А државе не, државе не ма, државе неманеманема

Зоран Јанковић нам из Рогатице шаље неколико прича, које говоре да нам је у овом периоду од све помоћи највише недостајала – држава!

Прича прва: Усуди се па се суди

Има томе 4-5, колико ли већ година, како се усудим и кренем да се судим око плата које ми је, својевремено, остао дужан Центар за културу Рогатица. По први пут у животу се судим. Нисам раније знао ни шта је то суд: једели се, пије ли се, чему то уопште служи. А и не ради.

Елем, суд је пресудио да сам у праву, и да ми се имају исплатити моје плате. Накав други суд је пресудио да нисам у праву, и да имам ја исплатити трошкове судовања. Накав трећи суд је, (ј)опет, пресудио да сам ја у праву, да ми се имају исплатити те моје зарађене плате. Накав стотинудвадесетпети суд је… да не претјерујем ни ја сад, појма немам гдје је више тај мој предмет на крају завршио; на врховном суду, задњовном суду, суду европске неправде, или на у свјетском суду пингвина ћиливили.

Само ми се накав стра’ под кожу увук’о да ми због десетак ‘иљада, колико је мени држава дужна, не дође какав рачун за судовање од свјетског суда пингвина ћиливили на милионхиљадамилијардицинцилиона.

Ето-так’о повјерење сам стек’о у ‘вај наш правосудни систем и главату господу која нам тамокан дијеле правду.

А, рекох ли вам већ то, канда јесам, ово ми је први пут да се судим у животу, иако се примичем шестој деценији. Што у коначници значи све ове године неко ми је отимао од моје плате арам-паре за финансирање те усмрђеле трулежи зване кривосуђе.

Прича друга: Полицијска туга

Прије неколико мјесеци кренуо сам са породицом из Рогатице у Источно Сарајево. Пред градом хоћу да скренем на транзит. Ближе ми тако. И лакше. Мање семафора. Залеће се на ме један федерални полицијот чак 4-5 коловозних трака удаљен. Он зауставља оне који силазе са транзита, а ја се пењем на обилазницу (онима који познају ову саобраћајну ситуацију већ сада је све јасно). Учинио је то тако да је угрозио себе, претрчавајући неколико коловозних трака, а и мене јер сам морао стати усред једне од њих, без могућности да се прописно искључим из саобраћаја. Прегледао ми „папире“, завиривао у ауто, прегледао опрему, гепек, завиривао мени у бјелоочнице и црноочнице, облијетао око аута, тражио длаку у јајету… ништа не нађе. Извади нешта из џепа, гурну ми то у шару на гуми и завика: „Аха, дубина шара пнеуматика вам износи 2 кома нешто, умјесто прописаних 4 милиметра, мораћете платити казну 40 КМ“. Рекох да му не вјерујем и затражих да и сам присуствујем мјерењу. Нареди ми да останем у возилу. Поче да ми пише казнени налог. Рекох му (вазда једем говна и говорим оно што мислим) да ме је заставио само зато јер је је он Бошњак а ја Србин, и да је то учинио са намјером да ме казни. Јасно му је чим долазим из правца истока и идем на транзит да сам из Републике Српске, и да на мени хоће да испуни дневну квоту казни, без обзира што сам возач за примјер и што се за 30 година за воланом никад нисам ни очешао са другим возилом (ово му нисам ни стигао рећи: имам положене све категорије осим „А“, инструктор сам вожње, а радио сам и као испитивач у комисији за полагање возачког испита). Одбих да му поптишем казнени налог а он завика „Е што ме заболе….“

Због напријед наведеног искуства са судовима ријеших да платим казну. Онда кад ми дође на адресу. Нашим судовима вјерујем колико бијесном комшијском Гарову-шарову, то смо већ апсолвирали. Али ријеших да се жалим на поступак полицијског службеника. И учиних то. Жалбу сам упутио Уреду за жалбе полиције Кантона Сарајево и Одбору Парламентарне скупштине БиХ. То су законима предвиђене инстанце за такве ствари. Нисам тражио никакву казну за полицајца. Само да ми се извини због начина на који ме је (малтре)третирао приликом контроле. И то пред породицом.

Шта мислите да ли ми је ико икад од њих одговорио?

Прича трећа: Голема несрећа

Занијемио сам и заћутао кад су ове поплави библијских размјера грунуле на несретни народ. Шта писати о томе, несрећо моја!? Туго претужна! Како написати људску крв, сузе и муку. Шта рећи некоме коме је све у рату раскућено, он поново закућио, а водена стихија му наново све раскућила? Могло би се ту излити суза обичног човјека за још један овакав поводањ.

Држава која је требала да направи насипе тужи сад некога енена што то он није урадио, а похвањује Агенцију за воде која то није урадила а требало је да уради; замало јој и орден не дадоше. И то специјалном тужилаштву тужи несретног енена, оном које никад и никога утужило није. Државне власти криве ентитетске, ентитетске криве општине, општине криве референте… обични људи криве судбину. И проклињу је што су живи. И осуђени да живе у оваквој држави.

Данима прије него што ће нас погодити поплавни талас тзв. „црвени аларм“ је упозоровао на надолазеће поплаве. Читао сам то у барем 5 различитих медија. Шта је урађено од тада до почетка катастрофе? Зашто је заказао систем осматрања, јављања, обавјештавања и узбуњивања, зашто је заказала цивилна заштита, зашто није извршена мобилизација људства и технике неопходних за одбрану од надолазећих поплава, гдје су биле Оружане снаге које нам гутају највећи дио буџета, ко их није зовнуо и зашто их није зовнуо,шта је радила „народна“ милиција, ђе су сад они специјалци што се ку*че са поткапама на главетинама кад поноћи упадају у свјетске куће и ‘апсе поштен свијет???

Па био сам средњошколац кад ме је мобилисало у ЦЗ, дало ми униформу, позивало ме на вјежбе, знао сам кад се јављам у случају које катасрофе, којој јединици припадам, ко ми је претпостављени, ко ме позива а кога ја позивам…

Али тада смо имали државу. И она се о свему томе бринула. Давала и узимала. Сада имамо само однарођену касту политичара који нас глођу до коски и убјеђују како је то добро за нас. А државе не, не, нема. Она не постоји.

Ако је има покажите ми једну њену функцију коју обавља како треба. Ми, уствари, имамо антидржаву. Антиситем. Ради све супротно од онога што јесте њена основна функција.

Судови умјесто правде дијеле кривду, полиција умјесто закона проводи безакоње, политичари умјесто да се боре против криминала и корупције генеришу ове најнегативније појаве; умјесто да су на челу народа они су на челу криминалних организација.

Ова катастрофа која нас је снашла била је природна. Чекајте само сад да видите каква нас катастрофа чека усљед друштвене дезорганизације и антисистема који антиуправља нама.