и 6) Правила за израду закона и других прописа Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 24/14) и чланом 213. став 2. Пословника Народне скупштине Републике Српске ("Службени гласник Српске", број 66/20), у Образложењу закона навео разлоге за доношење овог закона, као и разлоге за доношење закона по хитном поступку.

Предложеним законом је уређен систем заштите, очувања и начин коришћења језика српског народа и ћириличког писма.

Језик српског народа и ћириличко писмо су дефинисани као нематеријално културно добро од изузетног значаја за Републику. Уређен је систем заштите и очувања језика српског народа и ћириличког писма, као и обавеза да се приликом коришћења у правном промету користи стандардизован облик језика српског народа и ћириличког писма. Дефинисан је начин друштвене бриге о заштити и очувању језика српског народа и ћириличког писма, те утврђен Савјет за стандардизацију језика српског народа и ћириличког писма, као и управни и инспекцијски надзор.

У поступку оцјене усаглашености овог закона са Уставом Републике Српске, правним системом и Правилима за израду закона и других прописа Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 24/14), обрађивачу су дате одређене примједбе и сугестије које су прихваћене и уграђене у текст Закона.

Имајући у виду напријед наведено, утврђено је да је Приједлог закона о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма, који је у процедуру упућен по хитном поступку, усаглашен са Уставом Републике Српске, правним системом и Правилима за израду закона и других прописа Републике Српске и да се може упутити у даљу процедуру.

III УСКЛАЂЕНОСТ СА ПРАВНИМ ПОРЕТКОМ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Према Мишљењу Министарства за европске интеграције и међународну сарадњу, број 17.03-020-2590/21 од 26. августа 2021. године, а након увида у прописе Европске уније и анализе одредаба Приједлога закона о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма (по хитном поступку), није установљено да право Европске уније садржи обавезне секундарне изворе који су релевантни за предмет уређивања достављеног Приједлог закона, те због тога у Изјави о усклађености стоји оцјена "непримјењиво".

IV РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА

Нематеријално културно насљеђе представља праксу, приказе, изразе, знања, вјештине, као и са њима повезане покретности и културни простори, које заједнице, групе и појединци преносе са генерације на генерацију, које поново и стално стварају као одговор на своје окружење, однос са природом и историјом и препознају као дио свог културног насљеђа, што им даје осјећај идентитета и континуитета.

Полазећи од тога да Република Српска уређује и води бригу о културним добрима, као и чињеницу да језик српског народа и ћириличко писмо представљају нематеријално културно насљеђе српског народа и дио нематеријалне културне баштине од општег интереса за Републику Српску, неопходно је утврдити систем мјера и заштите.

У исто вријеме, неопходно је утврдити друштвену бригу и јединствен приступ у очувању језика српског народа и ћириличког писма, те његовог преношења са генерације на генерацију.

Доношење овог закона имаће позитиван утицај јер се осигурава заштита и очување језика српског народа и ћириличког писма као нематеријалног културног насљеђа и осигурава преношење будућим генерацијама у изворном облику, а такође се осигурава ширење сазнања о вриједностима и значају језика српског народа и ћириличког писма.

Закон ће имати позитиван утицај и на образовање из разлога што подстиче правилно изражавање, познавање и правилну употребу језика српског народа и ћириличког писма.

V РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА ПО ХИТНОМ ПОСТУПКУ

Чланом 213. Пословника Народне скупштине Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 66/20) дата је могућност, изузетно, за доношење закона по хитном поступку у случају када се законом уређују питања и односи настали усљед околности које нису могле да се предвиде, а недоношење закона по хитном поступку би могло проузроковати штетне посљедице по живот и здравље људи, безбједност Републике и рад органа и организација.

Будући да се ради о културном добру од изузетног значаја, неопходно је утврдити систем заштите, очувања и начин коришћења језика српског народа и ћириличког писма у Републици Српској као нематеријалног културног насљеђа, односно културног добра од изузетног значаја.

VI ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПРЕДЛОЖЕНИХ РЈЕШЕЊА

Чланом 1. дефинисан је предмет Закона о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма.

Чланом 2. дефинисан је појам језика српског народа.

Чланом 3. дефинисан је појам ћириличког писма.

Чланом 4. прописано је да језик српског народа и ћириличко писмо представљају нематеријално културно добро од изузетног значаја за Републику Српску.

Чланом 5. дефинисан је појам језика српског народа и ћириличког писма као нематеријалног културног насљеђа.

Чланом 6. прописано је да граматички изрази употријебљени у овом закону за означавање мушког или женског рода подразумијевају оба пола.

Чланом 7. прописано је шта обухвата и представља систем заштите и очувања језика и писма српског народа.

Чланом 8. дефинисан је јединствени приступ очувању језика и писма српског народа као нематеријалног културног насљеђа.

Чланом 9. прописан је систем стимулативних мјера.

Чланом 10. утврђена је обавеза организатора културне и друге манифестације које се финансирају или суфинансирају из јавних средстава да, с циљем промовисања, очувања и његовања ћириличког писма, имају лого манифестације исписан на ћириличком писму, у складу са прописима према којима се организују.

Чланом 11. прописано је шта обухвата и шта представља друштвена брига о заштити и очувању језика и писма српског народа, као и то да се о нормирању, његовању, унапређењу и заштити брине Савјет за стандардизацију језика српског народа и ћириличког писма.

Чланом 12. дефинисане су надлежности Савјет за стандардизацију језика српског народа и ћириличког писма.

Чланом 13. прописано је ко врши управни, а ко инспекцијски надзор над примјеном закона.

Чланом 14. дефинисане су новчане казне.

Чланом 15. прописано је да овaj зaкoн ступa нa снaгу oсмoг дaнa oд дaнa oбjaвљивaњa у "Службeнoм глaснику Рeпубликe Српскe".

VII ПРОЦЈЕНА УТИЦАЈА ЗАКОНА, ДРУГИХ ПРОПИСА И ОПШТИХ АКАТА НА УВОЂЕЊЕ НОВИХ ИЛИ УКИДАЊЕ ПОСТОЈЕЋИХ ФОРМАЛНОСТИ КОЈЕ ОПТЕРЕЋУЈУ ПРИВРЕДНО ПОСЛОВАЊЕ

Увидом у спроведени процес методологије кратке процјене утицаја прописа на Приједлог закона о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма (по хитном поступку), Министарство привреде и предузетништва, у Мишљењу број: 18.06-020-2592/21 од 26. августа 2021. године, констатује:

– Приједлог закона није планиран програмима рада Владе и Народне скупштине Републике Српске за 2021. годину.

– Обрађивач је правилно анализирао постојеће стање и дефинисао проблем у Обрасцу о спровођењу скраћеног ПУП-а у припреми и изради нацрта/приједлога прописа, те је проблем саставни дио "Разлога за доношење закона".

– Обрађивач je правилно дефинисао циљеве који се желе постићи доношењем закона.

У погледу спровођења процеса консултација, обрађивач је навео да су спроведене интерресорне консултације.

Код утврђивања опција за рјешење проблема, обрађивач је навео да је регулаторна промјена једина опција за рјешавање проблема и постизање циљева.

У вези са утицајем на пословно окружење, обрађивач је навео да се Приједлогом овог закона стварају правне претпоставке да се републичким прописима и прописима јединица локалне самоуправе, у складу са посебним законима, могу установити пореске и друге административне олакшице за привредне и друге субјекте који у свом пословању, односно у обављању дјелатности одлуче да користе ћириличко писмо, што укључује и коришћење ћириличког писма у електронским медијима и приликом издавања штампаних јавних гласила.

Што се тиче утицаја на јавне буџете, обрађивач је навео да Приједлог закона неће имати утицаја на јавне буџете.

У вези са социјалним утицајима, обрађивач је навео да се Приједлогом овог закона штити језик српског народа и ћириличко писмо, као нематеријално културно насљеђе, утврђивањем система заштите, очувања и употребе језика српског народа и ћириличког писма. Заштита и очување српског језика и ћириличког писма као нематеријалног културног насљеђа омогућиће преношење језика српског народа и ћириличког писма будућим генерацијама, као и јачање свијести о значају његовог коришћења.

У вези са утицајем на животну средину, обрађивач је навео да Приједлог закона неће имати утицаја на животну средину.

У вези са спровођењем прописа, обрађивач је навео да ће надзор над спровођењем овог закона вршити Министарство просвјете и културе, а инспекцијски надзор Републичка управа за инспекцијске послове путем надлежних инспектора.

Приједлогом закона не дефинишу се нове формалности, нити се предвиђа укидање и/или измјена постојећих формалности.

Министарство привреде и предузетништва је утврдило да је обрађивач, приликом примјене скраћеног процеса процјене утицаја прописа, поступио у складу с методологијом прописаном у т. VI и VIII Одлуке о спровођењу процеса процјене утицаја прописа у поступку израде прописа.

VIII ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА И ЕКОНОМСКА ОПРАВДАНОСТ ДОНОШЕЊА ЗАКОНА

За спровођење овог закона нису потребна додатна средства из буџета Републике Српске.