Дачић: Траже да индиректно признамо Косово

0 КОМЕНТАРА

1. То је ваљда јасно

   Пријавите се да бисте одговорили

2. OVO više nije priča o Srbima i Albancima, o Srbiji i Kosovu, ovo je, sada je jasno, priča o premeravanju sveta, o podlosti međunarodne zajednice, o zakulisnim igrama koje sada postaju jasne poput školica, i o onima na našoj javnoj sceni koji su nas godinama ubeđivali da ne vidimo ono što vidimo, da smo glupi, nazadni i, generalno, zločinci prikačeni na retrogradne ideje kao na aparat za dijalizu. Sada je barem jasno da ništa u stvari nije onako kako je izgledalo i kako su mediji, kao najmoćnije oružje mentalne, ali i svake druge okupacije pokušavali da nam predstave.

   U Srbiji je kao grom iz vedra neba odjeknula vest da penzionisani američki general, bivši komandant NATO u vreme bombardovanja Srbije, Vesli Klark, traži da njegova firma dobije licencu za istraživanje rezervi uglja, kako bi na Kosovu i Metohiji proizvodili sintetičku naftu.

   Kompanija Veslija Klarka namerava da proizvodi do 100.000 barela nafte dnevno, što će podmiriti potrebe Kosova za naftom i gorivom za avione. Zvanične procene Srbije pokazuju da je od ukupnih rezervi uglja 76 odsto na Kosovu i Metohiji. Na Rudarskom fakultetu, koji je radio strategiju, tvrde da je četiri i po milijarde tona potvrđenih rezervi koje mogu u eksploataciju. Stručnjaci tvrde da su zalihe uglja na Kosovu dovoljne za čitav vek i da se radi o praktično najvećim i najekonomičnijim zalihama uglja u Evropi.

   Srbija je za ugalj zainteresovana zbog proizvodnje struje, ali Vesli Klark u tim rezervama vidi šansu za proizvodnju sintetičke nafte – a problem sa tom tehnologijom je što je veoma prljava i što usled proizvodnje sintetičke nafte postoji veoma ozbiljna opasnost od zagađenja voda, što je na Kosovu posebno opasno zato što su ležišta uglja veoma plitka.

   Srbija je bila bombardovana i ozloglašena da bi kompanija Veslija Klarka mogla da pobedi na tenderu za eksploataciju uglja. To je jedna od realnosti koju, između ostalih, treba da prihvatimo ovih dana. Kosovo postaje privatna bescarinska zona, ofšor kompanija crnih bombardera, koji su nas ubeđivali da nas pune osiromašenim uranijumom, satanizuju i drže pod sankcijama za naše dobro. Rat je biznis, ali mir je još veći.

   Toni Bler, jedan od jahača naše apokalipse, čovek koji je ubedio britansku javnost da je video biološko oružje Sadama Huseina i tako uveo Britaniju u rat u Iraku, ovih dana je u Prištini, uz osmeh, izjavio da nikada nije čuo za trgovinu ljudskim organima na Kosovu. On ne polaže račune nikome osim onima za čije je poslove emisar – tako se na Kosovu dobijaju tenderi – rečju, Divlji zapad. Bler je na Kosovu boravio kako bi pokrenuo dva nova projekta kao deo rada njegove fondacije i potpisao je Memorandum o razumevanju sa kosovskim vlastima!

   Bivši britanski premijer je, odbijanjem da komentariše navode Dika Martija, postao drugi visoki zvaničnik međunarodne zajednice u vreme kosovskog konflikta koji tvrdi da o tim događajima ne zna ništa. Pre njega izveštaj Saveta Evrope ismejao je nekadašnji šef Unmika i kasniji francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner. Mora biti da i on planira neki biznis?

   A mi? Već čujem neke naše političare koji viču da treba da prihvatimo realnost – a naša realnost je da ovde odavno više nije politički korektno talasati na bilo koju temu koja dovodi u pitanje ponašanje međunarodne zajednice, NATO, Evropske unije i njenih zvaničnika prema Srbiji. Novi zahtevi koji se ispostavljaju Srbiji kao uslov za ulazak u EU, javili su nam pre nekoliko dana, uopšte nisu novi – to su stari zahtevi, o kojima nam niko ništa nije rekao. Poenta svih uslova i zahteva je da se Srbija pomiri sa činjenicom da je svet nepravedan, a da je globalna politika prljava rabota – Kosovo je oteto Srbiji, Kosovo ulazi u Evropu i Srbija će to da prihvati milom ili silom – Kosovo je biznis Veslija Klarka, Tonija Blera i ostalih, zajedno sa Hašimom Tačijem, Ramušem Haradinajem i onima koji nas ubeđuju da je za nas najbolje da ćutimo i da prihvatimo te činjenice života. Zagađene vode, oteti energetski resursi, Srbija kao političko i svako drugo đubrište? Bez reči, sa ustima punim zemlje.

   Jasno mi je zašto oni brane svoj biznis – ali mi nije jasno zašto intelektualci ne brane više ideju slobode, logike, bar prava na kritičko promišljanje onoga što gledamo sopstvenim očima? Ima li biznisa i u ćutanju? Koliko košta okretanje glave na drugu stranu? Jedna sigurna plata? Otuda, heroji mogu biti samo oni koji će sa instrukcijama nekog Blera ili Klarka uzvikivitati po ovdašnjim medijima da je vrhunac heroizma u dobrovoljnom pokoravanju, u kolektivnoj krotkosti – stranac je pametniji, važniji i bolje zna. Ko u tome vidi neki problem biće u problemu – jer novi poredak sreće ne trpi one koji imaju šta da pitaju.

   Ipak, moram da pitam: da li su Bler ili Klark, na primer, oni strani investitori koje su naši političari toliko najavljivali u predizbornoj kampanji?

   Пријавите се да бисте одговорили

3. SASA,ovo je jedan od najboljih tekstova koje sam pročitao na Frontalu.Svaka čast.

   Пријавите се да бисте одговорили

4. А како су се само у ову причу лепо уклопили наши властодршци.Како им је само тешко!

   „Не бојим се од странога кота, па, да га је ко у гори листа, но се бојим од зла домаћега“…

   Пријавите се да бисте одговорили