Koрморани освојили Дрину
У приобаље Дрине, од Дринског језера у Малом Зворнику до Липничког Шора код Лознице, пристигли су први корморани. Ове птице годинама "опсједају" то подручје, десеткујући рибљи фонд на језеру и у ријеци. У општинској организацији спортских риболоваца "Дринско језеро" у Малом Зворнику речено је да је пристигло више од 1.000 птица. Корморани су долетјели почетком […]
У приобаље Дрине, од Дринског језера у Малом Зворнику до Липничког Шора код Лознице, пристигли су први корморани.
Ове птице годинама "опсједају" то подручје, десеткујући рибљи фонд на језеру и у ријеци.
У општинској организацији спортских риболоваца "Дринско језеро" у Малом Зворнику речено је да је пристигло више од 1.000 птица.
Корморани су долетјели почетком мјесеца, а према процјени дринских риболоваца, очекује се да их са хладнијим данима долети бар још 500.
На лозничком подручју појавили су се 1995. године, а онда су се проширили и на Дринско језеро у близини Малог Зворника. Претходних година ту је зимовало и до 3.000 корморана.
Корморани припадају врсти несита, лете брзином од 60 километара на сат, а користећи ваздушне струје, без одмора могу да прелете око 1.000 километара. Роне на дубини од 13 метара.
Лове у групама тако што, лупајући крилима по води, истјерују рибу на површину. Гнијезде се на далеком сјеверу, у Естонији, Летонији, Литванији, Норвешкој, Шведској и Финској, а у Србију стижу почетком зиме и остају до краја марта.
Немају природне непријатеље, а дневно могу да поједу око пола килограма рибе.
Европска заједница је 1980. године прогласила корморане за угрожену врсту и уведена је забрана лова тих птица. Међутим, због огромних штета које наносе рибљем фонду и брзог размножавања забрана је укинута 1996. године.
У Србији је, међутим, та забрана још увијек на снази.