Дан побједе над фашизмом
Прије седам деценија, 9. маја 1945. године, капитулирала је нацистичка Њемачка. Тај дан обиљежава се као Дан побједе. У Берлину је нешто послије послије поноћи 8. маја, односно првих минута 9. маја 1945. безусловну капитулацију Њемачке потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел. У име Совјетског Савеза потписник је био маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника […]
Прије седам деценија, 9. маја 1945. године, капитулирала је нацистичка Њемачка. Тај дан обиљежава се као Дан побједе.
У Берлину је нешто послије послије поноћи 8. маја, односно првих минута 9. маја 1945. безусловну капитулацију Њемачке потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел.
У име Совјетског Савеза потписник је био маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер. Тиме је формално завршен Други свјетски рат у Европи, али су остаци њемачких трупа, и њихових савезника, још неколико дана давали отпор, између осталих и у Југославији (до 15. маја).
У рату који је трајао нешто мање од шест година, учествовала је 61 држава и око 110 милиона војника.
Прецизан број страдалих није никада установљен. Процјене говоре о између 50 и чак 80 милиона погинулих, од чега између 38 и 55 милиона цивила.
Тачни подаци о жртвама ни на подручју некадашње Југославије нису утврђени. Државна комисија бивше Југославије објавила је својевремено податак да је погинуло укупно 1.706.000 особа, међу којима нешто више од 300.000 бораца.
Девети мај је прихваћен и као Дан Европе.
Француски министар спољних послова Роберт Шуман, наиме, 9. маја 1950. године објавио је декларацију којом је позвао на успостављање новог поретка којим би се сукобљавање између европских земаља, учинио не само незамисливим, него и немогућим.
Суштина његових идеја огледала су у успостављању заједничких тијела, односно релација, у прво вријеме у производњи и дистрибуцији угља и челика као темеља индустријске снаге. Образовање наддржавних тијела у тим областима требало је да означи прве кораке на том путу. Шуман је првенствено имао у виду односе Француске и Њемачке.
Наредне године основана је Европска комисија за угаљ и челик, која је временом прерасла у Европску економску заједницу, да би 1991. у холандском градићу Мастрихту била проглашена Европска унија.
Уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик потписан је 18. априла 1951. године и потписнице су биле: Француска, Савезна Република Њемацка, Италија, Данска и земље Бенелукса – Белгија, Холандија и Луксембург.
Европски савјет је 1955. године у Милану одлучио да се дан објављивања Шумановог плана, 9. мај, обиљежава као Дан Европе.
Уговор о ЕУ, познат и као Уговор из Мастрихта од 7. фебруара 1992, ступио је на снагу 1. новембра 1993. године и утврдио је три стуба ЕУ: наднационални, као први стуб, заједничку спољну и безбједносну политику, као други стуб, и сарадњу у области правосуда и унутрашњим пословима, као трећи стуб Уније.
Почев од 1. јануара 2007. године Европску унију је чинило 27 држава чланица са близу 500 милиона становника, а 1. јула 2013. године Унија је добила 28. члана, Хрватску.
Oni?
Oni da polažu vijence i cvijeće povodom jučerašnjeg praznika?
On o slobodi i civilizacijskim vrijednostima?
On?
Najveća civilizacijska vrijednost je pravo na posao , bez posla nema života.
A , ljudi nemaju posla, on im ga je uzeo, oteo, on odlučuje ko će da ima posao, samim tim on je gospodar života i smrti.
Oh ,kako li je onima koji su u zemlji, koji su dali svoje živote za svoj narod i zemlju svoju kada im vijence polaže onaj koji je tu zemlju i taj narod doveo do ekonomskog sloma, a ekonomski slom je predvorje pakla, gladi, bolesti, bijede,… patnje,…nestanka sa lica zemlje ?
Šta je ovo?Evropa? 21. vijek?
Ne!
Ovo je Carstvo ludila .
Roblje smo ludjaka…